Dokumentarac „Dahomej“ dobitnik „Zlatnog medveda“ na Berlinskom festivalu, svratio je pažnju javnosti na godinama prisutnu temu o kulturnom blagu Afrike kojim se diče mnogobrojni muzeji sveta
Francusko senegalska rediteljka Mati Diop je prva osoba crne rase koja je ovenčana najznačajnijom nagradom Berlinala „Zlatnim medvedom“, a njen film dokumentarac “Dahomej“ koji istražuje vraćanje opljačkanog kraljevskog blaga afričkog kraljevstva Dahomej iz Pariza u današnju Republiku Benin, aktuelizovao temu otetog blaga Afrike, kojim se diče svetski muzeji.
Prvo osnovna informacija: Dahomej iz naziva filma je nekadašnja monarhija u Zapadnoj Africi koja je postojala od otprilike 1600.godine do kraja 19. veka kada je postala deo Francuske zapadne Afrike. Postojala je na teritoriji današnje Republike Benin.
Francuska
U novembru 2021. godine, mediji su obilno izveštavali o odluci Emanuela Makrona, predsednika Francuske da Republici Benin vrati 26 predmeta kraljevskog blaga Abomey koje su kolonijalne jedinice opljačkale u 19. veku i predstzavljaju „istorijski trenutak nacionalnog ponosa“ beninskih vlasti.
“Ali povratak tih 26 dela je tek prva etapa”, rekao je tom prilikom predsednik Benina Patris Talon i naglasio je Makron obećao da će vratiti i ostalo.
Među vraćenim delima su totemski kipovi bivšeg kraljevstva Abomey kao i prestol kralja Behanzina, koje su francuske kolonijalne trupe opljačkale tokom pljačke palate Abomey 1892. godine.
Samo u muzeju Quai Branly-Jacques Chirac, gde su čuvani vraćeni eksponati nalazi se 70.000 predmeta iz podsaharske Afrike. Etiopija od Francuske zahteva povraćaj 3081 predmeta a Čad čak njih 10. 000. Od 2019. osim Benina, još šest zemlja, Senegal, Obala Bjelokosti, Etiopija, Čad, Mali i Madagaskar, predali su Francuskoj zahteve za povraćaj baštine.
Velika Britanija
Mesec dana nakon Makrona, i Velika Britanija je počela sa vraćanjem afričkih kulturnih dobara, poznatih kao beninska bronza, o kojoj treba odmah teći da nema veze sa maločas pomenutom Reublikom Benin, već sa gradom Benin Siti u Nigeriji kojeg je 1897. godine britanska vojska porušila u ekspediciji „Beninska kaznena ekspedicija“. Kraljevska palata je opljačkana i zapaljena.
Beninske bronze predstavljaju hiljade bronzanih skulptura, ploča i rezbarija, koji su izrađeni između XV i XIX veka.
Univerzitet Kembridž je Nigeriji vratio jednu od bronzanih skulptura iz perioda Beninskog kraljevstva, i tako postao prvi u Velikoj Britaniji. Vratio je statuu petla, kojeg su britanske trupe odnele iz palate tadašnjeg vladara Benina. To je jedan od neprocenjivih artefakata, koji je Jesus koledžu, delu Kembridža, 1905. poklonio otac jednog od studenata.
U novembru 2022. godine, Muzej Horniman u Londonu vratio je više od 72 predmeta, među kojima su i Beninske bronze.
Sledećeg meseca, Univerzitet Kembridž je pristao da vrati 116 bronzanih predmeta, a 22 je vratila Nemačka.
Od 2026. godine, vraćeni bronzani predmeti biće izloženi u Muzeju umetnosti zapadne Afrike u Benin Sitiju.
