Jedna majka iz Pančeva ispričala je medijima kako je njen sin 4. avgusta ove godine zadobio ozbiljne povrede tokom dečije igre koja je snimana za društvenu mrežu „TikTok“.
Sve se odigralo tako što je drug njenog sina njemu umotao celu glavu u komad folije, a zatim to i snimio.
Neuobičajena dečja šala završila se tako što je dečak izgubio svest i pao na beton zbog čega je kasnije završio u bolnici.
Dečak je vozilom Hitne pomoći prebačen u Opštu bolnicu u Pančevu. Dečaci su, prema nezvaničnim informacijama, ispričali da je to bila njihova zajednička igra.
„Rekli su da je sve bilo dobrovoljno i da im je ideja bila da naprave snimak za mreže. Policija ispituje slučaj, a izveštaj će biti prosleđen nadležnom tužilaštvu“, rekao je izvor upućen u slučaj, prenosi Mondo.
Tu, međutim, nije kraj. Priče o nasilnim dečijim igrama koje se pogubno završavaju, u digitalnom, ali i fizičkom i verbalnom nasilju, maltene svaki dan ispunjavaju stranice tabloida.
Roditelji, nastavnici, mediji i opšta frustracija
O fenomenu vršnjačkog nasilja za “Vreme” je govorila psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, koja porast nasilja među mladima povezuje sa celokupnom situacijom u društvu.
“Onako kako se mi u društvenom diskursu odnosimo prema nasilju, mladi će se u skladu sa tim i oblikovati. Dok god se nasilje plasira i normalizuje u javnom govoru i medijima, mladi će nasilje doživljavati kao nešto što se ne kažnjava, i kao nešto poželjno”, priča Džamonja Ignjatović.
Kao drugi faktor koji ima veliki uticaj na mlade, navodi sveopštu atmosferu u kojoj vlada frustracija i u kojoj su “svi pod nekim pritiskom”.
“Stres roditelja i nastavnika ne može da se ne odrazi na decu. Kada vlada doživljaj opšte krize i pritiska, to najlakše ispoljavaju oni koji su najmanje zreli. Sve je to direktna posledica nasilja koje se promoviše u društvu”, objašnjava psihološkinja.
Kada je u pitanju digitalno nasilje, objašnjava da je ono najzastupljenije upravo zbog toga što tu ne postoji direktan kontakt sa žrtvom.
“Samim tim, smanjena je mogućnost da se oseti empatija. Sve deluje kao na filmu, kao da se ne radi o stvarnim osobama”, zaključuje.
Tužna statistika
U međuvremenu, stigli su poražavajući rezultati istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije.
Prema “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji”, čak 51,9 odsto omladine u Srbiji smatra da nasilje može biti opravdano. Reč je o porastu takvog stava od čak 10 procenata u odnosu na prošlu godinu.
„Imali smo još jedno pitanje u upitniku – u kojim situacijama bi oni opravdavali nasilje i najpopularniji odgovor, sa 55 procenta, da se misli na nasilje nad počiniocima najtežih krivičnih dela, na drugom mestu je to onda kada policija odnosno država ne radi svoj posao, sa nekih 25 procenata“, rekla je za RTS Milena Pejić iz KOMS-a.
S druge strane, procenat mladih izloženih fizičkom nasilju značajno je opao u odnosu na 2023. godinu – sa 49 na 21 odsto. Manje je i verbalnog nasilja.
Smanjenje ovog procenta, ipak, ne sluti na dobro. Stopa nasilja se nije smanjila, već se nasilje sada “preselilo” u digitalni prostor.
Broj mladih koji su bili izloženi digitalnom nasilju povećan je sa 47 na 50 odsto, pokazuje istraživanje.
