Gas koji stiže u preko 340.000 domaćinstava priključenih na gasovodnu mrežu u Srbiji, najvećim delom je iz Rusije, države sa kojom Srbija decenijama ima dugoročne ugovore o isporukama prirodnog gasa.
Poslednji, dogovoren u jeku ruske invazije na Ukrajinu, u maju 2022. između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina, ističe u martu 2025.
Srbija je rusku invaziju na Ukrajinu dočekala u potpunosti zavisna od gasa iz Rusije, a gas je bio jedan od ključnih argumenata zbog kojih Beograd nije uveo sankcije Moskvi.
U međuvremenu, po ugledu na mnoge države Evropske unije (EU) koje su uvela sankcije Rusiji, Srbija je počela da radi na pronalaženju drugih izvora snabdevanja.
Od 1. novembra do 1. marta naredne godine, u Srbiju će, kako je najavilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, dnevno stizati milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana.
Ugovorom je predviđeno da Srbija iz Azerbejdžana do 2026. godine dobija godišnje do 400 miliona kubnih metara gasa. To je dovoljno da podmiri tek 13 odsto potreba Srbije u kojoj se godišnje potroši više od tri milijarde kubika.
Dug put do energetske nezavisnosti od Rusije
U EU je plan da do 2027. godine ruski gas bude potpuno isključen sa tržišta. Kako za RSE kaže Predrag Grujičić, šef Sektora za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice (regulatornog tela EU za oblast energetike) – Srbija je još daleko od toga.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), nacionalnog regulatornog tela, dostavljenim RSE, u 2023. gotovo 94 odsto uvezenog gasa u Srbiju je došlo iz Rusije.
U prvoj polovini 2024. taj procenat bio je nešto manji – 92 odsto. Oko osam odsto gasa od ukupne količine, Srbija je, prema podacima AERS-a, uvezla od kompanija iz Mađarske, Švajcarske i Azerbejdžana.
„Ruske isporuke sada čine manje od osam odsto gasnog miksa EU. Dakle, postoji mnogo drugih izvora gasa koji su potencijalno dostupni Srbiji. Gasprom se pokazao kao nepouzdan snabdevač. Zato se moraju istražiti nove opcije“, ističe Grujičić.
Prema Draganu Vlaisavljeviću, energetskom stručnjaku iz Srbije, kapaciteti za tranzit azerbejdžanskog gasa su mali da bi Srbija značajnije smanjila zavisnost od energenta iz Rusije.
„Tih 400 miliona kubnih metara gasa godišnje, eventualno sa opcijom od još 400 miliona kubika godišnje je maksimum koji može da se postigne koristeći postojeću infrastrukturu gasovoda“, pojašnjava Vlaisavljević.
Gas iz Azerbejdžana u Srbiju dolazi novim gasovodom ukupnog kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa, kojim se Srbija preko Bugarske povezala na grčki terminal tečnog gasa u Aleksandrupoliju.
Reč je o prvom prekograničnom gasovodu u Srbiji koji nije u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma i koji je delimično finansiran bespovratnim sredstvima iz Evropske unije.
„Sama zavisnost (od Rusije) dugoročno je moguća da se redukuje na nekih 50 i manje od 50 posto samo ako se u celu jednačinu snabdevanja Srbije u narednoj deceniji uključi i Rumunija“, ocenjuje Vlaisavljević za RSE.
Srbija je sa Rumunijom u avgustu potpisala ugovor o izgradnji zajedničkog gasovoda kapaciteta 1,6 milijardi kubnih metara gasa koji bi, prema najavama zvaničnika, trebalo da bude završen do 2027. godine.
I tim gasovodom azerbejdžanski gas će moći da se transportuje do Srbije i gas iz drugih dobavljača na tržištu.
Tranzitna ruta
Predstojeća obustava isporuke ruskog gasa preko Ukrajine do evropskih zemalja, koju su vlasti u Kijevu najavile od 1. januara 2025. godine, učiniće Srbiju privlačnijom tranzitnom rutom za gas koji iz drugih država stiže do zemalja jugoistočne i centralne Evrope, kaže Predrag Grujičić iz Sekretarijata Energetske zajednice.
„Srbija bi, kao što smo ranije ukazivali, trebalo da usvoji mere kako bi omogućila novim dobavljačima da efikasno koriste gasnu infrastrukturu i primeni mere de-monopolizacije prema dominantnom igraču“, kaže Grujičić.
Taj dominantni igrač u Srbiji više od četvrt veka je ruski Gasprom, zajedno sa javnim preduzećem Srbijagas, na čijem je čelu 18 godina Dušan Bajatović, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koja je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, blizak Kremlju.
Do izgradnje gasnog interkonektora Srbije i Bugarske, koji je u probni rad pušten u decembru 2023, Srbija se oslanjala samo na gasovode na svojoj teritoriji čiji je većinski vlasnik ruski Gasprom.
