Foto: Pixabay/Michelle_Maria
Japan je u martu ukinuo obavezno nošenje zaštitnih maski što su svi dočekalo oduševljeno, ali bez osmeha na ulicama. Japanci su, poslovično ozbiljni u svemu što rade, zaboravili kako izgleda biti prirodan, isti, poseban i samo svoj. Sa osmehom
Mladi Japanci ponovo uče da se smeju u javnosti. Zvuči kao šala, ali nije.
Štaviše, zbog toga idu na specijalne kurseve koji se zovu „časovi osmeha“ za koje plaćaju i do 50 evra na sat. Da bi znali kako ponovo da se smeju.
Pandemija koronavirusa recimo da je završena, ali je u zavisnosti od lokacije negde ostavila manje a negde veće posledice. U Japanu je najviše pogodila generaciju Z, nenaviknutu na bilo kakve egzistencijalne probleme.
Japan je u martu ukinuo obavezno nošenje zaštitnih maski što su svi dočekalo oduševljeno, ali bez osmeha na ulicama. Jednostavno, Japanci su, poslovično ozbiljni u svemu što rade, zaboravili kako izgleda biti prirodan, isti, poseban i samo svoj u javnosti.
„Nisam mnogo koristio mišiće na licu tokom korona virusa. Ovo je bio dobar trening“, kaže student Himavari Jošida posle jednog od časova osmeha, prenosi Insider.
Osim studenata, među učenicima su i zaposleni u firmama.
Šta kažu mladi, šta im je najveći problem u vezi sa osmesima?
„Mišići na licu su nam se opustili i nisu navikli na puno osmeha. Sada, kada hodamo na ulici, pričamo s nekim a da nemamo maske, bole nas kad se smejemo. Zato idemo na kurseve na kojima se i mišići navikavaju na nešto što nam je urođeno“, kaže Jošida.
Keiko Kavano, bivša radio voditeljka, osnovala je agenciju „Egaoiku“, u slobodnom prevodu „Nasmejana agencija“ u kojoj drži kurseve vraćanja osmeha na lice, prenosi New York Times.
„Tipičan čas počinje tako što svakom polazniku gledamo lice i način na koji se smeje. Onda uviđamo gde je potrebno raditi na osmehu. Potom uče kako se osmehuju recimo glumci iz Holivuda. Posao cveta, a da to niko od nas nije ni očekivao“, kaže Kavano dodajući da je na početku rada agencije imala jednu grupu polaznika, a da sada postoje četiri.
I.Đ./Insider/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
