Foto: Unsplash
Više od 70 odsto građana smatra da vodeći ljudi u politici i u medijima žive u svom svetu i sa visine gledaju na ostale građane
Više of polovine Nemaca, njih 54 odsto, iskazalo je stav da ne veruje u demokratiju, pokazuje istraživanje koje je predstavila Fondacija Kerber, prenosi FoNet.
Sven Teclaf, direktor odeljenja za demokratiju Fondacije Kerber, rekao je da rezultati ankete pokazuju da je poverenje Nemaca u demokratiju i njene institucije u drastičnom padu.
„U kombinaciji sa ekonomskim problemima, to je vrlo zabrinjavajući razvoj događaja“.
U identičnom istaživanju pre dve godine, ovakav stav je iskazalo nešto manje od trećine ispitanika.
Još je dramatičniji gubitak poverenja građana u partije. Poverenje u političke partije 2020. imalo je 29 odsto građana, već 2021. bilo ih je ravno petina, a njihov udeo je sada na samo devet odsto.
Oko 90 odsto građana izjasnilo se da su im važni život u slobodi, jednakost pred zakonom, pravo na slobodno izražavanje mišljenja i slobodni i tajni izbori.
Istovremeno, 71 odsto anketiranih je ocenilo da vodeći u politici i medijima žive u svom svetu i da sa visine posmatraju „obično“ stanovništvo, a skoro polovina, 46 odsto, smatra da u zemlji ima malo ili nimalo pravde.
Međutim, 56 odsto građana se slaže da su za rešavanje problema potrebni „moćni i probojni političari sposobni za brzo i otresito odlučivanje“.
AfD kao pretnja demokratiji
Na poslednjim lokalnim izborima u okrugu Zoneberg u istočnoj državi Tiringiji pobedila je ekstremno-desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD). Članovi AfD-a, kao što je Bjorn Heke, takođe predstavljaju opasnost po demokratiju. Heke je poznat o svom „Hitlerovskom jeziku“ i često je nazivan fašistom.
Nemački institut za ljudska prava objavio je u svojoj studiji da je „AfD dostigla stepen opasnosti do mere da može biti zabranjena u skladu sa ustavom“.
Oni su upozorili da partija aktivno i metodično pokušava „da sprovede svoje rasističke i desničarsko-eskstremističke ciljeve“.
A.E/FoNet/Al Jazeera Balkans/The Telegraph/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
