Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do decembra 2026. godine prosečna plata iznositi 1.150 evra. Koliko je to realno? I koliko povećanje plata uopšte znači, ako se uzme u obzir visoka stopa inflacije
Vučić je za TV Hepi rekao da u Srbiji više nema jeftine radne snage i da će u decembru 2026. godine prosečna plata u zemlji biti 1.150 evra, što je oko 136.000 dinara, piše Nova ekonomija.
Medijalna neto zarada za avgust 2024, poslednji mesec za koji su objavljeni podaci, iznosila je 75.575 dinara. To znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Prošlog decembra je taj prosek iznosio 95.093 dinara, što bi značilo da Vučić obećava da će decembarska plata 2026. biti oko 43 odsto veća nego 2023.
Uvek je otvoreno pitanje koliko prosečna zarada uopšte verno predstavlja standard života.
Nemoguća obećanja
Ekonomsta Milan Kovačević kaže za Novu ekonomiju da nije nemoguće da decembarska prosečna plata dostigne vrednost koju Vučić najavljuje, ali da je ono što će se desiti u jednom mesecu “jednokratno”.
„Kad on pominje išta o zaradama, ja prosto zatvorim uši i ne slušam”, kaže Kovačević.
Objašnjava da postoji nekoliko stvari koje “kvare” računicu prosečne zarade za decembar.
Vlasnicima preduzeća je isplativije da krajem godine povećaju bonuse nego da isplate dividende, jer je tako manji porez, pa to u statistici povećava prosečnu zaradu.
Postoje i sezonska kretanja, neka privatna preduzeća krajem godine isplaćuju trinaestu zaradu, a moguće je i da Vučić to “sprema” za javni sektor, govori ovaj ekonomista.
Kovačević smatra da upravo ove dve stvari ostavljaju Vučiću mogućnost da manipuliše kada govori o povećanju zarada.
Ne zaboravite inflaciju
Kovačević ističe da kad je reč o porastu zarada ne bi nikako trebalo zaboraviti na inflaciju, jer ljude „ne interesuje samo koliko će novca primati više, nego koliko će sa novcem koji dobiju moći više da kupe”.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u septembru 2024. godine na godišnjem nivou iznosila je 4,2 odsto.
Kompanija za ekonomski konsalting Cekos In, to je predstavila pomoću kalkulatora za valorizaciju dinara na osnovu inflacije.
Kalkulator nam govori da je vrednost dinara opala za 29 odsto. Naime, 100 dinara pre pet godina je isto što i 140,9 dinara ove nedelje.
Plate nisu ni rasle?
Komentarišući najavu prosečne plate za decembar 2026, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je pitanje – kolika će inflacija biti.
Srbija i Mađarska su dve godine imale najveću inflaciju u Evropi, koja je pojela gotovo celokupni privredni rast, podseća Rajić za Novu ekonomiju.
„Ako pogledate koliki je bio rast privrede, prebacite u dinare, i vidite kolika je inflacija bila u dinarima, vi ćete videti da dve godine tog rasta zapravo nije ni bilo”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, inflacija se mora stabilizovati u narednih godinu do dve, a u tom periodu će privreda osećati posledice tih inflatornih kretanja.
Milan Kovačević kaže da je za devet godina kupovna moć stanovništva veoma malo uvećana.
„Kad uzmete 2014. i 2023. godinu, koliko su porasle zarade a koliko je porasla inflacija, vi ćete videti da je praktično samo za 20 i nešto odsto porasla kupovna moć”, kaže on.
Zaključuje da rast plata u javnom sektoru, znači da automatski poskupljuje i ono što građani i privreda plaćaju ovom sektoru.
Izvor:Nova ekonomija
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
