Kovid bi mogao značajno da poveća rizik od srčanog i moždanog udara i tri godine nakon infekcije

Kovid-19 mogao bi značajno da poveća rizik od srčanog i moždanog udara čak tri godine nakon infekcije, pokazuje studija objavljena u medicinskom žurnalu „Atherosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology“.

Studija je obuhvatila je medicinske podatke oko 250.000 ljudi koji su bili upisani u veliku bazu podataka pod nazivom „UK Biobank“.

Istraživači su identifikovali više od 11.000 ljudi koji su imali pozitivan laboratorijski test na kovid-19 dokumentovan u njihovoj medicinskoj dokumentaciji 2020. godine, pri čemu je njih gotovo 3.000 bilo hospitalizirano zbog infekcije. Te podatke su uporedili s više od 222.000 osoba koje nisu imale kovid u istom periodu.

Osobe koje su se zarazile koronom tokom 2020, pre nego što je postojala vakcina, imale su dvostruko veći rizik od srčanog ili moždanog udara ili smrti gotovo tri godine nakon bolesti, u poređenju s ljudima koji nisu imali kovid.

Rizik je bio znatno veći u slučajevima kada je osoba zbog infekcije bila hospitalizovana. Osim toga, čini se da je u takvim slučajevima kovid bio jednako moćan faktor rizika od moždanog i srčanog udara kao i dijabetes ili bolesti perifernih arterija, piše CNN.

Istraživanje pokazuje da se povećani rizik od srčanog udara nakon infekcije nije smanjio s vremenom.

„“Znamo već neko vreme da infekcije povećavaju rizik od srčanog udara, tako da ako imate grip, ako dobijete bilo kakvu infekciju… bilo da je bakterijska ili virusna, to povećava rizik od srčanog udara. No, to obično nestane prilično brzo nakon infekcije. Međutim, u ovom slučaju je efekat toliko dugotrajan i mislim da je to zbog toga koliko se covid razlikuje od nekih drugih infekcija”, navela je dr Patriša Best, kardiološkinja s klinike Mejo u Minesoti.

Važna uloga krvne grupe

Istraživači uključeni u studiju kažu da ne znaju tačno zašto kovid ima tako očigledno dugotrajne efekte na kardiovaskularni sistem. Ranije studije pokazale su da korona može da zarazi ćelije koje oblažu zidove krvni sudova.

Virus je takođe pronađen u plaku koji se stvara u arterijama, a koji može da pukne i izazove srčani i moždani udar.

Teorija autora studije je da kovid možda destabilizuje plak koji se stvara unutar zidova arterija i može ga učiniti sklonijim pucanju i stvaranju ugrušaka.

Istraživači su ustanovili da krvna grupa predstavljala važnu razliku, pa su ustanovili da ljudi koji su imaju krvnu grupu A, B ili AB imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Čini se da krvna grupa takođe igra ulogu u tome koliko je verovatno da će se osoba zaraziti koronom, odnosno čini se da su ljudi s nultom krvnom grupom malo zaštićeni.

Ova nova studija pokazala je da osobe s nultom krvnom grupom koje su bile hospitalizovane zbog kovida nisu imale tako visok rizik od srčanog ili moždanog udara kao oni s krvnom grupom A, B ili AB.

Istraživači veruju da gen koji kodira krvnu grupu možda igra ulogu u povećanom riziku od srčanih i moždanih udara nakon kovida, ali nisu sigurno kako tačno.

Izvor: CNN