Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da će visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu od sledeće nedelje biti zabranjen ulazak u taj entitet.
„Šmit više neće dobijati pratnju. Ako saznamo da je ušao, biće izbačen iz Republike Srpske. Od iduće sedmice on neće moći da uđe u Republiku Srpsku. Eto, neka proba”, rekao je Dodik u intervjuu za Televiziju Federacije BiH.
Kancelarija Evropske unije (EU) u Bosni i Hercegovini (BiH) ocenila je ovu najavu kao još jedna provokaciju koja narušava ustavni okvir BiH, piše RSE.
„Inicijativa nije ni pravno utemeljena niti sprovodiva. Evropska unija podržava misiju visokog predstavnika i njegovu Kancelariju“, navela je Kancelarija EU u BiH.
Odluku je već kritikovala ambasada SAD u BiH kao napad na „Dejtonski mirovni sporazum, ustavni poredak BiH i državu BiH“.
Zapaljiva retorika
Šmit je, kako je navela američka ambasada, odgovoran za sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji zvaničnike obvezuje na saradnju s njim i uživa diplomatski status u celoj BiH prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.
Kancelarija EU navela je da u vreme kada je u BiH potrebno uložiti napore za evropske integracije, Dodik ističe podele i koristi zapaljivu retoriku.
„U vreme kada koalicija na državnom nivou ulaže napore u usvajanje zakona relevantnih za napredak na evropskom putu, žalosno je što predsednik Republike Srpske ponovo stavlja težište na podele, zapaljive i destabilizujuće poteze umesto na reforme koje nose stvarne koristi za građane“, navela je kancelarija EU u BiH.
Kontroverzni zakoni
Najavu ili provokaciju, Dodik je uputio nakon što je potpisao kontroverzne zakone.
Narodna skupština RS 27. juna usvojila je dva sporna zakona. Radi se o zakonima koji navode da se odluke Kancelarije visokg predstavnika više neće objavljivati u toj publikaciji, a time ni poštovati u tom entitetu BiH, kao i da se u RS više neće primjenjivati odluke Ustavnog suda BiH.
Zvaničnici RS-a na čelu s Dodikom osporavaju legitimitet visokog predstavnika, jer su se njegovom zvaničnom imenovanju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija protivile Kina i Rusija. Druge zemlje su rekle da za to nije ni bilo potrebe.
Šmit je odlukama od 1. jula poništio oba zakona, a nametnuo je i izmene Krivičnog zakona BiH, koje propisuju da će bilo kakve radnje koje narušavaju ustavni poredak BiH biti tretirane kao krivično delo, isto kao i nepoštovanje i nesprovođenje odluka Visokog predstavnika.
Z.S/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com