Vrhovni sud Tatarstana je 19. jula proglasio novinarku Radija Slobodna Evropa Alsu Kurmaševu krivom za širenje „lažnih vesti o vojsci" i osudio je na šest i po godina zatvora. Oslobođena je 1. avgusta u okviru velike razmene zatvorenika između Rusije i Zapada. U ruskom zatvoru provela je 288 dana. Ovo je njena ispovest
Alsa Kurmaševa je u maju 2023. godine otputovala je u svoj rodni grad Kazanj da poseti bolesnu majku. Nameravala je da se početkom juna vrati kući u Prag, ali su je na aerodromu u glavnom gradu Tatarstana zadržale snage bezbednosti, piše Radio Slobodna Evropa.
Oduzeli su joj i pasoš i telefon, a nekoliko dana kasnije, protiv nje je pokrenut krivični postupak jer nije obavestila vlasti o tome da pored ruskog ima i američko državljanstvo.
Istraga se razvukla se nekoliko meseci, pa ju je tek u oktobru 2023. godine sudija u Kazanju proglasio krivom i kaznio sa 10.000 rubalja, zbog čega se Kurmaševa spremala da se vrati kući svojim dvema ćerkama i suprugu Pavelu Butorin.
Međutim, nedelju dana nakon izricanja presude, novinarka je ponovo privedena u Istražni komitet, gde je obaveštena da je protiv nje pokrenut krivični postupak. Na teret joj je stavljeno da nije ispunila obaveze utvrđene zakonima Rusije za podnošenje dokumenata ovlašćenom organu neophodnom za upis u registar stranih agenata.
Osumnjičena je da je ciljano prikupljala informacije iz oblasti vojnih, vojnotehničkih aktivnosti Rusije, koje, ako ih dobiju strani izvori, mogu da biti iskorišćeni protiv bezbednosti Rusije.
Kurmaševa je tada smeštena u privremeni pritvor, a 23. oktobra 2023. godine okružni sud u Kazanju odobrio je zahtev istrage i poslao je u istražni pritvor.
Širenje „lažnih vesti o vojsci“
U decembru 2023. godine Istražni komitet je pokrenuo još jedan krivični postupak protiv Kurmaševe, ovoga puta zbog širenja „lažnih vesti o vojsci“. Ona je optužena je za distribuciju knjige „Ne ratu: 40 priča Rusa protiv invazije Ukrajine“, koja je ojvaljena u jesen 2022. godine.
U pitanju je zbirka kratkih priča Rusa koji ne žele da njihova ratuje s Ukrajinom.
Pavel Butorin, suprug Alsu Kurmaševe rekao je komentarrišući tu optužnicu da Ustav Rusije svakome garantuje slobodu misli i govora, da je sloboda štampe zagarantovana, a cenzura zabranjena.
Loši uslovi u zatvoru
Pre nego što je pokrenut krivični postupak za „lažne vesti o vojsci“, Kurmaševa je pisala porodici da je u njenoj ćeliji za četiri osobe često smešteno više ljudi i napomenula da se nove zatvorenice ponekad dovode usred noći, iako u ćeliji ima samo četiri kreveta.
Butorin rekao je u jednom intervjuu rekao da se njihove ćerke muče zbog toga što im je majka zatvorena.
„Niko ne želi da odraste kao ćerka političke zatvorenice. Nema ničeg dobrog u tom nazivu. Ovo je veoma teško vreme za našu porodicu. Ali sam zahvalan njihovim drugovima, njihovim nastavnicima. Trenutno su veoma zauzeti školom i hobijima – obe odlično sviraju gitaru. I to, naravno, donekle pomaže da se nose s ovom strašnom situacijom. Više od šest meseci su bez majke. Alsu više od mesec dana nije čula glasove svoje dece“, rekao je Butorin.
Kurmaševa je 1. aprila 2024. godine na sudskom ročištu o produženju istražnog pritvora, prvi put dala izjavu novinarima. Ispričala je tada da su se njena „određena zdravstvena stanja pogoršala“, da se oseća fizički loše i da su uslovi u kojima je smeštena veoma loši, jer nema mogućnosti da brine o svom zdravlju.
Napori da Kurmaševa bude oslobođena
Pavel Butorin uložio je brojne napore da u Sjedinjenim Američkim Državama skrene pažnju na slučaj svoje supruge. On se, zajedno s ćerkama, sastajao sa američkim kongresmenima, senatorima, zvaničnicima i javnim ličnostima.
Američki predsednik Džozef Bajden je krajem aprila pozvao predsednika Rusije Vladimira Putina da oslobodi Kurmaševu, kao i novinara Volstrit džornala Evana Gerškoviča.
„Novinarstvo apsolutno nije zločin“, naglasio je tada Bajden.
Vrhovni sud Tatarstana 19. jula je proglasio Kurmaševu krivom za širenje „lažnih vesti o vojsci“ i osudio je na šest i po godina zatvora. Suđenje je bilo ograničeno na dva sudska ročišta i održano je iza zatvorenih vrata.
Ipak, ona je puštena 1. avgusta u okviru velike razmene između zapadnih zemalja, Rusije i Belorusije, najvećoj takve vrste još od vremena Hladnog rata.
U Francuskoj nam je dozvoljeno da volimo kako hoćemo i koga želimo, dozvoljeno nam je da verujemo ili ne verujemo. Imamo mnoga prava, a ideja je bila da pokažemo te vrednosti, rekao je direktor ceremonije otvaranja Olimpjskih igara u Parizu Tomas Žoli
Čovek koji je prvi izašao iz aviona u Moskvi i koga je ruski predsednik Vladimir Putin zagrlio je Vadim Krasikov, koji je u Nemačkoj postao poznat kao „Ubica iz Tirgartena” i bio osuđen na doživotni zatvor. Ko je on i zašto ga je Rusija htela nazad
Instragram je blokirao izjave saučešća nakon ubistva lidera Hamas Ismaila Hanijea, nakon čega je Turska blokirala Instagram. Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ulazi u novu fazu
Sjedinjene Američke Države priznaju pobedu Edmunda Gonzaleza nad aktuelnim predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom. Dok na ulicama besne sukobi između opozicionih demonstranata i policije, kao da gledamo reprizu političke drame iz 2019. godine
Među oslobođenim zatvorenicima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin
Umesto da je zaštiti, Ministarstvo informisanja se priključilo hajci režimskih tabloida na Tamaru Skrozzu. Ministar Dejan Ristić je nastavio tamo gde je Dragan J. Vučićević privremeno stao, sve u duhu režimskih tabloida
Pod plaštom obeležavanja godišnjice „Oluje“, Vučić u Loznici za 3. avgust na stadionu "Lagator" zapravo planira „kontramiting“ ne bi li građanima koji protestuju zbog rudarenja litijuma pokazao svoju nadmoć. Pripreme ovog kvazipatriotskog spektakla su uveliko u toku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
