„Suprug i ja smo predali dokumenta za usvajanje u oktobru 2022. godine i još uvek nismo dobili rešenje da li smo podobni ili nismo. Naš Centar za socijalni rad je Palilula i tu zaista jeste gužva, ima problema sa kadrom, a nekoliko puta je menjana i voditeljica slučaja i u ovom trenutku naš slučaj niko ne vodi zato što je ona otišla u drugi Centar“, priča za „Vreme“ Dragana Krstić iz Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.
I nastavlja: „Za svoju situaciju mogu da kažem da je posledica nedovoljna organizovanost kadra ili problema u sektoru koji treba da nas proceni“.
Dok vreme prolazi, deca rastu, a registri su sve veći. Krstić navodi i primer para iz jednog Šumadijskog grada koji čekaju deset godina na procenu podobnosti. Ipak, kaže da nema puno takvih slučajeva.
„Neka nezvanična informacija s početka godine je bila da je 730 parova u registru koji imaju podobnost, a da 350 dece čeka da se pojavi porodica koja nudi to što njima treba. Možda treba raditi na tome da se ovi parovi koji su dobili podobnost nekako uklope sa time šta deci treba“, ukazuje naša sagovornica.
Kaže i da je potreban sistemski pretres svega toga, ukoliko je moguće, jer „žalosno je da 300 i nešto dece nema porodicu, a opet 700 i nešto porodica još uvek nema decu“.
Preopterećenost i misija
Pre gotovo godinu dana počelo je sa radom prvo Savetovalište za usvajanje koje je namenjeno svima koji žele kroz usvajanje da prošire svoju porodicu i postanu roditelji.
Savetovalište u svom programu pruža podučavanje, informacije i podršku kroz razne vidove i forme. U planu i programu su i individualni sastanci – savetovanja, grupna inskustvena druženja, stručne i psihološke radionice.
„Mi smo išli u Savetovalište prve godine da saznamo šta je sve na terenu problematično, gde tačno ima mesta za neko poboljšanje pa da to zajedno sa ministarstvom popravljamo“, ukazuje Krstić.
Dalje objašnjava da je jedna od ideja, koja je verovatno u ovom trenutku na „dugačkom štapu“, da se osposobi tim ljudi samo za usvajanje koji bi obrađivali zahteve za usvajanje onih koji hoće da usvoje decu.
„Da ne budu preopterećeni socijalni radnici koji imaju po 200, 300 i više predmeta, koji moraju da rešavaju razvode, nasilje, manjine i socijalna pitanja koja su mnogo važnija nego procena usvojitelja. Ali, opet kažem, mi već dve godine čekamo procenu. Razumem da će to da traje šest meseci i 12 meseci, ali nakon dve godine stvarno mogu da kažem da je u našem slučaju predugo čekanje“, ukazuje Krstić.
Dodaje da je ovakav slučaj u Beorgadu češći zbog preopterećenosti grada, te da je u drugim gradovima bolja situacija jer „postoje primeri parova koji predaju papire i budu pozvani za 10 do 15 dana na procenu.“
„Nije tako svuda, ali u sredinama gde ima više interesovanja treba osposobiti tim koji će samo to da radi i da se bavi zahtevima za usvajanje i eventualno podrškom za usvojitelje i kasnije“, naglašava naša sagovornica.
„Prevelika procedura“
Kompleksnost procedura pri usvajanju deteta čest je argument zašto građani koji to žele na kraju odustanu od usvajanja deteta.
Krstić na ovo kaže da jeste kompleksno, ali da može imati i početak i kraj i da je zapravo ideja Savetovališta bila da svi koji razmišljaju o usvajanju dobiju sve informacije od početka do kraja što se tiče procedure i ne samo to – podrška nakon usvajanja je takođe veoma važna.
„Kada dete dođe u porodicu potrebna je podrška ljudi koji su to već prošli, da bi ukazali na neke možda kritične tačke. Na primer, upis deteta u prvi razred – kako šira porodica da prihvati to. To su neki problemi kojima smo se mi bavili”.
Priča i da je podrška važna i u situaciji kada, na primer, posle nekog vremena dete počne da ispoljava emocije, da želi da upozna biološke roditelje, što je sasvim normalno i očekivano i da „mi kao usvojitelji treba da podržimo decu da potraže svoje biološke roditelje, nakon čega oni svakako ostaju u porodici u kojoj su usvojeni“.
Na sajtu Savetovališta postoji i spisak neophodne dokumentacije koju treba pripremiti kada se predaje zahtev za ulazak u proceduru usvajanja koju možete je pronaći na ovom linku.
Za dodatna pitanja postoji i besplatan nacionalni broj Savetovališta – 0800 300 038.
