Od Almodovara do Majka Lija, 80 filmova na ovogodišnjem jubilarnom Festivalu autorskog filma koji će biti obeležen na originalan način
Umesto monografijom i tradicionalnom proslavom, Festival autorskog filma obeležiće 30. rođendan u petak 22. novembra, u svom duhu, projekcijom kratkog filma čiji je autor jedan od njegovih laureata.
Biće to kratki film Pogled u svet Marka Đorđevića koji je na FAF-u pobedio 2019. godine sa filmom Moj jutarnji osmeh, o dečaku koji svakog dana crta prizore iz naselja i podnosi ih kao izveštaj neobičnom obućaru, oslovljavajući se međusobno sa kapetane i naredniče.
„Na neki način, taj film je u potpunosti u Markovom duhu i njegovom autorskom senzibilitetu ali predstavlja i onu vrstu poetskih i filozofskih vrednosti koji Festival autorskog fllma ovih 30 godina predstavlja beogradskoj publici“, istakao je reditelj Srdan Golubović, selektor festival.
Almodovar
Glavni program FAF-a počeće filmom Pedra Almodovara Susedna soba, a narednih nedelju dana slediće ga još 80 filmova u osam bioskopskih sala u Beogradu i sedam u unutrašnjosti.
Susedna soba je priča o prijateljstvu, ali i o teškim odlukama, koja je izazvala veliku pažnju kritike i publike, posebno jer je to prvi dugometražni film Almodovara snimljen u potpunosti na engleskom jeziku. Film istražuje duboke veze prijateljstva, fokusirajući se na odnos dve žene, koje tumače Džulijan Mur i Tilda Svinton.
“U ovom filmu Tilda Svinton i Džulijan Mur nose težinu celog filma na svojim ramenima, i to spektakularno. Imao sam sreće da su obe odigrale pravu glumačku majstoriju. Tokom snimanja, u nekim trenucima, i ekipa i ja smo bili na ivici suza dok smo ih gledali. Bilo je to veoma emotivno snimanje, i na neki način, osećam se blagosloveno što sam bio deo njega”, istakao je Almodovar.
Glavni program
Dva su važna pravca festivala: Takmičarska selekcija sa 12 filmova uglavnom novih, mladih autora, dok su u Glavnom programu dela već poznatih i važnih autora.
Tako u Glavnom programu, osim Almodovara, organizatori ističu i druga velika filmska imena koji ranije nisu snimali autorske filmove: Žaka Odrijara i njegov film Emilija i Kirila Srebrenikova sa filmom Limonov.
U Glavnom programu su i filmovi Majka Lija (Bolne istine), Džošua Openhajmera (Kraj), Muhameda Rusolfa (Seme svete smokve), koji će, iako ga je radio iranski reditelj, biti nemački kandidat za Oskara, a nemoguće je ne preporučiti i film Seme svete smokve iranskog reditelja Muhameda Rasulofa koji je tajno sniman u Iranu, a autor je sada u egzilu, Potrebe jedne putnice Hong Sua Sua koji snima i do četiri filma godišnje, zatim pobednika Sandensa Suho, koji potpisuju Astrid Ronder i Fernanda Valadez , Veliko putovanje Migela Gomeša…
Mogućnost raja
U takmičarskom programu dominiraju filmovi koje su režirale žene, a uočena je i tendencija približavanja približavanja bioskopskog i autorskog filma. I to ne u smislu nekog jeftinog populizma, nego u smislu pojavljivanja arhetipskih obrazaca kao što su humor i emocionalno saživljavanje sa likovima. U tom smislu je značajan film Sve što zamišljamo kao svetlost indijske autorke Pajal Kapadije koji je osvojio Gran Pri žirija u Kanu i film Crni pas kineskog autora Guan Hua.
U takmičarskom programu je i premijera jednog domaćeg filma – Mogućnost raja Mladena Kovačevića o životima likova na neimenovanom rajskom ostrvu, koji je, prema rečima reditelja, inspirisan Danteovim Čistilištem iz Božanstvene komedije.
“Mogućnost raja ispituje tu neumornu ljudsku potragu za srećom, tenziju između ljudskih očekivanja i realnosti sveta u kome žive, koja je očigledna čak i ako žive na rajskom ostrvu“, naveo je Kovačević.
Film je nastao u srpsko-švedskoj koprodukciji, a svetsku premijeru je imao u selekciji Dani autora na Filmskom festivalu u Veneciji.
Hrabri Balkan
Festival autorskog filma obeležava i mali jubilej selekcije „Hrabri Balkan“ – deset godina, a prikazaće u tom programu 12 ostvarenja koje povezuje obračun sa pripadnošću i nasleđem, sa praksama ćutanja i zaborava.
Da podsetimo, program „Hrabri Balkan“ istražuje nove pravce u autorskom filmu, otkivajući upečatljive glasove i njihove filmove svih rodova, žanrova, formata i trajanja, a koji dolaze sa Balkana ili govore o Balkanu.
Za zatvaranje, uz ceremoniju dodele nagrada, odabran je film Bolne istine doajena autorskog filma Majka Lija.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
