Naslov je, naravno, pozajmljen od Voje Antonića i njegove sjajne knjige o “onostranom” odnosno o zabludama kojima smo manipulisani da poverujemo da postoji nešto izvan dosadnog, realnog sveta. Ali najnoviji proizvod kompanije Epl, vizir Epl vižn pro ozbiljno testira razum gospodina Antonića. Stvari koje ne postoje itekako postoje i možete ih videti sopstvenim očima i čuti sopstvenim ušima, od dinosaurusa do teleportovanja na Havaje. Sve što vam je potrebno je da na glavu nakačite spravu nalik skijaškim naočarima.
Kada se u junu 2007. pojavio ajfon, mnogima isprva nije bilo jasno da naš svet više neće biti isti. Samo desetak godina kasnije čovek je već bio zagledan u telefon u svakoj prilici, bez obzira gde je i s kim je. Za desetak godina od danas vrlo je moguće da ćemo masovno nositi vizire, manje ili veće. Dobra vest je da nećemo više biti fizički okruženi ekranima, verovatno ni reklamama.
Epl vižn pro je do sada najsavršeniji uređaj koji dodaje proširenu stvarnost u naše vidno polje. Dovoljno je da pogledate kratki film o viziru na sajtu apple.com i sve će vam biti jasno, samo ćete priželjkivati da ga što pre isprobate. Vizir je relativno skup, od tri i po do četiri hiljade dolara u SAD, ali ono što donosi opravdava tu relativno visoku cenu. Otključava vam potpuno novi svet u kome se mešaju realnost i slike i zvuci iz kompjutera. Za razliku od dosadašnjih, sličnih uređaja koji su nas izmeštali iz stvarnosti u nacrtani svet, ovde oba sveta funkcionišu paralelno, virtuelni svet je docrtan. Možete se šetati ulicom ili voziti automobil, a vizir će vam samo asistirati dodajući vam neophodne informacije kao što su pravac kretanja ili podaci o okolini koji vam mogu biti interesantniji.
Neke senzacije su očekivane. Vizir vas može smestiti u bilo koju epohu ili na bilo koje mesto, recimo u fotografije sa nekog putovanja koje ste snimili i želite ponovo da ih sagledate, ali kao da ste opet tamo, pa i panoramski. Upravlja se pokretima ruke i prstima. Kao što na ekranu telefona širite i skupljate slike ili birate šta ćete otvoriti, tako radite i ovde, samo u prostoru. Komande možete izdavati i glasom (Siri prepoznaje vašu naredbu bez obzira na okolinu).
Zahvaljujući ovom uređaju, možete u prostoru oko sebe poređati onoliko ekrana koliko vam je potrebno, ako ste u poslu ili na radnom mestu. Obaviti video-pozive gde ćete vi i drugi korisnici vizira biti predstavljeni realističnim avatarom koji prati vaše izraze lica i pokrete. Kada vizir povežete sa telefonom ili laptopom, dobijate udobno iskustvo i ne morate više da krivite vrat gledajući u ekran, slika je tamo gde vam najviše odgovara i onolika kolika vam treba. Sedeći u javnom prevozu, možete da gledate film ili neki drugi sadržaj koji vam se gleda ili da radite na nekom dokumentu za posao, neometani od okoline koja ne može da vam zaviruje u ekran.
Naravno da je potencijal daleko ispred trenutnih mogućnosti, one zavise od kvaliteta aplikacija koje u vizir unesete. Ali duh je pušten iz boce i povratka nema. Očekujte da u narednih nekoliko godina izrada ovakvih vizira preuzme primat u odnosu na mobilne telefone, a samo je pitanje dana kada ćete na ulici videti prvu osobu koja sa ovakvim vizirom hoda. Koliko god vam to tada bude delovalo čudno, znajte da ćete ubrzo vi biti ta osoba, četiri hiljade dolara biće vam najmanji problem.
Problem će biti ako zakasnite. I nemojte pogrešno misliti da je Epl pro vižn igračka i da prevashodno služi za zabavu. To je uređaj za komunikaciju, samo trodimenzionalnu, sledeći korak posle mobilnih telefona i biće neophodan za posao, svakodnevni život, pa i zabavu, još više nego sadašnji smart uređaji koje nosimo sa sobom i zovemo ih telefonima. To što ih je Epl lansirao samo je potvrda da je njihovo vreme došlo, odnosno da je razvoj dostigao tačku da od uređaja može da se profitira. Nemojte sumnjati u njihovu procenu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od svega je verovatno najpogubnije totalno odbacivanje vladavine prava. Bez vladavine prava, ultimativne obaveznosti i neupitne neprikosnovenosti zakona, ne može se govoriti o demokratskom društvu slobodnih i samosvesnih pojedinaca. Presudnu ulogu i nezaobilaznu vladavinu pravila putem kojih se regulišu društveni procesi i odgovarajući razvoj, veoma dobro su shvatili još mudri stari Rimljani. Veličanstvena je rimska poslovica koja kaže: “Svi smo robovi zakona da bismo mogli biti slobodni”
Pošto su svi roditelji opsednuti time da bi deca morala da jedu brokoli, a ona, prirodno, mrze njegov ukus, roditelji znaju da je neophodno da glume kako je on magično ukusan i deca će ga samo zbog toga prihvatiti, pa možda i zavoleti. Pa sad probajte da zamislite koliko takvih ”brokolija” svako od nas nosi u sebi i koliko oni ometaju prepoznavanje toga šta mi sami nalazimo za ukusno. I isto primenite na škole, ideologije, crkve, vršnjačke grupe i sve one milione ljudi čiji je posao da vas ubede u to kako ste celog života iz dubine duše sanjali baš o tome da kupite njihovu kremu za lice
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
