Nakon tragedije u OOŠ “Vladislav Ribnikar” čak osam maloletnika provelo je minimum mesec dana u pritvoru u Novom Sadu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama. Na njihove slučajeve podsetili su mediji, a tim povodom usledila je reakcija organizacija za prava deteta koje apeluju na poštovanje njihovih prava i pravilnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u ovim situacijama.
“Umesto pritvora, mere privremenog smeštaja maloletnika, u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, moraju imati primat. Tamo je prostor prilagođen deci, imaju vreme za igru, psihološku podršku i sve što je potrebno da im se u takvoj situaciji obezbedi u skladu sa njihovim uzrastom.
Mera pritvora mora biti izuzetak, a kada se određuje, trebalo bi da bude u skladu sa zakonom i kao poslednja mera, koristeći se samo na najkraći mogući vremenski period, a posebno kada su u pitanju mlađi maloletnici (14-16 godina)”, kaže za portal “Vremena” direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović.
Posledice utiču na zdrav razvoj deteta
Prema istraživanjima, pritvor može imati višestruki negativni uticaj na dete, zbog mnogobrojnih neugodnosti koje su svojstvene zatvorskom okruženju. Ograničenje životnih aktivnosti, skučen prostor boravka, ograničenje slobode kretanja se doživljava kao poniženje i degradacija, te ima za posledicu gubitak samopouzdanja i dovođenja do emocionalne napetosti koju mnoga deca ne mogu da savladaju.
Deca naročito teško podnose prekid veza sa spoljnim svetom, pre svega porodičnih, zatim rodbinskih i prijateljskih.
Novija istraživanja pokazuju da pritvor pojačava pojavu depresije kod dece i izaziva simptome stresa, uključujući apetit, poremećaje spavanja, nespretnost, povlačenje, samopovređivanje, agresiju, pa čak i pokušaje samoubistava, bez obzira na uslove i trajanje pritvora, upozoravaju orgaizacije.
Društvo prvo kažnjava umesto da sprečava
Iz udružena GRiG koje radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih koji su u sukobu sa zakonom kažu da trenutno postoji je ekspanzija “iskakanja” u ponašanju kod maloletnika, činjenja krivičnih dela, što za posledicu može imati potrebu da ih čvršće “držimo pod kontrolom”.
“Svakako je bila potrebna reakcija na ovakve sadržaje, ali isto tako, važno je kako se dalje sa maloletnicima postupa”, kaže Maja Milačić, koordinatorka u zajednici.
Ona podseća da se u našem društvu oduvek dominantno radilo na kažnjavanju više nego na prevenciji.
“Već godinama unazad pokušavamo, u saradnji i sa drugim kolegama, da skrenemo pažnju na temu prevencije i savetodavnog rada sa maloletnicima kao na jedan vid umanjivanja rizika od ponovnog činjenja krivičnog dela”, kaže Milačić.
Ona objašnjava da upravo tome služe i vaspitni nalozi prilikom čijeg izricanja se i uzima u obzir ne samo vrsta dela već i da li je maloletnik prvi put počinio delo, koliko je svestan svojih postupaka, dela i odgovornosti za ista.
Organizacije za prava deteta pozivaju nadležne organe, medije i društvo u celini da budu svesni dugotrajnih i često nepopravljivih posledica pritvora na decu i da svojim postupcima ne otežavaju njihov položaj tokom tog procesa.
Poseban apel upućen je medijima da poštuju pravo na privatnost i dostojanstvo dece i uzdrže se od objavljivanja informacija koje mogu ugroziti njihovu privatnost ili na bilo koji način kršiti prava deteta.
Sanja Zrnić