Balkanski tok
Ruski gas do Srbije se doprema Balkanskim tokom, krakom zajedničkog rusko-turskog projekta Turski tok. Do njegovog puštanja u rad u januaru 2021. Srbija je gas iz Rusije dobijala preko Ukrajine i Mađarske.
Deonica Turskog toka u Srbiji je u većinskom ruskom vlasništvu i njime protiče samo ruski gas, nakon što ga je domaće regulatorno telo Agencija za energetiku Srbije, izuzelo iz pravila Evropske unije, po kojima mora da se dozvoli pristup i drugim dobavljačima. Taj potez vlasti u Srbiji naišao je na oštre kritike Sekretarijata Energetske zajednice.
U međuvremenu, kako su za RSE naveli u Agenciji za energetiku Srbije (AERS), deset odsto kapaciteta tog gaasovoda je otvoreno za druge dobavljače.
„Gasovod je u 2023. godini osim vlasnika gasovoda, koristilo sedam kompanije iz EU i Švajacarske, a u prvoj polovini 2024. godine tri kompanije iz EU i Švajacarske“, navodi se u pisanom odgovoru AERS-a.
Putin zove, Vučić se premišlja
Srbija kroz dugoročni ugovor sa Rusijom gas nabavlja, kako tvrde zvaničnici u Beogradu, po povoljnijim cenama u odnosu na one na slobodnom tržištu.
Prema sporazumu koji su Rusija i Srbija dogovorile tri meseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija dostavlja Srbiji 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje po povlašćenoj ceni koja se kreće između 300 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
Podaci Eurostata pokazuju da je cena gasa u Srbiji za domaćinstva i industriju među povoljnijim u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, bez najavljenih povećanja do kraja godine.
Pet meseci pre isteka ugovora, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću već je stigao poziv za pregovore o novom gasnom aranžmanu lično od ruskog predsednika Vladimira Putina.
Poziv za pregovore o gasu Putin je Vučiću uputio uz pozivnicu na samit BRIKS-a, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, a koji se od 22. do 24. oktobra održava u ruskom gradu Kazanju.
O tome da li će prihvatiti Putinov poziv, Vučić je rekao da će odluku doneti sredinom oktobra.
„Mi za tad (u vreme održavanja BRIKS-a) imamo važne goste iz inostranstva“, rekao je Vučić 5. septembra odgovarajući na novinarsko pitanje hoće li ići u Rusiju.
Dan kasnije je precizirao da Putinov poziv „nije ni odbio, ni prihvatio“.
Energetski sporazum sa SAD
Dok Vučić vaga Putinov poziv na samit BRIKS-a, Srbija potpisuje sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama. U septembru su ove dve zemlje potpisale sporatum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, istovremeno prvi sporazum o strateškoj saradnji između ove dve zemlje uopšte.
Sporazum su potpisali ministar spoljnih poslova Srbije Marko Marko Đurić i podsekretar SAD za energetiku Hoze Fernandez. Đurić je potpisivanje sporazuma ocenio kao „važan i odgovoran korak ka unapređenju partnerstva sa SAD i osiguranju dugoročne energetske bezbednosti“, piše Glas Amerike (VOA).
„Ovo je prvi, u nadamo se, seriji strateških sporazuma između Srbije i SAD koji će popraviti ukupan karakter naših odnosa. Naravno da energetika ima i šire implikacije, ali danas je cilj da se osigura dugoročno, stabilno, bezbedno i čisto snabdebvanje građana Srbije električnom energijom, na način koji je ekonomski dovoljno održiv da Srbija ostaje atraktivna zemlja za privlačenje stranih investicija“, rekao je Đurić u kratkoj izjavi za medije posle ceremonije potpisivanja u Stejt departmentu.
Ipak, energetski sporazum SAD i Srbije neće uticati na smanjenje zavisnosti Srbije od ruskog gasa jer se ne odnosi na projekte koji uključuju fosilna goriva, u koja spada i prirodni gas. Sa druge strane, mogao bi da otvori vrata ulaganju u razvoj nuklearne energije u Srbiji, navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije za RSE.
Održivi izvori energije
Promovisanje ulaganja američkog privatnog sektora u energetske projekte u Srbiji sa akcentom na održive izvore energije – težište je energetskog sporazuma Srbije i Sjedinjenih Država.
Cilj sporazuma je, prema navodima Ministarstva, i povećanje primene čiste energije i ubrzanje procesa postepenog ukidanja proizvodnje električne energije iz uglja kako bi se osigurali bezbedni, pouzdani i diversifikovani izvori snabdevanja, uključujući potencijalno i baznu energiju.
„U slučaju da Skupština Srbije usvoji izmene Zakona o energetici i time bude ukinut moratorijum na nuklearnu energiju, sporazum otvara mogućnost za uspostavljanje saradnje u oblasti razvoja nuklearne energije“, dodaje se.
Najavljene izmene Zakona o energetici predviđaju prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, koja je na snazi u Srbiji od 1989. godine.
Izvori: RSE/VOA
