Durov je Zakerberg, Džek Dorsi (osnivač Tvitera) i Ilon Mask, a smeši mu se i Edvard Snouden, sve u jednoj osobi koja još nije napunila četrdeset godina
Pavela Durova mediji pogrešno nazivaju ruskim Markom Zakerbergom. Iako to zvuči kao compliment, zapravo ga potcenjuju. Durov je Zakerberg, Džek Dorsi (osnivač Tvitera) i Ilon Mask, a smeši mu se i Edvard Snouden, sve u jednoj osobi koja još nije napunila četrdeset godina. U žižu interesovanja svetske javnosti dospevao je više puta, ali ovo najnovije “žiženje” je nekako najjače. Uhapšen je po sletanju na pariski aerodrom Burže, a optužen za sve moguće zločine koji postoje – od terorizma, preko trgovine drogom do prevara. A čovek je IT-jevac. I osnivač dveju najznačajnijih društvenih mreža koje se koriste na prostoru bivšeg SSSR-a VKontakte i Telegrama.
Prvu mrežu, VKontakte (Povezani), osnovao je odmah pošto je završio Sanktpeterburški univerzitet 2006. godine. To je bilo vreme nastanka društvenih mreža na Zapadu, Fejsbuk je osnovan dve godine ranije, a Rusija je već krenula nepoverljivo da se zatvara, naročito na internetu. VKontakte je zato ostvario fantastičan uspeh, što je značilo i ogromno interesovanje vlasti. Od Durova se očekivalo da sarađuje i dozvoli službama da pristupaju sadržaju koji korisnici dele na mreži što je on odbio. Takav stav nije mogao da opstane i Durov je prodao svoj udeo u kompaniji, a onda je i emigrirao u Dubai, pre deset godina.
Neumoran, a već prilično bogat, uz pomoć starijeg brata, popriličnog genijalca, osnovao je Telegram, neku kombinaciju Tvitera i Votsapa i opet ostvario ogroman uspeh. Ova mreža odmah je postala mesto gde se razmenjuju poruke, ali i parole. Jedna od bitnih razlika u odnosu na zapadne komunikativne mreže je, recimo, to što grupe na Telegramu mogu da broje i dvesta hiljada članova. Što znači da mogu da budu platforma za politički ili svaki drugi pokret, što se na Telegramu i dešava.
Durov retko daje intervjue, ali jedan je dao početkom godine nikom drugom do Takeru Karlsonu, u vreme kada je ovaj novinar intervjuisao i Vladimira Putina. Ko je gledao taj intervju teško će se oteti utisku da je Pavel Durov vrlo verovatno jedan od tech biznismena koji veruju u apsolutne slobode, a vrlo neverovatno kriminalac, za šta ga francuske vlasti optužuju. U tom razgovoru on sebe radije naziva Evropljaninom nego Rusom. Osim ruskog, ima (kupljeno) državljanstvo pacifičkih Sent Kitis i Nevisa, Emirata i Francuske i upravo mu ovo poslednje državljanstvo sada otežava situaciju. Da je samo Rus, njegova primarna država mogla bi oštrije da se bori za njega, pa čak i da ugovori razmenu. Budući da je i Francuz, to će teže ići.
Iako u Rusiji ne živi već deceniju zbog nesuglasica sa tamošnjim vlastima i zalaganjima za slobodu govora, Rusija je sada najglasnija u optužbama da upravo Francuska guši ljudska prava i slobode. Francuska ga je optužila za svaki mogući kriminal smatrajući da je kao suvlasnik odgovoran za sve što se događa na Telegramu, a tamo ima svega, kao i na svakoj društvenoj mreži, uostalom. Interesantno je da je Rusija pokušala da blokira Telegram 2018. i tada je bila na meti svih zapadnih boraca za slobodu, pa je reterirala tri godine kasnije. Telegram sada masovno koriste i Rusi i Ukrajinci, kao i svi u svetu koji misle da su aplikacije sa zapada podložne pritisku bezbednosnih službi.
Privođenje Durova u Francuskoj uz navedene optužbe moralo bi da zabrine i Ilona Maska i Marka Zakerberga. Ako bi se koristili isti aršini, i njih dvojica bi trebalo da budu odgovorni za ono što se događa na njihovim mrežama, a događa se svašta. Naročito ako je kriterijum saradljivost u teškim vremenima, za šta Durov nije pokazao spremnost ni u Rusiji. Njegova sudbina mogla bi da prelomi budućnost slobode govora na internetu ili, što bi rekao Idi Amin, slobode posle govora.
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
