Obrada ličnih podataka građana, bez osnova u zakonu i bez njihovog pristanka, nedopuštena je i kažnjiva, upozorio je danas poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka Milan Marinović povodom navoda o falsifikovanim potpisima na izbornim listama, dodavši da nema ovlašćenja, ni mogućnosti da utvrđuje verodostojnost potpisa.
Povodom podnesaka koje su mu uputili građani i primedbi sa davanjem podrške pojedinim izbornim listama, poverenik upozorava sve učesnike u izbornom procesu da su dužni da se prema ličnim podacima građana odnose u skladu sa zakonom.
Sličnih pojava bilo je i tokom ranijih izbora i poverenik je na njih upozoravao i reagovao u skladu sa svojim ovlašćenjima, dodaje se u saopštenju. Kako se od organizacija koje prate izbore, kao i u medijima pominju falsifikovani potpisi građana na izbornim listama, poverenik ističe da prema svojim zakonskim nadležnostima nema ovlašćenja, niti mogućnosti da utvrđuje verodostojnost potpisa.
Krivična dela protiv pravnog saobraćaja su regulisana Krivičnim zakonikom (čl. 355-358), te se postojanje takvog krivičnog dela utvrđuje u krivičnom postupku, a ne u postupku inspekcijskog nadzora poverenika.
Svaki građanin koji sumnja da je njegov potpis falsifikovan može podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, jer poverenik nema ovlašćenja da podnosi pojedinačne krivične prijave u ime građana.
Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku propisano je da Ministarstvo nadležno za poslove uprave preko upravne inspekcije nadzire ažuriranje biračkog spiska i obavljanje drugih poslova koji su prema tom zakonu povereni opštinskim, odnosno gradskim upravama, tako da se zainteresovani građani mogu predstavkom obratiti ovoj inspekciji u cilju obezbeđivanja zakonitosti postupanja svih aktera u izbornom procesu.