Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Bugarska i Rumunija bi od početka 2025. godine mogle postati punopravne članice Šengenske zone, saopštio je u petak mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter.
Kako je on naveo, konačna odluka će biti doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Sedamnaest godina čekanja
Iako su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju 2007. godine, tek su u martu 2024. postale deo Šengenske zone bez granica, kada su granične kontrole ukinute za pomorski i vazdušni saobraćaj.
Međutim, kopnene granične kontrole ostale su na snazi zbog protivljenja, pre svega, Austrije, koja je dugo blokirala ulazak u šengenski prostor za dve zemlje zbog zabrinutosti oko ilegalnih migracija, piše Radio Slobodna Evropa.
Austrija je svoje protivljenje povukla nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Mađarske i Rumunije u Budimpešti u petak, otvorivši put za konačnu odluku na samitu ministara unutrašnjih poslova EU u decembru.
Hrvatska ih preduhitrila
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson, takođe učesnica sastanka, istakla je u video snimku objavljenom na mreži Iks da je „ovo sjajan dan za ostvarivanje pune slobode za sve građane Bugarske i Rumunije u šengenskom prostoru“, zbog čega je „veoma srećna“.
Rumunski premijer Marsel Čolaku najavio je u ponedeljak da će se dve zemlje pridružiti šengenskom prostoru sledeće godine, ali je sastanak u Budimpešti četiri ministra unutrašnjih poslova, opisao kao „ključan“. On je rekao da će holandski parlament – koji se protivio pridruživanju Bugarske – takođe morati da odobri dokument.
Ukoliko postanu punopravne članice Šengenske zone od 2025. godine, Rumunija i Bugarska postaće tako 28. i 29. zemlja kojima će biti ukinute granične kontrole unutar Evropske unije. Interesantno je da je Hrvatska, država koja je u Evropsku uniju stupila poslednja, šest godina nakon što su to učinile Rumunija i Bugarska, postala deo Šengenske zone još 2023. godine.
Izvor: RSE
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
