Čini se da čelni ljudi režima Aleksandra Vučića gube glavu. Nakon dramatične najave obraćanja javnosti predsednika Vlade Miloša Vučevića, predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić u ponedeljak uveče, na kojoj nisu rekli ništa, u utorak ujutru režimski mediji još dramatičnije su najavili ostavku premijera Vučevića.
Ovog puta je vanredna konferencija za medije bila konkretna: Vučević je zaista podneo „neopozivu“ ostavku. Slede zakonom predviđene procedure, ali to znači da je pala Vlada.
Ne pronalazeći rešenje za sve jače i brojnije proteste koje predvode studenti Srbije i blokadu obrazovnog sistema, usled sve veće podrške studentima, javne neposlušnosti i otpora u društvu njegovom autoktratskom načinu vladanja i endemskoj korupciji, Vučić je bio primoran da žrtvuje čoveka kome je poverio formalno najbitniju funkciju u državi i čelno mesto u Srpskoj naprednoj stranci.
To je prvi ozbiljan znak slabosti naprednjačkog režima koji je od smrtonosnog pada nadstrešnice u Novom Sadu u konstantnoj defanzivi i prva pobeda civilnog društva u Srbiji nad trinaestogošinjom autokratijom.
Ovo nije pobeda opozicionih stranaka, one sa ovim nemaju nikakve veze.
Kupovina vremena
Ne bi se, međutim, trebalo zavaravati da su snage u društvu (valja to uvek nanovo reći – koje su pokrenuli i koje predvode studenti) koje sanjaju o pravnoj državi i funkcionalnoj demokratiji, odnele konačnu pobedu nad partijskom državom, bezakonjem i spregom organizovanog kriminala i političara na vlasti.
Lopta je sada u dvorištu Vučića koji kao predsednik Srbije ima formalno dve mogućnosti, a kao faktički šef SNS-a koji ima apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini ima moć da jednu od njih sprovede u delo: može da raspiše vanredne paralamentarne izbore, ali može i da naloži skupštinskoj većini da predloži novog mandatara koji će da formira novu vladu.
Po slovu zakona Norodna Skupština je u obavezi da na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku premijera, a od tog trenutka teče rok od 30 dana da izabere novu vladu. Ako to ne učini, predsednik Republike mora da raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Usled ovakvog razvoja događaja, opozicione partije bi pod hitno trebalo da odustanu od bilo kakvih pokušaja blokade Skupštine, čak bi trebalo da potpomognu održavanje sednice u sredu, a ne da omoguće Vučiću da kupuje dodatno vreme.
Jer upravo je to ostavka Vučevića – kupovina vremena, ne bi li naprednjački vrh pronašao način da se izvuče iz situacije u kojoj se obreo. I, naravno, pokušaj da se izduva vetar na kome čilo jedre studentski protesti.
Vučić je već bio najavio „ozbiljnu rekonstrukciju vlade“. Ako njegova skupštinska većina bude izabrala novog premijera, pa se onda A.V. bude opet prenemagao mesecima dok se ne odluči za njemu što vernije ministre, proći će meseci, a u vrhu vlasti se suštinski neće promeniti ništa.
Vučićev manevarski prostor
Ovo jeste ozbiljan udarac za ovu vlast, ova žrtva Vučevića jeste prvo nedvojbeno priznanje slabosti Aleksandra Vučića, ali daleko od toga da je pobeđen. Vučević je, sam po sebi, nebitan.
Da bi u Srbiji zaista došlo do promena neophodno je da se preklopi više stvari.
Prvo, studentski protesti ne bi smeli da posustanu, a za sada takvih naznaka nema.
Drugo, protestu protiv korupcije trebalo bi da počnu da se priključuju i činovnici u državnoj službi što bi išlo u pravcu pravog generalnog štrajka.
Treće, lideri opozicionih partija bi trebalo da se uhvate za uši, nastupaju jedinstveno i ozbiljno se zapitaju koji je uzrok njihove nepopularnosti. Sada, ne kada jednog dana budu raspisani nekakvi izbori.
I četvrto, Zapad koji podržava Vučića trebalo bi da konačno digne ruke od njega, što će se dogoditi ako ne bude bio u stanju da sprovodi ono što je sa njim dogovoreno.
Pokret za spašavanje samog sebe koji je u Jagodini svečano pustio u rad Vučić, za njega je slamka spasa da se izvuče iz ove situacije i napravi otklon od SNS-a koji i njegovi glasači u sve većem broju prepoznaju kao leglo korupcije. Da li će uspeti, to zavisi od svih protagonista na drugoj strani naprednjačkog sistema.
Ne treba zaboraviti da Vučić i dalje uživa poverenje ubedljivo najvećeg broja građana. I da ostavka Vučevića sama po sebi ne znači ništa.
