Lakše je kontrolisati jednog čoveka nego petoricu

Na sednici Vlade Srbije 1. juna smenjen je Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije (FCS), a na njegovo mesto postavljen je Ivan Karl kao vršilac dužnosti. Smenjen je mesec i po pre isteka mandata, bez ikakvog nagoveštaja o razlogu takvog čina. Kao što je tada otkrio za portal “Vremena”, o ovoj promeni saznao je od prijatelja, koji su to pročitali na Fejsbuk nalogu Ministarstva kulture. U ponedeljak je informacija o promeni rukovodstva u FCS objavljena na sajtu ministarstva i u Službenom glasniku. Gordan Matić nije dobio obaveštenje o razrešenju, ni zvanično ni nezvanično.

Kaže da je način na koji je smenjen još jedan “neprofesionalan postupak Vlade” i da “zaista nije bilo nikakve potrebe za tim”, a moglo bi se dodati da je njegov slučaj samo nastavak slučajeva koji su se dešavali tokom njegovog mandata, takođe bez potrebe.

“VREME”: Da li ste shvatili šta vam se desilo prošlog četvrtka? Da li znate zašto ste razrešeni dužnosti? Da li makar naslućujete/pretpostavljate?

GORDAN MATIĆ: Ne. Ne znam šta se desilo. Zašto, i zašto sada, i na ovakav način – ne znam zaista. Vlada je mogla da donese odluku bio kada. Zaista mi nije jasno zašto. U prethodne četiri godine postignuti su, mislim, veoma dobri rezultati, nastavljen je pozitivan kontinuitet u radu FCS. Podsetio bih da su naši filmovi konstantni na najvećim svetskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, na kojima osvajamo i nagrade, da smo prisutni i u Torontu, Karlovim Varima, San Sebastijanu, posle mnogo godina. Već tri godine smo u evropskom vrhu gledanosti domaćih ostvarenja u bioskopima, osnovali smo Mrežu kinoprikazivača, Asocijaciju filmskih festivala, obezbedili prekvalifikaciju za oko 150 danas profesionalaca u filmskoj industriji, izdavačka delatnost je dosegla više od 2500 prodatih primeraka godišnje sa naslovima koje traži ceo region. Veliki broj kolega je dobio priliku da se stručno usavršava uz pomoć FCS-a i to se sve odražava na kvalitet naših filmova, a mi smo, da podsetim, jedna mala kinematografija sa svega 14-15 igranih filmova godišnje. Takođe je važno reći da smo bili među najbrže i najbolje organizovanim u Evropi za vreme i nakon kovida u svim merama oporavka, organizacije testiranja, vakcinacije članova ekipa do stabilnog finansiranja projekata. Mislim da je ugled FCS-a porastao u međunarodnim organizacijama, a samim tim i ugled države. Sa druge strane, meni mandat ističe za par nedelja, a neslaganje sa određenim strukturama je konstantno, u različitim intenzitetima, već duže vreme.

Znajući da vama ističe mandat, Ministarstvo je po zakonu trebalo da raspiše konkurs za novog direktora. Da li ste razgovarali sa njima o tome?

I sa ministarstvom i sa Upravnim odborom nekoliko puta. Čak smo upozorili da nas svojim nepostupanjem dovode u prekršaj. Sama činjenica da ministarstvo nije davalo suglasnost za raspisivanje konkursa, kao što nije davalo suglasnost na izmene Statuta FCS skoro dve godine pa je bez ikakvih konsultacija predložilo izmene Zakona o kinematografiji u vezi sa ingerencijama direktora u usvajanju odluka komisija, pretpostavljam da je njihov odnos prema konkursu deo istog modela ponašanja.

Po predlogu izmene Zakona o kinematografiji koji pominjete, filmove koje će da sufinansira država više neće birati konkursna komisija nego direktor FCS–a. Da li imate utisak da je možda Ministarstvo procenilo kako niste dovoljno podobni za taj zadatak?

Čudno je što FCS ili kolege iz struke niko nije pitao šta mislimo o izmeni tog člana Zakona, šta će ona značiti u praksi, već je predlog izmene otišao u Skupštinu. Tamo je prošla Skupštinski odbor za kulturu, ali je Skupština još nije usvojila. Sama izmena samo ovog člana je bila čudna jer je bio gotovo spreman Nacrt novog zakona. Očigledno je da je već u tom predlogu Izmene postojala ideja o ovakvom epilogu. Mislim da se već tada znalo da ta promena nadležnosti direktora FCS ne predviđa mene na tom mestu.

