Jedinstvena izložba „Remek-dela srpskih kolekcionara“, osim što otkriva vredna i nepoznata dela druge polovine 20. veka, govori i o - kolekcionarima
Izložba „Remek-dela srpskih kolekcionara“ je jedinstvena u ovogodišnjoj umetničkoj sceni zato što je dostupnim omogućila dela sakrivena od javnosti.
Inicijator i kustos izložbe je Slobodan Maldini, a održava se u Narodnoj banci Srbije. Otvorena je još nekoliko dana – do 31. oktobra.
Čuvanje od zaborava
Izložba omogućava posetiocima da se upoznaju sa delima najvažnijih srpskih umetnika druge polovine 20. veka, i osim što prikazuje razvoj umetničkog izraza u Srbiji tokom tog perioda, otkriva kako su privatni kolekcionari odigrali ključnu ulogu u očuvanju i promociji likovne umetnosti.
Prikazana izuzetna dostignuća srpskog likovnog stvaralaštva koja su, zahvaljujući privatnim kolekcionarima, sačuvana od zaborava. Time se ne samo pruža uvid u celovitu sliku o umetničkom bogatstvu, već se ističe nepravedno zapostavljena uloga kolekcionara kao čuvara kulturne baštine.
Zato je ova galerijska postavka svojevrstan omaž doprinosu kolekcionara, ali i podsećanje na neophodnost sistemske brige o umetnosti u cilju očuvanja i promocije kulturnog identiteta zemlje.
Među istaknutim kolekcionarima koji su doprineli ovoj izložbi posebno mesto zauzimaju: Kolekcija „Trajković“, Andrejević, Stojanović, Vujasinović i drugi .
Mnogi od izloženih eksponata nikada ranije nisu bili javno prezentovani, čime se otvara novi uvid u umetničko nasleđe ovog perioda.
Iz kolekcija
Među izloženim delima su i radovi jednog od najvažnijih srpskih slikara posleratne epohe Petra Lubarde, avangardni radovi pripadnika Zadarske grupe Petra Omčikusa, parisko slikarstvo Đorđa Ivačkovića, crteži Ilije Bašičevića Bosilja, dela Mladena Josića i Leonida Šejka, osnivača grupe Mediala, ekspresionistički potezi Igora Vasiljeva, crteži Uroša Toškovića, vajarski radovi, prvi koraci jedne od najuticajnijih vajarki srpske umetnosti Olge Jevrić, intimni svet u slikama Bogoljuba Jovanovića, kao i izvanredan lirizam prisutan u radovima Mira Glavurtića i Milovana Vidaka.
Jedan od krešenda izložbe su ekspresionističko stvaralaštvo nadrealiste Miodraga Dada Đurića, apstraktno slikarstvo Miodraga B. Protića, i nepoznat rad Milete Andrejevića iz njegove njujorške zaostavštine.
Deo izložbe posvećen je avangardnim umetnicima. Tu su radovi umetnika-konceptualista Slobodana Ere Milivojevića, Neše Paripovića, Gergelja Urkoma, Raše Todosijevića, izloženi su i radovi članova grupe BOSCH+BOSCH, koji su eksperimentisali konceptualnim umetničkim izrazom tokom sedamdesetih godina, zatim radova umetničkih struja sa kraja 20. veka, kao što su Zoran Grebenarović i Saša Marković Mikrob.
Sačuvali su ih privatni kolekcionari, onda kad muzeji i galerije to nisu mogle.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
