Iako se možda čini da nije, materijalizovanje pokreta je moguće. Na Institutu za umetničku igru u Beogradu, na predmetu Istraživanje proširenog vizuelnog medija, pretvaraju pokret u crtež, fotografiju, video, objekat – i tako ga čuvaju.
„Sačuvati i dokumentovati pokret je važno jer je on prolazan i nematerijalan. Pokret se dešava u trenutku i nestaje. Ne ostavlja nikakav materijalan trag za sobom“, kaže za „Vreme“ Dušica Pejić, vanredna profesorka Instituta za umetničku igru.
Objašnjava da se oni bave „pokretom u najširem smislu. Naravno da to može biti deo koreografije, ali nas bazično interesuje spontani, životni pokret u fizičkom smislu. To može biti hodanje, skakutanje, okretanje, trčanje. Dakle bilo kakva promena stanja i položaja tela koja se odvija u prostoru i vremenu“.
Profesorka Pejić kaže da je ovaj proces najbolje objasniti na primeru kinetičkog crteža koji predstavlja „vizuelno dokumentovanje pokreta, kreativni način povezivanja pokreta i vizuelnog rada. Dok se naše telo spontano pokreće na velikoj podlozi, na primer na papiru ili platnu, rukom ili stopalima u kojima držimo grafit ili drugi materijal, ostavljamo trag. To je najneposredniji način zapisa pokreta“, objašnjava profesorka Pejić.
„Na ovaj način, umetnici i istraživači bave se plesom i pokretom izvan trenutka performansa, čime se obezbeđuje kontinuitet i razvoj umetničkih praksi, stvara se trajni zapis koji omogućava analizu, proučavanje i prenošenje tog pokreta budućim generacijama.“
Ono što je posebno vredno, naglašava Dušica Pejić, jeste da „materijalizovanim radovima pokreta, Institut za umetničku igru u Beogradu postaje vlasnik i kolekcionar retke vredne kolekcije umetničkih dela“.