Ova izmena je predložena kad FCS godinu i po funkcioniše bez Upravnog odbora (UO). Ako bude usvojena, Upravni odbor više neće odlučivati o izboru novih filmova zato što je ta odgovornost prebačena direktoru?

Uloga UO bi time bila dosta čudna – UO usvaja budžet, plan i program FCS-a, postavlja komisije, ali ne odgovara za izbor projekata kojima se dodeljuje usvojeni budžet. Tačno je da se na taj način proces izbora filmova znatno skraćuje i ubrzava, ali se i kontroliše. Sve će zavisiti od osobe koja je na mestu direktora. Postoji i ta teorija koju su iznele kolege iz struke na sastancima da je državi lakše da kontroliše jednog čoveka, direktora, nego pet članova Upravnog odbora.

Ministarka kulture je navela da je 2023. za FCS iz budžeta namenjeno milijardu i sto miliona dinara, i to samo za realizaciju filmova, i još milijardu i 800 miliona za podsticaj za snimljene filmove. U poslednje vreme poslanici često ističu novac koji država izdvaja za film, tonom kao da se zbog toga očekuje zahvalnost reditelja i glumaca prema državi. Kako to komentarišete?

Treba razlikovati budžet FCS za sufinansiranje domaćih filmova i budžet za podsticaje. Novac za podsticaje ide investitorima (uglavnom stranim) a ne u domaću kinematografiju, ona samo privredno podstiče strana ulaganja u domaćem sektoru – što je sasvim u redu, ali to su većinom strani servisi i ne treba ih mešati. Čudno je da se budžet za podstitacaje povećao više od 100 odsto za dve godine, a budžet za domaći film jedva 5 odsto. Pokušavali smo to da rešimo, no nesklad je ostao. Ne kažem da treba smanjivati podsticaje stranih ulaganja, već podjednako podsticati i domaću kinematografiju. Mislim da smo jedna od retkih (možda jedina) zemlja koja daje 40 odsto više sredstava u podsticaje (uglavnom stranih projekata) u odnosu na ulaganja u domaću kinematografiju. Naime, prošle godine budžet za podsticaje pre rebalansa bio je 14,4 miliona evra, a za FCS oko 9,2 miliona.

Ove godine budžet FCS je 10,4 što je procentualno zanemarljiv porast u odnosu na porast budžeta u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori ili Sloveniji. A svuda je cena proizvodnje povećana najmanje 15 odsto. Mi imamo najmanji rast budžeta, a najuspešnija smo kinematografija regiona, što govori i o veštini i posvećenosti naših stvaralaca, reditelja, glumaca, producenata, snimatelja… distributera, ali i profesionalnog odnosa odgovornih kolega iz različitih sektora FCS-a. Podsetiću i da FCS u odnosu na ostale centre regiona ima verovatno najmanje zaposlenih, samim tim pritisak i odgovornost su veći.

U novom Zakonu o kinematografiji nema odredbe o sufinansiranju filma vam budžeta. S jedne strane, to može da signalizira da vlast i na taj način želi da kontroliše FCS i bira filmove koje finansira, ali i da finansijski štiti emitere sa nacionalnom frekvencijom koji su njeni promoteri. Šta vi mislite?

Mislim da je neophodno da postoji i sufinansiranje od svih emitera, pa to je u skoro celoj Evropi praksa. Potrebno je da se po prihvatljivim uslovima i dogovorom ustanovi koji su to procenti za emitere filmskog i serijskog programa sa nacionalnom frekvencijom, zatim regionalnih ali i strimera, platformi, VOD. To nije ništa neobično. Takođe i procenat od igara na sreću, lutrije i kladionica treba da odlazi direktno u fond za kulturu (deo za kinematografiju). Npr, pre dve godine je i u Hrvatskoj u zakon stavljena ova obaveza. Već su sve zemlje u regionu platforme (od lokalnih do Netfliksa) i sve emitere obavezali na procenat ulaganja u domaće audio-vizuelno delo.

30-02

Sledeća velika afera tokom vašeg mandata je Upravni odbor FCS–a. Jelena Trivan nije htela da se odrekne pozicije predsednice Upravnog odbora, pa je FCS godinu i po funkcionisao bez tog tela. Vi u toj priči javno niste stali protiv nje, ali je niste ni podržali.

Da, ali mi je interes FCS i domaće kinematografije uvek bio iznad bilo kog drugog interesa, bio to interes političkih grupa, privatnih interesa pojedinaca ili drugih institucija.

Da li je utisak javnosti da su rezultati konkursa FCS–a zavisili od Jelene Trivan tačan?

