Nehajući za primedbe opozicije stranke na vlasti sa novim pridošlicama zahuktavaju kampanju za ponovljene beogradske izbore koji će se održati 2. juna. Njihova koalicija se zove „Aleksandar Vučić - Beograd sutra" i danas je počele da sakuplja potpise. Opozicija za to vreme svoje javne aktivnosti svodi na uopštena saopštenja i izjave
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je danas u Zemunu izjavu podrške listi za beogradske izbore koja se zove „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“.
Izjave su potpisali i lideri koalicionih partnera Srpske napredne stranke Ivica Dačić u ime Socijalističke partije Srbije i Milica Đurđević Stamenkovski u ime Zavetnika.
Vučić je tom prilikom rekao da je predlog opozicije o bojkotu izbora „cirkus“, da najnovija koalicija formirana za najnovije izbore koja ponovo nosi njegovo ime neće učestvovati u tom „cirkusu“, te da je, doduše, potrebno da se radi sa evropskom posmatračkom misijom ODIHR i da će vlast učiniti sve da ispuni njihove preporuke za izbore, ali da su optužbe opozicije da se manipulisalo biračkim spiskovima „bajka za malu decu“.
On smatra da opozicija raznim optužbama uvek samo traži opravdanje za svoj poraz.
Neka se oni samo bune, poručio je predsednik države i član SNS-a, a oni, SNS sa svim satelitima u svojoj orbiti, će da nastave sa „razvojnim programom“. Koliko su „uspešni pokazuje da su „Beograd danas i pre 10 godina nebo i zemlja. Od IKEA do Džejmija Olivera“.
Vučić je istakao da je vlast na zahtev opozicije pomerila beogradske izbore za 2. jun, a oni su onda zatražili da se u svim opštinama održe istovremeno na jesen, pa se kanda zapitao hoće li opozicija sutra reći „nećemo u oktobru, nego u decembru“.
Šta znači „bojkot“, a šta „aktivan bojkot“
Dok su aktivisti SNS-a još pre nego što je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić raspisala ponovljene beogradske izbore za 2. jun počeli da obijaju pragove i dele građanima stranačke poklone, pojedini opozicioni lideri se i dalje nadaju dogovoru sa vlašću u poslednjem trenutku o tome da se i ostatak lokalnih izbora održi istovremeno sa beogradskim izborima (zahtev na kojem su pregovori propali), neki drugi govore u bojkotu, a treći o „aktivnom“ bojkotu.
Kao minimum minimuma, da bi uopšte izašla na ponovljene beogradske i ostatak lokalnih izbora, opozicija je tražila da se, pod jedan, formira nezavisna mešovita komisija sa izvršnim ovlašćenjima da izvrši reviziju biračkih spiskova; da, pod dva, u informativnom programu Javnog servisa njeni predstavnici budu ravnopravno zastupljeni; da se, pod tri, beogradski i svi preostali lokalni izbori održe istog dana, što bi trebalo da garantuje da se birači 2. juna iz drugih sredina neće po potrebi liste koja je danas ozvaničila ime „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ prebacivati da glasaju u Beogradu.
Od kako su pregovori o tome propali, vladajuće partije sa pridošlicama na čelu sa Vučićem zahuktavaju kampanju za beogradske izbore, a opozicioni lideri svoje javne aktivnosti svode na saopštenja, izjave i gostovanja na televizijama N1 i Nova S.
Manje od dva meseca do održavanja beogradskih izbora još uvek se čeka da koalicije Srbija protiv nasilja i NADA Beograđanima razjasne šta znači „bojkot“, a šta „aktivan bojkot“ izbora, pre svega da li „aktivan“ bojkot negde podrazumeva i „aktivan“ angažman građana.
Nakon odlučnih izjava da su jedinstveni u tome da spreče održavanje i ponovljenih beogradskih i redovnih lokalnih izbora pod istim uslovima kakvi su bili na izborima 17. decembra, opozicija ponovo deluje kao da ne zna šta da radi i gubi vreme koje ističe.
Pritom nada da će Vučić ipak u poslednjem trenutku spojiti lokalne sa beogradskim izborima – kao rok nakon koga ističe svaka zakonska mogućnost za to navodi se 18. april – deluje prilično neutemeljeno. Čekajući na njegove poteze, opozicija ponovo strankama na vlasti prepušta inicijativu.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
