U atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, ovog vikenda, evropski izvođači srednjovekovne muzike doći će na festival „Medimus“, koji je osnovan u čast Dragana Prizrenca
Već devetu godinu, svakog poslednjeg vikenda u avgustu u prelepom atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu održava se Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus“.
„Medimus“ je jedinstven festival, jedna je od najznačajnijih kulturnih manifestacija iz oblasti muzike u ovom delu Evrope, što dokazuje i nagrada „Muzika Klasika“ u kategoriji Festivala od regionalnog značaja.
Može se reći da su „okidač“ osnivanju ovog festivala bili nađeni zapisi o Draganu Prizrencu, prvom poznatom srednjovekovnom srpskom muzičaru koji je svirao na dubrovačkim trgovima, ali i bio omiljeni muzičar na dvoru cara Dušana, na njegovom krunisanju je svirao carsko kolo. Njemu u čast, Društvo prijatelja Manastira Svetih Arhangela, Dom kulture „Gračanica“ i Fondacija Sveti Arhangeli osnovali su „Medimus“.
U Prizrenu živi dvadesetak srpskih stanovnika. Pa ipak, kažu organizatori, festival ni u jednom trenutku nije izazvao bilo kakvo negodovanje u lokalnoj zajednici i njenim institucijama. Oni sarađuju sa njima, a okolina prepoznaje značaj ove manifestacije.
Do sada su zbog „Medimusa“ u Prizren dolazili umetnici iz 13 zemalja, među kojima su i svetski značajni poput Divne Ljubojević, Slobodana Trkulje, braće Teofilović i Edina Karamazova.
Muzički direktor festivala, gitarista Darko Karajić, profesor beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i član ansambla „Renesans“, i ove godine tradicionalno, počinje program koncertom ansambla „Medimus“ koji nastupa sa različitim umetnicima. Oni, kako su kazali organizatori, „svoj program stvaraju samo par dana pred početak Festivala, inspirisani ambijentom koji ih okružuje“.
Nakon njih, publika će imati priliku da čuje mlad ansambl „Rubens Rosa“ koji dolazi iz Bazela, sa čuvene bazelske škole Schola Cantorum Basiliensis.
Drugog dana Festivala, nastupiće ansambl „Musica Profana“ iz Mađarske, kao i ansambl „Camerata Musica Antiqva“ iz Italije.
Festival nije komercijalne prirode. Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan. Publika je šarolika, od lokalnih Prizrenaca, ljudi koji dođu iz Beograda i drugih gradova Srbije do predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu i turista.
Gradnja zgrade budućeg Arheološkog muzeja lepo napreduje, ali se ne nazire da će imati Korunovićevu fasadu Stare pošte kao što je obećano i što je Beograđanima najvažnije. Bojan Kovačević kaže da ono što se sad vidi, izgleda kao da se izlio beton na ivici Savskog trga
Očigledno je da su „Gradovi u fokusu“ prioritet Ministarstva kulture, skoro svi izabrani na ovom konkursu su već isplaćeni. Isplaćeni su i neki manastiri i institucije van ovog projekta. Za savremeno stvaralaštvo i dalje nema para
Spomenik kralju Milanu i rekonstrukcija Muzeja tekstila u Leskovcu prvi su projekti čija je realizacija počela u okviru Prestonice kulture Srbije. Spomenik će koštati oko 55 miliona dinara, a Muzej oko 624 hiljade evra
Zbirka pesama "Gaza, jedno telo" francuske pesnikinje i diplomatkinje Malike Berak prvo je izdanje nove izdavačke kuće „Plan B izdavaštva“
Na festivalu u Dorjanu, u Severnoj Makedoniji, film „Karmadona“ dobio je dve nagrade. Od premijere prošlog septembra do sad, ima ukupno jedanaest nagrada
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
