Policija u Njujorku uhapsila je tristotinak propalestinskih demonstranata koji su držali univerzitete pod blokadom. Bivši predsednik Donald Tramp opisao je hapšenja kao „prelepa“, a Džo Bajden ćuti dok se zaoštrava sukob koji bi mogao imati uticaja na ishod predsedničkih izbora u SAD
Tristotinak studenata privedeno je u sredu na univerzitetskim kampusima u Njujorku u jeku studentskih okršaja zbog sukoba na Bliskom istoku.
U Los Anđelesu je bilo posebno napeto kada su proizraelski demonstranti napali propalestinski kampus, pokušavajući da sruše barikade. U napadu je, navodno, korišćeno šta se stiglo – biber-sprej, cigle, vatromet, daske, čak i buzdovani.
Tridesetak univerziteta u zemlji je pod blokadom, jer propalestinski demonstranti u jeku sve većeg stradanja u Gazi traže da njihovi univerziteti prekinu saradnju sa kompanijama koje posluju sa Izraelom.
Obrazovne institucije su uglavnom u rebusu, reagujući različito. Tako je Univerzitet Braun dogovorio sa demonstrantima da uklone protestne kampove, a on će formirati radno telo koje će glasati o eventualnom prekidu saradnje sa kompanijama iz Izraela.
Univerzitet u Arizoni je pak „rasporedio hemijski iritirajuću municiju“ da rastera „nezakonito okupljanje“.
Više od hiljadu demonstranata uhapšeno je tokom poslednje dve nedelje u kampusima u Teksasu, Juti, Virdžiniji, Severnoj Karolinu, Novom Meksiku, Konektikatu, Luizijani, Kaliforniji i Nju Džersiju.
Škakljiva stvar u kampanji
Dok aktuelni predsednik Džozef Bajden ćuti, njegov konkurent na predsedničkim izborima u novembru Donald Tramp je bez dileme odabrao stranu.
Tramp je izjavio da je bilo „prelepo“ gledati kako policija u njegovom rodnom Njujorku hapsi propalestinske demonstrante na Univerzitetu Kolumbija.
Za njega je omladina koja protestuje protiv stradanja u Gazi sastavljena od „besnih ludaka i simpatizera Hamasa“.
Tramp je naravno potkačio i Bajdena, tvrdeći da njegova administracija planira da preplavi američke gradove izbeglicama iz Gaze.
U jeku prvog od nekoliko krivičnih postupaka protiv njega, Tramp je u sredu nastupao u Viskonsinu i Mičigenu, dve „kolebljive države“ u kojima bi pobeda na izborima značila mnogo.
Bajden ćuti
Predsednik Bajden je pak u komplikovanijoj poziciji jer veliki broj birača na koje bi trebalo da računa u novembru ne odobrava izraelsku odmazdu prema Palestincima nakon brutalnih napada Hamasa na Izrael.
Dve poslednje ankete pokazale su priličnu podeljenost društva, ali je jasno da podrška izraelskim vojnim akcijama pada kako raste broj žrtava u Gazi.
U anketi Galupa u martu je 55 odsto ljudi reklo da ne podržava izraelske akcije, a samo 36 odsto ih podržava.
Očekivano, podrška je najmanja među mladima koji naginju Demokratama i muslimanima.
To je verovatno razlog što Bajden ćuti i u iskušenju je da bude prvi američki predsednik koji ne daje nedvosmislenu podršku Izraelu od uspostavljanja jevrejske države 1948. godine.
Poslednji Bajdenov javni komentar pre više od nedelju dana trebalo je da bude izbalansiran. Rekao je da osuđuje „antisemitske proteste“ i „one koji ne razumeju šta se događa s Palestincima“.
Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo prvi put su zvanično potvrdili planove za raspoređivanje mirovnih snaga u Ukrajini po okončanju rata. Ipak, bez angažovanja američkih vojnih kapaciteta, stručnjaci upozoravaju da bi evropski kontingent mogao biti nedovoljno efikasan u slučaju ruskog napada
Pentagon pica voč, teorija koja je više puta predvidela operacije američke vlade, ponovo je aktuelan. Da li porast porudžbina pice u blizini zgrada američke administracije predviđa napad na Iran
Administracija Donalda Trampa želi da isključi državu Minesotu iz istrage nakon što je jedan agent ICE u Mineapolisu ubio ženu na ulici. Snimci sugerišu da nije bila u pitanju samoodbrana
„Politiko“ najavljuje da bi SAD mogle da preuzmu kontrolu nad Grenlandom pre novembarskih izbora u Americi ili do 4. jula
Napad na Venecuelu deo je duge istorije vojnih intervencija i mešanja Sjedinjenih Država u Latinskoj Americi. Zasnivaju se na takozvanoj Monroovoj doktirni
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
