Prihvatiti poslaničke mandate, ili ih ne prihvatiti? Bojkotovati konstitutivnu sednicu Narodne skupštine, ili ne? Praviti neki performans, pokušati da se minira polaganje poslaničke zakletve i izbor predsednika novog skupštinskog saziva, ili samo reći šta ima da se kaže?
Šta god da učinili „proevropski“ poslanici koalicije „Srbija protiv nasilja“ i „desno orijentisana“ koalicija „Nada za Srbiju“, Skupština će danas biti konstituisana i nastaviće se tamo, gde se stalo kada se raspustila da bi mogli da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori: sa zloupotrebom najvišeg zakonodavnog tela Republike Srbije zarad partijskih interesa većine i njenog predvodnika, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Skupština Srbije odavno se pretvorila u pozornicu za nadgornjavanje opozicije i vladajuće većine, a opozicioni poslanici u toj predstavi učestvuju jer im je to jedina platforma da ih neko uživo čuje i na nacionalnoj televizijskoj frekvenciji, doduše skrajnuto na drugi program RTS-a i usred radnog vremena. Da je šteta po Vučića i Srpsku naprednu stranku od toga opipljiva, ne treba sumnjati da bi se prenos uživo ukinuo.
Opstrukcija u najvi sa pogledom u Strazbur
Osam poslanika Demokratske stranke neće danas ući u skupštinsku salu „nelegitimne“ Skupštine. Ostali poslanici iz „Srbije protiv nasilja“ najavljuju „opstrukcije iznutra“, ali ne otkrivaju unapred karte.
Cilj im je da građani Srbije koji do sada zbog kontrole medija nisu, danas čuju da su izbori bili „pokradeni“.
Nije bilo konsultacija vlasti sa parlamentarnim strankama uoči prve sednice, „Srpska napredna stranka ne želi da otkrije kako će ta sednica izgledati i koliko će trajati“, rekla je za N1 narodna poslanica Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta.
Proceduralno, objašnjava, prvog dana potvrđuju se mandati poslanika koji će birati predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara parlamenta, kao i radnih tela i parlamentarnih delegacija.
„Konstitutivna sednica po Poslovniku, po Ustavu i po zakonu treba da ima dva dela: jedan se odnosi na potvrđivanje mandata, a zatim kreće rasprava o drugim tačkama. Između ostalog, to će biti i o izboru predsednika Narodne skupštine. Očekujem da ćemo taj predlog dobiti bukvalno pet minuta pre početka“, dodaje Jerinić.
„Mi želimo da budemo tamo da bismo imali mogućnost da kažemo i svim izabranim poslanicima i građanima u prvom redu da je sprovedena izborna krađa, da domaće institucije na to ćute ili da su saučesnici“, kaže potpredsednica Stranka slobode i pravde Marinika Tepić.
Opozicija polaže velike nade u Rezoluciju Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji koja bi na dnevnom redu u Strazburu trebalo da bude 8. februara. Nadaju se da će EP na osnovu izveštaja izbornih posmatrača OEBS-a konstatovati da su izbori 17. decembra bili pokradeni i da će im to udahnuti vetar u leđa.
Rok za formiranje Vlade je 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine. Pre izbora Vlade uslediće konsultacije predsednika države sa šefovima poslaničkih grupa, nakon čega će on odlučiti kome će dati mandat za sastav Vlade.
Odnos snaga
Republička izborna komisija Srbije (RIK) je većinom glasova 22. januar usvojila rešenje o dodeli mandata poslanicima novog saziva Skupštine Srbije. Za usvajanje rešenja je glasalo 10, a protiv je bilo petoro članova RIK-a.
Komisija je prethodno, 12. januara, proglasila konačne rezultate parlamentarnih izbora prema kojima su mandate osvojili predstavnici 10 izbornih lista, od kojih su pet manjinske.
Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila je 129 mandata. Okosnicu ove izborne liste čini vladajuća Srpska napredna stranka, čiji je nosilac bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Drugoplasirana je opoziciona lista „Srbija protiv nasilja“ sa 65 mandata.
Lista „Ivica Dačić – premijer Srbije“ koju je predvodila Socijalistička partija Srbije imaće 18 poslanika.
Desno orijentisana koalicija „Nada za Srbiju“ imaće 13 poslanika.
Proruski i desno orijentisana lista „Mi, glas iz naroda“, osvojila je 13 mandata.
Manjinska lista Saveza vojvođanskih Mađara ima šest mandata.
Manjinska lista koju su činili bošnjačka Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini ima dva mandata.
Dva mandata imaće i manjinska lista SDA Sandžaka.
Manjinska lista „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“ osvojila je jedan mandat.
Manjinska lista Ruske stranke će takođe imati jedan mandat.