Foto: AP
Teretni brod uspešno je isplovio iz luke Odese, gde je bio blokiran od početka ruske invazije na Ukrajinu
Kontejnerski brod nemačke kompanije pod zastavom Hong Konga i imenom „Joseph Schulte“ uspešno je prešao ukrajinski deo Crnog mora i uputio se ka Bosforu. Brod je bio blokiran od početka ruske invazije.
Usidrio se u Odesi 23. februara 2022. godine, a dan kasnije Rusija je pokranula invaziju i blokirala luke, prenosi RSE.
„Ukrajina je napravila važan korak ka vraćanju slobode plovidbe Crnim morem“, rekao je 16. avgusta uveče ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Ovo je prvi brod koji prolazi kroz privremeni koridor koji vodi do morskih luka i iz morskih luka napadnute zemlje.
Koridor je uspostavljen nakon što je Rusija 17. jula objavila da se povlači iz sporazuma o izvozu žitarica uz posredovanje UN-a o olakšavanju ukrajinskog izvoza žitarica preko Crnog mora.
Pročitajte još Odesa: Bombardovani ključni objekti za isporuku žita
Rusija na sve brodove na putu ka ukrajinskim lukama gleda kao na potencijalne nosioce zaliha za ukrajinsku vojsku, te je ruska vojska 13. avgusta zaustavila i pregledala brod na putu za dunavsku luku Izmail.
Posada, koju čine isključivo ukrajinski pomorci, je dobro, saopštila je brodarska kompanija.
Nakon početka rata deo posade broda odveden je iz Ukrajine, a Ukrajinska posada trupa održala je teretnjak u dobrom stanju, rekla je portparolka kompanije.
M.S./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U trenutku kada je Srbija izložena pritisku Zapada jer ne uvodi sankcije Rusiji, ministarka zdravlja je u intervjuu srpskoj redakciji ruskog „Sputnjika“, koji je kao „ruska propaganda“ zabranjen u EU i SAD, optužila NATO da snabdeva ukrajinsku vojsku municijom sa osiromašenim uranijumom čija će upotreba imati „trajne posledice po zdravlje“ lokalnog stanovništva
Zvanično se zna da je najmanje 500 ukrajinske dece ubijeno od početka ruske invazije. Međutim, stvarni brojevi mogu biti mnogo veći jer je teško doći do podataka u oblastima koje su okupirane
Udžbenik „Ruska istorija, 1945 – početak 21. veka“ je prva zvanično odobrena knjiga istorije koja će se koristiti u ruskim školama i u kojoj se pominju nedavni događaji poput invazije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022
Mirno rešenje je nemoguće” na osnovu formule mira koju je predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, rekla je Marija Zaharova
