U tom pismu Srbija je istakla da „crvene linije“ znače da nikakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu da podrazumevaju, nikada, ni de fakto, ni de jure priznanje takozvane Republike Kosovo, i da nikada ne mogu da podrazumevaju da Srbija pristane na članstvo Kosova u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru sistema UN
Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak rekao je da je Srbija povukla pismo upućeno Briselu prošle godine, u kojem je izrazila rezerve prema Sporazumu na putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. O tome iz Beograda još nije bilo nikakvih reakcija.
Reč je o pismu koje je u decembru prošle godine EU uputila tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić, i u kome je ona izrazila rezerve po pitanju delova Ohridskog sporazuma, odnosno iznela koje su to „crvene linije“ Srbije u vezi sa Kosovom.
„Pismo je povučeno“, odgovorio je na direktno pitanje novinara ispred zgrade Vlade Kosova, piše KoSSev.
On je dodao i da „postoje pojedine izjave koje nisu od pomoći“, ali da je sporazum kao takav „važeći u celini“.
„Štaviše, sporazum je postao deo EU puta Kosova i Srbije, tako da bih rekao da je dvostruko važeći: između Srbije i Kosova, i između Kosova, EU i Srbije“, podsetio je Lajčak.
Šta su „crvene linije“
Brnabić je to pismo donela u sedište EU 15. decembra prošle godine, na dan kada je u Briselu održavan Samita EU – Zapadni Balkan.
Brnabić je prilikom predaje pisma objasnila i šta su za Srbiju takozvane „crvene linije“.
„Crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de fakto, ni de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema“, izjavila je tada Ana Brnabić.
Lideri EU i Zapadnog Balkana tada su usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se, između ostalog, navodi da od Beograda i Prištine očekuju konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji odnosa.
Ponuđen novi aneks
To pismo Priština je tada protumačila kao odustajanje Srbije od sporazuma, više puta otužila Beograd da sporazum krši, uz zahtev EU da zbog toga i reaguje.
Šest meseci kasnije, EU je premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Sribije Aleksandru Vučiću ponudila novi plan primene sporazuma, i to godinu dana nakon što je usaglašen Ohridski aneks koji je podrazumevao upravo već pripremljen plan primene sporazuma, sa razrađenim takozvanim sikvensingom, što je vremenski posložena primena.
Inicijalni sikvensing plan Priština i Beograd su različito tumačili. Beograd, ali i EU smatrali su Ohridski aneks kao preduzimanje momentalnih koraka u mehanizmu samoupravljanja za Srbe, što se u širem tumačenju razumelo kao korak ka fomiranju ZSO, dok je Priština od početka odbijala da to bude korak, naglašavajući da je sikvensing podrazumevao istovremene radnje, odnosno da Beograd preduzme konkretne korake na potvrđivanju kosovske nezavisnosti.
Posebno se naglašavao zahtev da Beograd potpiše konačni pravno-obavezujući sporazum o, kako je Priština naglašavala, uzajamnom priznaju.
Kurti je u junu u Briselu odbio i novi plan primene, uz novo uslovljavanje, od kojih je jedno bilo – povlačenje pisma koje je Brnabić donela u Brisel.
Gervala ne veruje
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala, i dalje ne veruje da se Srbija zaista i u potpunosti povukla pismo.
Ona misli da je Lajčak govorio o „delimičnom povlačenju pisma“.
„Verujem da Lajčak govori o delimičnom povlačenju njenog pisma, kojim, međutim, ne odustaju od nepriznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova – što je neprihvatljiv pristup“, rekla je ona.
Izvor: KoSSEv
Biološki fakultet u Beogradu izdao je saopštenje povodom objavljivanja nacrta studije o proceni uticaja projekta rudnika jadarita na životnu sredinu, koji je izradila kompanija Rio Sava Eksplorejšn d.o.o. Beograd, ogranak kompanije Rio Tinto. U izveštaju se navodi da se fakultet ograđuje od zaključaka izvedenih u pomenutoj studiji
Uprkos mirnijoj atmosferi tokom Prajda, svakodnevna stvarnost LGBT+ osoba u Srbiji uključuje pretnje, fizičke napade i neadekvatnu reakciju institucija. Zato lista zahteva već desetu godinu ostaje ista
Za svega nekoliko dana, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić su dogovorili kupovinu borbenih aviona „Rafal“ za ratno vazduhoplovstvo Srbije. U međuvremenu, SAD su Hrvatskoj odobrile nabavku sofisticiranog raketnog sistema HIMARS. Da li trka u naoružanju dveju država sluti na pripreme za rat
Manje od mesec dana ostalo je da se podigne optužnica protiv Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića, koji se sumnjiče za ubistvo Danke Ilić (2). Tela nema, kao ni DNK dokaza da je bila u automobilu osumnjičenih. U toku su nova veštačenja
Pitanje da li je Vučićevom režimu opao rejting nakon što je zauzeo pozicije promotera kompanije Rio Tinto naveliko je u fokusu javnosti, pogotovo nakon masovnih demonstracije usred leta
Stomatolog na čelu instituta za javno zdravlje zvuči kao neslana šala, kao recimo da postavite vlasnika pečenjare da vodi najveći energetski sistem u zemlji. E pa nije šala. Ćerka Jorgovanke Tabaković, zubarka Milena, na čelu je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Pa ti sad imaj herca da u Novom Sadu piješ česmovaču
Dok vlast laže da će minimalac od iduće godine stići minimalnu potrošačku korpu, valja primetiti – minimalac je jadan, korpa još jadnija, cene previsoke uprkos „akcijama“, a ovakve mere neodržive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
