Od novoizabranog predsednika Donalda Trampa očekuje se da povede Ameriku u odlučnu bitku za očuvanje liderstva u haj-teku. Lideri industrije dolaze mu da kažu kako su njihove trupe spremne i prilažu po milion dolara
Da je u pitanju serija, zaplet bi bio fenomenalan. Američki predsednik je izgubio izbore za drugi mandat, zamerio se mnogima, (in)direktno inicira pobunu i zbog svojih objava biva zabranjen na većini društvenih mreža. Četiri godine kasnije vraća se u velikom stilu, a oni koji su ga zabranjivali sada zovu da zakažu sastanke i doniraju mu po milion dolara za inauguracionu žurku. Ali, to nije serija, to je realan život u SAD ovih dana.
Za Trampovu naklonost nadmeću se ovih dana prvi čovek Epla Tim Kuk, osnivač Amazona Džef Bezos, osnivač Gugla Sergej Brin, prvi čovek Mete Mark Zakerberg, da pomenemo samo one najkrupnije, a da i ne spominjemo prvog među nejednakima Ilona Maska, koji je sebi još ranije obezbedio da sedi s desne strane novoizabranog predsednika.
Kada je Tramp prvi put ušao u Belu kuću, tehnološki džinovi gledali su ga s visine. Uglavnom su podržavali njegovu protivkandidatkinju Hilari Klinton i znali su da se Tramp u tehnologiju ič ne razume. Tokom njegovog prvog mandata svašta se dešavalo, predsednik je shvatio snagu tehnologije i pokušavao da uvede mere koje bi ograničile njenu moć. Reakcija je bila snažna i završilo se gorepomenutim gubljenjem izbora i zabranom na društvenim mrežama.
Međutim, četiri godine vlasti Džoa Bajdena tehnološkim kompanijama nisu donele Dembeliju, naprotiv. Razvoj veštačke inteligencije inicirao je jednu povelju (zakon) i dve izvršne naredbe o stavljanju VI pod kontrolu, a ozbiljno su pokrenuta pitanja monopola odnosno namera da se velike kompanije malo rasitne.
U finišu ovogodišnje predsedničke kampanje postalo je jasno da se nešto menja. Ne samo što je Ilon Mask otvoreno i bez uvijanja, a sa prilično para stao uz Trampa, već se “Vašington post”, koji je u vlasništvu Amazona, uzdržao da podrži nekog kandidata (a nije bilo teško pogoditi iza koga bi stala redakcija), dok su ostali značajno ćutali onda kada se očekivalo da dignu glas. Zato su prilično progovorili posle izbora najavljujući da očekuju dobru saradnju sa Trampom za vreme njegovog drugog mandata.
Ima više razloga za to, smatraju američki analitičari, a izdvaja se nekoliko: konkurencija iz Kine, regulacija u oblasti veštačke inteligencije, tretiranje monopola i zaštita na drugim tržištima. Zapravo se sve svodi, manje-više, na regulaciju.
Iako su SAD i dalje nesumnjivi lider u razvoju veštačke inteligencije, jasno je da Kina napreduje takvom brzinom da bi uskoro mogla da ih pretekne. A liderstvo u VI možda će u budućnosti značiti i ekonomsku superiornost. Evropa, tačnije EU, odavno nije u ovoj trci, upravo zbog prevelike regulacije koja sputava istraživanja postavljajući zaštitu korisnika, naročito njihovih podataka, iznad svega.
Na sve to su u EU poslednjih godina američke kompanije drakonski kažnjavane zbog poslovanja neusklađenog sa strogim propisima. Samo Epl treba da plati 13 milijardi dolara Irskoj zbog izvrdavanja poreza. Trampu omiljeni reciprocitet je neprimenljiv jer Evropa u visokoj tehnologiji nije konkurentna.
Konačno, očekuje se da Tramp bude blagonaklon prema spajanju kompanija i da neće biti toliko osetljiv na snagu koja naginje ka monopolu. Ali najvažnije je da omogući da Amerika ostane lider u razvoju veštačke inteligencije, što ne bi bilo moguće ako se taj razvoj zakonski ograniči.
Od Donalda Trampa očekuje se da povede Ameriku u odlučnu bitku za očuvanje liderstva u haj-teku. Lideri industrije, baš kao poglavice, dolaze mu da kažu kako su njihove trupe spremne. Umesto naklona prilažu po milion dolara. Za početak.
Najnoviji žestoki vazdušni udari Izraela na Iran zapravo su nastavak vojnog pohoda koji je jevrejska država započela posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. Od tada kao da je rešenost da se obračunaju jednom za svagda sa svim svojim neprijateljima u regionu utkana u kolektivnu svest Izraelaca. Bez obzira na cenu i posledice
Izraelske snage pokrenule su još jedan napad na Iran, gađajući lokacije u blizini nuklearnog postrojenja Fordoz južno od Teherana, prenosi BBC. Teheran je odgovorio napadom projektila na jevrejsku državu
U najvećem napadu izraelske vojske na Iran u poslednjih nekoliko decenija, izvedenom tokom noći pod kodnim imenom „Rising Lion“, ciljani su svi ključni segmenti nuklearnog programa Islamske Republike. Tokom operacije, ubijeni su vodeći fizičari, među kojima i Ferejdun Abasi, a pogođena su i tehnološka i vojna postrojenja. Svet se jutros probudio uz pitanje: da li je upravo izbegnut nuklearni sukob – ili je on tek počeo
Samo jedan od 242 putnika preživao je pad aviona kompanije Er Indija u četvrtak (12. jun), potvrdio je taj avio-prevoznik
Izrael je žestoko napao Iran zato što bi navodno za samo nekoliko meseci bio u stanju da proizvede atomsko oružje. Nezavisno od toga, arhineprijatelj jevrejske države decenijama nije bio toliko slab
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
