Nastavljena serija: Još jedna lažna dojava o bombi, kako sprečiti pošiljaoce?

Još jedna lažna dojava o bombi, ovog puta u Sava Centru, prijavljena je policiji u četvrtak. Evakuisan je ceo drugi sprat Sava Centra, a zaposleni su se nakon policijskog pregleda vratili na radna mesta.

Problem sa lažnim dojavama o bombama traje još od početka rata u Ukrajini, zbog čega se spekulisalo o „specijalnom“ ili „hibridnom“ ratu protiv Srbije.

Samo prošle godine u Beogradu je bilo više od 2000 lažnih dojava.

MUP je tokom prošle školske godine smao u školama u Srbiji zabeležio 80 dojava o podmetnutim lažnim bombama. Roditelji su napuštali svoja radna mesta i dodatno bili zabronuti, zbog mnoštva lažnih dojava, da li se škole dovoljno temeljno pregledaju.

Srećom, sve dojabve su bile lažne ali, svaka je remetila svakodnevni život građana, a Srbiju skupo koštala.

Foto: Newsmax Balkans

Foto: Newsmax Balkans

Foto: Newsmax Balkans

Foto: Newsmax Balkans

Višestruka šteta

Lažnim dojavama o bombama se državi nanosi višestruka šteta – ekonomska, pravna i politička.

Za policiju je svaka prijava značila izlazak kontradiverzione jedinice na teren, evakuaciju svih građana koji su se na tim mestima zatekli i detaljan pregled svakog kutka. Angažovani su izuzetno veliki ekonomski resursi državnih organa.

Hapšenje u ovakvim slučajevima pokreće veoma skup i ekskluzivni krivično-pravni aparat.

Krajem prošle godine uhapšene su tri osobe u Srbiji i jedna u Češkoj. Tom prilikom je pronađena veća količina IT opreme, rekli su iz policije.

Politička šteta je naneta jer se stvara utisak nestabilnosti kada je u pitanju izvršenje ovih krivičnih dela.

Prva prijava u martu 2022. godine

Dojave o lažnim bombama započele su još u martu 2022. godine dojavom da je postavljena bomba u avionu „Er Srbije“ na letu od Beograda ka Moskvi, te su kasnije omasovljene dojave o bombama u osnovnim i srednjim školama i bolnicama.

Posle masovnih ubistava u Beogradu i okolini Mladenovca prošle godine usledio je najintenzivniji talas dojava o postavljenim bombama pre u svega školama.

Glavno pitanje – ko to radi

Profesor Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu rekao je ranije za „Vreme“ da su sporadična haopšenja zanemarljiva.

„Prvo treba da se postavi pitanje ko to radi? Moje razmišljanje je da se to radi organizovano spolja. Ne može pojedinac to da uradi, već iza svega stoji organizacija, to je jedan oblik specijalnog rata“, rekao je Mandić.

On je istakao da ovde institucije čine sve što je u njihovoj moći, ali napominje da se sa ovim problem sve češće suočavaju i druge zemlje.

„I u Zapadnoj Evropi su krenule dojave. Pretprošle godine ih nije bilo mnogo, prošle godine su krenule prilično. Postavlja se pitanje ko tim dojavama gađa i njih i nas? Odnosno, da li je ista ili različita organizacija koja čini to“, naveo je sagovornik „Vremena”.

Kopipejst efekat

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da što se više izveštava o tome i vidi da nema posledica za izvršioce, to će ih više drugi kopirati.

„Ukoliko je pošiljalac preduzeo mere predostrožnosti, dakle sakrio IP adrese, obrisao tragove, skoro je nemoguće utvrditi ko je slao pretnje“, pojasnio je Elek.

On je podsetio i da je 2022. godine pronađeno da pretnja u Srbiji navodno potiču sa računara na egzotičnim mestima poput Malija i Pakistana. A onda je gotovo nerešiv problem kako doći do tih ljudi.