Kad sam bila studentkinja, često sam gnjavila svoje kolege pričajući im svaki čas o Beloj Crkvi. Moj veoma duhoviti, nažalost već pokojni kolega Božo Šibalić, jednog dana je ovako rezimirao moja mnogobrojna izlaganja: „Meni se čini da u tu Bijelu Crkvu ima sve što igdje na svijet ima, dočim ono što ima u Bijelu Crkvu, to niđe nema!“
Bela Crkva ima travnjake u svojim širokim ulicama. A tako je mala da se s kraja na kraj gradića, nekada kad su ljudi i deca bili marljivi i mišićavi, stizalo pešice ili biciklom za tili čas.
Međutim, došlo je vreme nemarnih i atrofiranih koji moraju svuda automobilom. Na genijalnu ideju da od travnjaka napravi parking prvo je došao restoran Doma JNA preko puta naše kuće. Vlasti i građani nisu se bunili jer ko će protiv vojske. No, propade vojska, propade i restoran, ostade u našoj ulici parking na polzu narodu, a i za uzor.
Pa za tim uzorom krete i osnovna škola koja je nekoliko kuća dalje: da se parkiraju roditelji i staratelji koji dovoze decu jer neće valjda deca peške u školu, a neće ni prosvetari (da, da, čast izuzecima i među roditeljima i starateljima i među prosvetarima).
Elem, ispred naše kuće i dalje postoji travnjak. Nije engleska trava, nije ni da bismo je želeli. Samo je trava, već dovoljno unesrećena žegom. Baš zgodna trava da se na njoj parkira kad se kupuju lubenice koje se prodaju na onom parkingu pokojnog restorana Doma JNA!
Pokušam ja da govorim ljudima da se slobodno parkiraju na našem prilazu kapiji, da ne staju na travu. Neće oni da mi smetaju na betonu! Ama ne smetate na betonu, smetate travi! C! Nema šanse!
Dobro, uzmem ja neke kamenčiće i poređam ih da zaštitim zelenu površinu. Kad li danas jedan dvometraš dignute kragnice na majici i s čačkalicom u ustima kupuje lubenicu, parkirao prilično luksuzan crni automobil na komšijinom uništenom travnjaku i odlučio da nas pouči da je to ispred naše kuće javna površina i da je opasno što smo tu stavili kamenčiće, te da treba da ih sklonimo!!!
Na fotografiji se vide kamenčići postavljeni oko travnate površine. To, po dvometrašu, opasno ponašanje štićenja „nikome potrebne, besmislene“ zelene površine.
Tačno kao što reče moj pokojni kolega, u Beloj Crkvi postoje zelene površine kao i svuda na svetu, dočim dok se svuda na svetu naplaćuju kazne za gaženje i parkiranje na zelenim površinama, u Beloj Crkvi može biti kažnjivo ne dati da se ljudi parkiraju na zelenoj površini, a to je ono što nema nigde na svetu!
