Nedavno ste sleteli na Zemlju sa Urana, i pokušavate da se upoznate sa osnovama kulture Zemljana. I tako usput čujete za rokenrol, ali nemate pojma šta bi to moglo biti. Jedan prolaznik vas posavetuje da se o tome raspitate kod onih čudaka koji se okupljaju u onom kafiću gore, iznad „Carpise“.
Pitate me je li slobodno, objasnite mi svoj problem. U redu, kontam ja, ali rokenrol se može (i opet ne može) objasniti na hiljade načina, jer on i ima hiljade lica i naličja.
Pa ipak, možda je najbolje ovako.
Ima ta neka pesma Kerosene, izvode je Big Black, ne naročito dugovečna banda frikova iz davnih osamdestih. Pesma sigurno nije među hiljadu najvećih rokenrol hitova (ili nedajbože „evergrina“). Možda ni među pet hiljada. Za bend nikada nisu ni čuli nigde gde se slušao „samo normalan rokenrol“. I to je u redu: „normalan rokenrol“ je najmalograđanskija muzika na svetu.
Međutim, međutim: evo, poslušajte g. Uranče kako to zvuči: šizofreno zveketanje gitare u trajanju od dvadesetak sekundi uvodi vas u mračnu oluju u kojoj nekoliko podivljalih gitarskih vratova nasrće na vas kao piratski brodovi, a pevač Stiv Albini, prvo glasom kao da je normalan, a onda sve jačim, bešnjim, dešperatnijim urlanjem dočarava samu srž jednog egzistencijalnog angsta, nikako samo ličnog i privatnog.
Istovremeno, pesma je nabijena sa toliko zvučnog trinitrotulena da budi mrtve, tera kljaste na igranje, oduvava vas u stratosferu. Ako od prve do poslednje od njenih trista šezdeset i kusur sekundi ne krenete u šutku makar i sa samim sobom, mora da imate neki ozbiljan problem. Ne sekirajte se, većina ga ima.
Inače, svašta je još taj Stiv Albini uradio, sa Big Black, Rapemen, Shellac. I stigao da bude jedan od najvažnijih i najkontroverznijih producenata na svetu.
„Kontroverzni producent“?! Može, kad ste Stiv Albini.
U utorak je stigao i da umre, u 62. godini. Poklonio sam Urancu audio kasetu s 90 minuta Big Blacka, dragu uspomenu. Vrti je na prstima i uživa.
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