Verujem da rezultati konkursa nisu zavisili od Jelene Trivan, već od procene izabranih komisija FCS. Meni se ni jedan član komisije nije žalio da je imao pritisak tokom svog “mandata”, a bili bi obavezni da to prijave. Verujem u integritet svih komisija koje su radile u FCS tokom mog mandata. Više od 75 odsto članova komisija bilo je predloženo od strane strukovnih udruženja, što govori o velikoj nezavisnosti izbora komisija.

Da li se vaši kriterijumi nisu slagali sa njenim, da li je možda u tome vaš “greh”?

Nikada nisam uzeo sebi za pravo da kažem bilo kom članu komisije da neki projekat mora da prođe ili da neki drugi ne sme da prođe. A razlike u razmišljanju i kriterijumima sa gospođom Trivan sam iznosio javno na sednicama UO, kao što je i ona meni iznosila stvari sa kojima se nije slagala. Zaista smo imali otvorene “karte”, nije tu ostalo ništa sakriveno. Bilo je zaista i dobrih stvari koje je ona uradila za FCS, na primer, kada je Ministarstvo kulture krajem aprila i početkom maja 2020. bez ikakvog objašnjenja oduzelo FCS oko 200 miliona dinara, Jelena je pozvala koga je trebalo i sutradan su sredstva bila vraćena na naš račun, ili rešavanje nekih kadrovskih problema – zapošljavanja, brzine uplate Ministarstva finansija itd. Ali da je bilo različitih viđenja i rasprava, bilo je.

Mislite možda na pozivni konkurs za eminentne domaće reditelje? Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića je na taj konkurs pozvao FCS, a Jelena Trivan ih je odbila. Da li je imala druge kandidate?

Ne, koliko je meni poznato. Navedeni autori su ispunjavali uslove konkursa sa još par velikih reditelja koji se nisu prijavili. UO je na sednici odlučio da tekst konkursa nije dobar i da ga treba promeniti. Ja sam smatrao da je to trebalo uraditi pre raspisivanja istog konkursa i da ćemo ga izmeniti za sledeći slot, a da se ne može sada – kada je odluka komisije doneta – menjati. Tu je bila velika rasprava i završilo se kako se završilo.

Da li je osnovana ocena javnosti da je prilikom izbora filmova na konkursima presudan kriterijum političko opredeljenje autora a ne kvalitet projekta?

Duboko verujem da nije. Zaista smatram da su komisije FCS dovoljno stručne da procene kvalitet projekata. Pa, mnogi “politički osetljivi” autori su dobili novac za svoje projekte od FCS u poslednje četiri godine samo kvalitetom svog rada. O dobrom izboru i radu komisija govore učešća i nagrade naših filmova na najvećim svetskim festivalima, kao i velika popularnost naših filmova u domaćim bioskopima. To je nešto što će ostati. Nešto što se pamti.

Podsećam da je ta ocena, kao što znate, zasnovana na konkretnim primerima. Da li ste vi, kao direktor FCS–a, naravno bez mogućnosti uticaja na odluku komisije, nekad komentarisali rezultate konkursa?

Za sebe jesam, ali samo da sagledam mogućnosti i kapacitete određenih producentskih kompanija i nosilaca projekata, i eventualno predvidim probleme tokom traženja partnera za finansiranje ili same realizacije projekta.

Da li ste imali autonomnost u obavljanju svog posla?

Imao sam onoliko koliko je to zakonom dopušteno direktoru. Naravno, kada sam došao, smatrao sam da je moguće imati veća ovlašćenja kako bih mogao brže i lakše da unapredim određene segmente, ali to nije bilo baš moguće. Na primer, smanjivanje doprinosa na autorske honorare, višegodišnje projektno finansiranje filmova, stvaranje Nacionalnog filmskog festivala, formiranje Centralnog univerzalnog magacina kostima, scenografije i rekvizite, uvođenje filmskog obrazovanja u obrazovni sistem srednjih škola, stvaranje Banke kulture, i mnoge druge ideje.

Šta je bilo sa filmom i serijom Košare? Snimanje je prekinuto na nedoličan način i po film i po temu kojom se bavio.

Košare su projekat koji je dobio sredstva pre mog mandata. Za vreme mog mandata je prekinuto snimanje, odrađena medijacija – iscrpljujuća i dugotrajna – i obveznik ugovora je vratio sredstva prošle kalendarske godine u budžet Republike Srbije u potpunosti. Nažalost, tako je rešen taj problem i mi smo svi ostali bez tog filma. Meni je, kao i svima iz FCS, žao što su sredstva od ovog filma vraćena u budžet (ne budžet FCS, već državni budžet) i što sa tim sredstvima nije bilo moguće finansirati neki drugi film. Nadam se da će jednoga dana i jedna i druga strana (producenti i autor) u ovom projektu snimiti svoje filmove o ovom događaju jer on svakako zaslužuje da bude ekranizovan.