Britanski muzej u Londonu ne želi da vrati Nigerriji oteto blago, a u njemu se nalazi najveća kolekcija tih predmeta. Takođe, Muzej u Bristolu koji se obavezao da vrati svoje skulpture iz Benina , još nije realizovao obećanje. Evropski muzeji u međuvremenu su uključeni u Beninsku grupu za dijalog sa nigerijskim vlastima, čiji je cilj izgradnja novog muzeja u toj zemlji koji bi trebalo da se vrate bronzane skulpture.
Stručnjaci smatraju da se između 85 i 90 posto afričke baštine nalazi izvan kontinenta.
Decembra 2021. godine u Berlinu je otvoren Humboldtov forum, veliko kulturno središte u bivšoj kraljevskoj palati u kojem se nalaze zbirke Etnološkog muzeja i Muzeja azijske umetnosti. U njima je više od 20.000 umetničkih i drugih dela iz Afrike, Južne Amerike, Azije i Okeanije, od kojih su mnoga iz bivših nemačkih kolonija.
Muzej afričke umetnosti u Beogradu
Dr Veda i Zdravko Pečar darovali su svoju kolekciju predmeta afričke umetnosti, i ona je sada osnov Muzeja afričke umetnosti u Beogradu Pečarevi su, osim Rastka Petrovića, naši možda najčuveniji zaljubljenici u Afriku. Proveli su u Africi više od 20 godina: Veda Zagorac-Pečar bila je savetnik za kulturu jugoslovenske ambasade u Tunisu, a Zdravko Pečar je kao novinar nekoliko puta obišao afrički kontinent, a zatim je tamo bio i ambasador.
U Gvineji su bili baš u vreme obračuna tamošnjeg naroda sa kolonizatorima i sa svim što je imalo veze sa njima, kada su na lomačama završavala i brojna dela autentične afričke umetnosti.
„Tako se desilo da sam tih dana pred žarom revolucionarnog zanosa uspeo da spasem tri predmeta izvanredne lepote, da ih smestim u svoju hotelsku sobu i pripremim za otpremu.“
Bili su to bubanj tam-tam, maska nimba iz plemena Baga koja otelovljuje duh plodnosti pa se verovalo da su trudnice pod njenom zaštitom, i još jedna velika maska od metala, ukrašena školjkama kauri. Međutim, na aerodromu ih je video direktor Muzeja Gvineje, procenio da je reč o nacionalnom blagu, i naredio policiji da ih zapleni.
Zdravko Pečar nije hteo da odustane od svojih predmeta, pa je za njegov problem saznao i predsednik Gvineje Seku Ture i – intervenisao. „Tako je, eto, počela naša inicijacija u umetnosti crne Afrike.“ Tada je „profesionalnih skupljača, posebno onih iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Francuske, koji su dolazili redovno u zapadnu Afriku da kupuju predmete za državne muzeje, privatne kolekcije i prodajne galerije, bilo prilično.“
Međutim, višegodišnje prisustvo Pečarevih u Africi učinilo je da se ubrzo sazna šta sakupljaju, tako da su „iz najudaljenijih tačaka savane, često i do 1000 kilometara, dolazili Afrikanci sa vrećama na leđima ili dobro zavijenim predmetima u krpe, da niko ne vidi šta nose jugoslovenskom prijatelju, koji je i njih obilazio i dolazio na lice mesta u njihova sela, interesujući se za maske, fetiše i obredne predmete skrovitih plemenskih misterija.“
Tako je nastajala osnova današnje zbirke muzeja, u kojoj se nalazi oko 2000 predmeta iz Malija, Senegala, Gvineje, Burkine Faso, Benina, Gane, Obale Slonovače, Togoa, Kameruna i Konga.
U Parizu postoji muzej sa 70.000 predmeta afričke umetnosti, u Londonu je od 2000. godine mesec oktobar posvećen afričkoj kulturi, u Njujorku postoji Centar za afričku umetnost. Svi oni revalorizuju afričku umetnost: dok je donedavno dominirao pristup afričkom artefaktu kao prevashodno etnografskom, u ovim muzejima akcenat je na samom delu i njegovoj samosvojnoj estetici.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
