Akademik i geolog Vladica Cvetković upozorio je, komentarišući mogućnost iskopavanja rude litijuma u Srbiji, da se svaki deo procesa mora izvoditi uz poštovanje ekoloških standarda.
Kako je naveo, takvo pitanje treba ozbiljno razmatrati, što znači i proračunavanje koristi i štete, a to nije odluka koja se donosi za jedno popodne.
„Ako postoji šansa da se ruda prerađuje na mestu gde se i iskopava, to nam je naravno, bolje nego da se ona iznosi ‘napolje’ jer to znači i nova radna mesta. Ali, svaki deo procesa mora da se izvodi uz poštovanje ekoloških standarda“, rekao je rekao je Cvetković za Demostat.
Ističe da takvo pitanje treba ozbiljno razmatrati, što znači i proračunavanje koristi i štete.
„To nije odluka koja se donosi za jedno popodne, već se mora uraditi i Studija uticaja (na životnu sredinu), mora se videti i stanje na tržištu, i moraju se voditi logični razgovori.“
Cvetković, koji je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, kaže da je na skupu organizovanom u SANU pod nazivom “Projekat Jadar – šta je poznato”, čuo neke “potpuno kontradiktorne stvari za koje ne moram ni da bude stručan da bih uvideo kontradiktornost”.
Na istom predavanju je, kako ističe, navedena teza da će litijumu pasti cena, zameniće ga natrijum u baterijama, a kompanija „Rio Tinto“ će sve raskopati i otići, kao i tvrdnja kako postoji mogućnost da litijumu trostruko skoči cena za narednih pet do deset godina, a da mi budemo ugovorima “stegnuti” tako da ne možemo povećati dobit za državu već ćemo samo uzimati rudnu rentu dok će se kompanija dodatno obogatiti.
„Mnogo toga se koristi kao antirudarska priča…Postoji jadikovka o rudnoj renti i kako ćemo mi ‘spasti’ na rudnu rentu, i kako će, eventualno, biti novih radnih mesta i aktivnosti koja će povećati naš BDP, ali „sve je to ništa u poređenju sa onim što će dobiti kompanija“, to se isto priča za Kineze i Ziđin u Boru“, kaže akademik.
Ipak, kako dodaje, „morate da razmišljate o alternativama – ako vam je alternativa da rudno ležište ostane u zemlji, živite na livadi i nemojte nikad vaditi rudu iz tog velikog nalazišta, ali onda nema kuknjave kad vaš paradajz nema ko da kupi… Naravno, ja bih bio vrlo nesrećan da se bilo koja ruda vadi samo za rudnu rentu.“
Komentarišući činjenicu da su projekat Jadar kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji pratile brojne dezinformacije, sagovornik Demostata kaže da je “prva stvar koja ide na račun same kompanije – strategija komunikacije“.
„Oni je nisu imali, napravili su početne greške u toj netransparentnosti, po inerciji, pošto je to velika firma, nisu shvatili posebnost ovog našeg javnog prostora i oni su ovde nastupali kao i na nekim drugim mestima. Međutim, ovo bih i snašlo i da su bili transparetniji jer se ovde dogodio jedan društveni proces – da nije bilo ‘Rio Tinta’, bio bi neki drugi oblik, verovatno bi to bilo nešto drugo u vezi sa pitanjem životne sredine”, rekao je Cvetković.
B.G./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com