Mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe
U subotu se navršilo dve godine od velike ruske invazije na Ukrajinu. Nakon 24. februara, strano stanovništvo Srbije više nije nekakva marginalna grupa. Novonastala ruska dijaspora je u velikom broju i politički svesna i aktivna. Za razliku od drugih stranih rezidenata, započela je pokret protiv rata i za demokratiju na ulicama srpskih gradova. Ali srpsko društvo strane rezidente i dalje vidi kao goste, neznalice, poput turista. Vreme je da srpska javnost obrati pažnju na novonastalo stanovništvo stranaca i da institucije priznaju njihova građanska prava.
U istoriji Srbije izbeglice su odigrale važnu ulogu u razvoju društva: nakon oktobarske revolucije 1917. godine doselila se ruska elita u velikom broju. Neki od njih su značajno unapredili Univerzitet u Beogradu, dok su ruski arhitekti radili na nekim od najprepoznatljivijih objekata lica Beograda iz tog perioda. Naime, završili su izgradnju Skupštine Srbije i izgradili Hram Svete Trojice, koji je služio ruskoj dijaspori.
I sada, nakon 24. februara 2022, mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe, a ponovo su oživeli i jednu čuvenu instituciju beogradskog noćnog života: na mestu prve diskoteke uspešno je proradio ruski koktel bar. To se odvija uglavnom odvojeno od srpskog društva: samo neki posebno hrabri Srbi se usuđuju da posete nove ruske kafiće. Ekonomski, društveni i demokratski potencijal nove ruske dijaspore uglavnom je neiskorišćen od strane srpskog društva.
DVE GODINE PROPUŠTENIH PRILIKA
Kad je krajem 2022. godine hiljade Rusa objavilo protest ispred ruske ambasade, nijedna televizija nije održala talkshow sa srpskim sagovornicima i “pravoslavnom braćom”. Naime, Rusi su na beogradskim ulicama masovno skandirali “Putin u Hag” i time bi pružili i udarni naslov za takvu emisiju. Neiskorišćen je potencijal za debatu o odnosu prema ratnim zločinima i institucijama međunarodnog prava koji se tiču Srbije onoliko koliko i Rusije.
Kad je u novembru 2023. fizički napad na ruskog aktivistu Ilju Zernova trebalo da bude predmet domaćeg sudstva, srpske institucije su sprečile sudski proces desničarskim nasilničkim organizacijama. Naime, Zernov je bio jedan od ruskih aktivista koji su okrenuli novu stranu u dugogodišnjoj sapunici oko grafita mržnje na beogradskim i novosadskim ulicama: Rusi su skidali grafite podrške ratnim zločincima, ruskog ili srpskog porekla, ili su ih precrtavali simbolima ljubavi i mira. Tom prilikom Zernova su pretukli desničarski čuvari grafita. On ih je identifikovao. Međutim, nije iskorišćena ta prilika da “rat grafita mržnje” pređe sa ulice u sudnicu. Kad je Zernov, koji se u međuvremenu preselio u Nemačku, bio pozvan na svedočenje pred beogradskim sudom, granična policija je sprečila njegov ulazak u Srbiju.
To nije bio jedini slučaj kršenja prava. Drugim ruskim aktivistima bilo je uskraćeno pravo boravka u Srbiji, na političkoj osnovi. Na društveno aktivne Ruse uglavnom se gleda kao na objekat srpsko-ruskih odnosa. U tome srpske institucije slede primer nekih autoritarnih država, gde strani državljani postaju taoci diplomatskih igara. A srpska javnost nije prepoznala da su u prošle dve godine strani rezidenti Srbije postali aktivni društveni motor.
FEUDALNI ODNOS PREMA STRANCIMA
U 21. veku države širom sveta šire politička prava stranih rezidenta. Godine 2020. nemački građanin izabran je za gradonačelnika Temišvara kao kandidat liberalno-reformističke stranke. Građanke i građani Evropske unije imaju pravo glasa na lokalnom nivou širom Unije.
Mesec dana kasnije, rođeni Francuz Arno Gujon imenovan je za privremenog direktora Uprave za saradnju sa dijasporom Vlade Srbije. Ali Srbija nije Rumunija. Gujon je nekoliko godina ranije stekao srpsko državljanstvo “preko reda”, kroz politički flert sa tadašnjim ministrom policije Stefanovićem.
Posle 24. februara 2022. Srbija ne čini samo uslugu ruskom ambasadoru kroz represiju prema politički aktivnim Rusima. Mnogo bitnije je to što srpske institucije šalju signal stranim rezidentima da pravna država za njih ne postoji. Time se uspostavlja neki feudalni odnos prema političkoj ulozi stranih rezidenata u Srbiji: politička prava mogu da dobiju samo kad to služi vlasti.
Vreme je da srpsko društvo prestane da u stranim rezidentima u Srbiji vidi neki pasivni objekat i da društvo, sa medijima na čelu, prepozna u strancima subjekt srpskog društva sa političkom ulogom.
Autor je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu i na Centralno-evropskom Univerzitetu u Beču
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Moram u roku od 30 dana napustiti zemlju koja je postala jedini dom za mene i moju porodicu, a sve to na osnovu neobrazložene procene Bezbednosno-informativne agencije