Da li je slučaj Košare primer otvorenog uticaja politike na film?

Nisam prepoznao uticaj politike u ovom sporu. Pre je bio spor oko finansijske izvodljivosti serije i filma u okvirima u kojima su se kretali producenti i želje autora da to uradi na način na koji je to zamislio.

Hoćete da kažete da bi sve bilo u redu da nije bilo finansijskih problema?

Ono na čemu su obe strane insistirale jeste problem broja snimajućih dana za film i seriju. Pred nama u FCS je to bio glavni spor, kao i promena scenarija što nije odobrio producent, koji je u trenutku dobijanja sredstava bio jedini potpisnik ugovora sa FCS. Podsećam, to je bilo pre mog mandata. Ne sluteći ovaj problem, od mog dolaska potpisnici ugovora su i reditelji. Hteli smo da budemo sigurni ko će realizovati projekat ali i podeliti odgovornost.

Šta je bilo sporno u scenariju i da li je tačno da neko van filmskog sveta ospori scenario koji je već odobrio FCS (vidi “Vreme” 1548)?

To nismo dozvolili u FCS-u. Mi smo dom svih filmskih stvaralaca i otvorenih vrata, svi dobronamerni su uvek bili dobrodošli. Nikada pravi filmski scenario nakon tog incidenta nije dostavljen u FCS. Mi smo, radi ekvi distance, angažovali supervizora koji je izveštavao mene i UO godinu dana o razvoju projekta i koji je izneo nakon godinu dana bojazan da se projekat na kraju neće realizovati. Što je bilo tačno, nažalost.

Ne znam na koga mislite iz ne-filmskog sveta? Scenario koji je prošao na konkursu FCS-a, po mojim saznanjima, jer ponavljam, to je bilo pre mog mandata i zato mogu da govorim samo o izvodljivosti projekta, nije bio scenario sa kojim je trebalo da se krene u snimanje. To producenti nisu hteli da dozvole jer se ne bi uklopilo u broj snimajućih dana za koje su imali sredstva.

Da li to znači da se odustalo od Košara? Miroslav Lekić, novi predsednik UO, najavljivao je da razmišlja o snimanju tog filma.

Koliko je meni poznato, niti taj niti sličan projekat nisu se više javljali na javne pozive FCS-a. Sa gospodinom Lekićem nisam pričao o toj temi.

Nakon Dare iz Jasenovca predsednik Vučić je najavio da će biti još filmova koji će pokazati pravu sliku o stradanju Srba, a Predrag Gaga Antonijević, reditelj Dare, da snima nastavak tog filma a zatim i film o Kosovskom boju. Šta mislite o akcentu na filmovima iz nacionalne istorije?

FCS o nastavcima Dare iz Jasenovca kao i filmu o Kosovskom boju nema nikakvih saznanja. Ja se uvek nadam da će svaki sledeći film našeg autora biti njegov najbolji film. Mislim da je dobro i potrebno snimati filmove iz nacionalne istorije. Samo to treba da su dobri filmovi.

FCS je nedavno konačno dobio novi Upravni odbor sa Miroslavom Lekićem na čelu. On je bio član prethodnog UO i jedini koji je sa Jelenom Trivan bio za poništenje konkursa eminentnim rediteljima.

Nisam učestvovao u izboru novog UO. Mi smo imali zaista nekoliko konstruktivnih i dobrih sednica. Verujem da će posvećeno raditi.

Vi ste reditelj. Da li imate osećaj da od vaše poslušnosti zavisi vaša karijera?

Ja sam to što jesam. Ne mogu biti nešto drugo. Ne pripadam niti sam pripadao političkim opcijama ili nekih interesnim grupama u Beogradu. Snimio sam već dosta toga o našoj nacionalnoj istoriji, o srednjem veku, Prvom svetskom ratu i Drugom svetskom ratu, velikim košarkašima, i moja želja da pričam priče mladim generacijama o onome što mi jesmo na jedan univerzalan način ne prestaje. Deo mog karaktera i mog stvaralaštva je (ne)poslušnost, moraš je imati ako želiš da stvaraš dobre priče, a ako to nekome smeta… Pa, ima i drugih časnih poslova, ali i priča koje čekaju da budu ispričane na lep način.