Sankcije Kosovu i poslednje upozorenje Srbiji jasna poruka EU

Deeskalacija situacije na severu Kosova poruka je koja se i dalje ponavlja iz Evropske unije. Specijalni izaslanik za dijalog Kosovo i Srbije Miroslav Lajčak posetio je i Prištinu i Beograd, a cilj je pokušaj smirivanja tenzija i nastavak dijaloga. Nakon razgovara sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, sastao se i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Još jednom sam upozorio na to da je srpski narod na KiM izložen najžešćoj torturi i progonu u poslednjih 15 godina i ponovio zahteve za poštovanje njihovih prava i bezbednosti. Pozvao sam međunarodnu zajednicu da se konkretnije angažuje po svim tim pitanjima“, objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na instagramu nakon današnjeg razgovora sa Lajčakom.

Sankcije jasna poruka

Zbog ponašanja prištinskih vlasti jer ignoriše zahteve Unije, briselska administracija uvela je određene sankcije Kosovu, a kako je Lajčak naveo slično očekuje i Srbiju.

„EU je jasno stavila do znanja da postoje spremne sankcije i za Srbiju, koje će biti primenjene ako se shvati da Beograd ne postupa po zahtevima Unije“, izjavio je Lajčak.

Upravo ova poruka, za koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragišu Mijačića je jasan znak.

„Koliko je Evropska unija i međunarodna zajednica ozbiljna po pitanju smirivanja situaicje na severu Kosova i primene Sporazuma o putu ka normalizaciji govori i činjenica da su spremljeni paketi sankcija za obe strane, koje će se aktivirati onog trenutka kad neka od njih ne želi da primeni dogovoreno. Aljbin Kurti ne želi da primeni plan od tri tačke za de-eskalaciju prilika na severu, otuda je prema Kosovu primenjen paket sankcija. Ukoliko Srbija bude ohrabrivala Srbe sa severa da ne učestvuju na ponovljenim izborima na severu Kosova, i ona će se susreti sa paketom sankcija. Taj paket će uključivati slične mere kao što su one koje su uvedene Kosovu, od ukidanja finansijskih sredstava koje dolaze iz EU fondova, preko nepozivanja na međunarodne događaje i smanjenje bilateralnih poseta“, kaže Mijačić za portal „Vremena“.

Dejton za Kosovo

S raznih strana dolaze razni predlozi šta dalje i kako bi trebalo rešiti pitanje Kosova. Jedan od predloga lansirao je i albanski premijer Edi Rama. On je nakon susreta sa visokim predstavnikom EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom, na sto stavio predlog o konferenciji sa liderima Srbije i Kosova, i zvaničnicima EU i SAD, i predložio da im se „ne dozvoliti da izađu bez dogovora“.

Dragiša Mijačić smatra da su male šanse da se organizuje takva međunarodna konferencija, a da sama ideja nije dobila podršku velikih sila. 

„Svi međunarodni partneri su izjavili da podržavaju rad Miroslava Lajčaka i zahtevaju primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji, tako da ne verujem da će se ići u novi avanturizam vezan za organizaciju konferencije sa neizvesnim ishodom. Tako velika konferencija svakako neće biti organizovana da bi se bavila primenom poslednjeg Sporazuma, za to su već uspostavljeni drugačiji formati koji su prihvaćeni od svih aktera u dijalogu“, navodi Mijačić.

Kako dodaje, mišljenja je da je ideja organizovanja mirovne konferencije između Kosova i Srbije, uz prisustvo velikih sila i zainteresovanih zemalja deo inicijative određenih krugova koja imaju za cilj da zadaju poslednji udarac naporima Miroslava Lajčaka i Žosepa Borelja da normalizuju odnose između Beograda i Prištine bez formalnog priznanja Kosova od strane Srbije.

„Naime, Vućić i Kurti su se početkom godine saglasili oko Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa i njegovom aneksu, gde je definisano da se Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Pre deset godina Dačić i Tači su postigli Briselski sporazum kojim je Srbija pristala da integriše Srbe sa severa Kosova i institucije Republike Srbije u kosovski sistem. Ne ulazeći u meritum ta dva sporazuma, oni su dali trajektoriju odnosa između Srbije i Kosova na koji se Srbija obavezala, i od čije implementacije će zavisiti dalji napredak Srbije ka Evropskoj uniji”, objašnjava Mijačić. 

Naglaašva da ni jedan od ovih sporazuma nije komuniciran sa javnošću u Srbiji, naročito ne sa Srbima sa Kosova i Metohije kojih se najviše tiču odredbe prihvaćenih dogovora. 

“Za sve ovo vreme, a pričamo od 1999. godine, Srbija nema strategiju kako rešiti pitanje Kosova i Metohije koji uključuje mnogobrojne probleme, od odnosa sa Vladom Kosova, preko odnosa sa Albancima do stvaranja uslova za kvalitetan život građana Srbije koji žive tamo – pre svega Srba, ali i drugih, pitanja Srpske pravoslavne crkve i kulturno-istorijskog nasleđa do pitanja imovine (privatne i drušvene), povratka i ratnih zločina. Umesto jasnog plana dobili smo sporazume koje je nametala međunarodna zajednica u skladu sa okvirima koji afirmišu nezavisnost Kosova, a u kojima je srpska javnost toliko anestezirana da prihvatanje tih dokumenata ne izaziva nikakve političke probleme u Srbiji“, navodi sagovornik “Vremena”.

Prema njegovim rečima, sa idejom organizovanja međunarodne konferencije želi se ponovo otvoriti pitanje priznanja Kosova od strane Srbije, a što vraća na sto pitanje podele jer je to jedini uslov da bi Srbija priznala Kosovo. 

„Otuda ne iznenađuje da inicijativa dolazi od Edija Rame koji je jedan od podržavaoca ideje o podeli Kosova“, zaključuje Mijačić.

Da li je moguće smirivanje?

Situaciju na severu Kosova Dragiša Mijačić opisuje kao jako kompleksna i da sve govori da uskoro neće doći do de-eskalacije prilika. 

„Pre svega potrebno je da se gradonačelnici povuku na alternativne lokacije i da se specijalne policijske snage povuku iz opštinskih objekata, a zatim da se stvore uslovi za organizovanje izbora na severu Kosova. Mislim da će se rešenje tražiti u parcijanim pristupom, specifičnim za svaku od opština na severu Kosova.“ 

Mnogo toga zavidi i od načina kako će se doći do novih izbora.

„Jedan od ključnih problema oko organizacije novih izbora leži u tome da li će postojeći gradonačelnici sami podneti ostavke, ili će biti smenjeni potpisima građana, gde je potrebno prikupiti 20 odsto potpisa od ukupnog broja birača. Lokalni Srbi traže da gradonačelnici sami podnesu ostavke, dok Aljbin Kurti zahteva da se oni smene prikupljanjem potpisa čime bi se pokazalo lokalnom stanovništvu da su priznali grešku jer su bojkotovali izbore“, navodi Mijačić.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com