Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik potpisao je Ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske kojim se kriminalizuje kleveta, što je mesecima ranije izazvalo reakcije domaće i međunarodne javnosti, prenose bosanski mediji.
„Proglašavam Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske koji je Narodna Skupština usvojila na Četvrtoj redovnoj sednici održanoj 20. jula 2023. godine“, navodi se u Ukazu.
Prema Zakonu, klevetom se naziva iznošenje zlonamernih ili neistinitih tvrdnji o nekoj osobi, za šta su predviđene novčane kazne od 1.000 do 3.000 evra. U konačnom predlogu zakona, novčane kazne za klevetu su smanjene u odnosu na nacrt u kojem su iznosile i do 60.000 eura.
Veće novčane kazne propisane su u situacijama kad je kleveta iznesena u medijima, uključujući i društvene mreže ili na javnom skupu.
Od 63 prisutna poslanika zakone je podržalo 47, protiv je bilo 16, dok niko nije bio suzdržan.
U Ukazu stoji i da navedeni zakon spada u pitanje „povrede vitalnog nacionalnog interesa bošnjačkog naroda“.
Pobuna
Kada je predlog zakona došao na dnevni red 18. jula, cela medijska zajednica, aktivisti i građani protestovali su ispred Narodne Skupštine kako bi pozvali poslanike da ne glasaju za kriminalizaciju klevete.
„Mi ovde u Republici Srpskoj vodimo ovu bitku skoro sedam meseci koja je počela kada je predsednik Milorad Dodik rekao da će doneti rigorozan zakon i da će kriminalizovati klevetu koja je kod nas dekriminalizovana pre više od 20 godina“, rekao je tada za portal „Vremena“ predsednik kluba novinara Banjaluke Siniša Vukelić.
Kako je istakao, od ovakvog sistema će najviše profitirati političari koji više neće snositi troškove u svojim obračunima sa novinarima.
„Funkcioneri i političari su po istraživanjima našeg udruženja u čak osamdeset odsto onih koji podnose sve tužbe protiv novinara. Samim tim, oni više neće snositi troškove suđenja ako izgube, već će to raditi iz džepa građana, a sa druge strane novinari i građani će biti oštećeni jer će do pet godina voditi krivični postupak protiv njih”.
Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Upravni odbor Veća za sprovođenje mira (PIC) i Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini smatraju da je reč o zakonskim rešenjima koja su u neskladu sa evropskom pravnom praksom.
Tražili su da se ovako definisan zakon povuče iz parlamentarne rasprave, ali bezuspešno.
A.E/ATV Banjaluka/Buka/Al Jazeera Balkans/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
