Od stvaranja kulta „neustrašivog vođe“ nedugo nakon masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca krenulo se u stvaranje kulta „mučenika Aleksandra Vučića“. U društvu prepunom žrtava naprednjačkog nasilja „predsednika svih građana“ njegovi saborci predstavljaju kao žrtvu nad srpskim žrtvama.
U tome prednjači sam predsednik Republike koji gotovo na dnevenom nivou, dok obara sopstvene rekorde u medijskim nastupima, ponavlja kako mu neko radi o glavi, kako hoće da mu skinu glavu, kako mogu samo da ga ubiju jer on neće da „im“ da ovo ili ono, kako se on ne plaši smrti, kako samo preko njega mrtvog može da se desi to i to, da je on spreman da umre, spreman da ga ubiju…
Vrhunac u ovom lajtmotivu smrti u najnovijim nastupima šefa države bio je kada je pre neki dan „Informer“ preneo, a televizija Pink zavrtela, kako džaba bilo svima njima, ubicama, njega da ubiju jer ako njega odstrane tu je njegov brat, pa ako mu brata ti neki nenavedeni ubiju tu je njegov stariji sin, pa ćerka, pa mlađi sin, a ako sve njih pobiju, onda će grobovi njihovi da se bore protiv ustaša. Otkud sad tu odjednom ustaše, nije baš sasvim jasno.
Baš kao što nije jasno kako bi to Aleksandra u njegovoj borbi za srpstvo i Srbiju mogli da naslede ostali Vučići, kao da se radi o monarhiji i kralju, a ne republici i predsedniku svih građana. I na Pinku su izgleda uvideli da se predsednik Srbije malo zaneo, pa je posle prve serije čitanja ove predsedničke ispovesti u svim informtivnim emisijama ostala samo poslednja rečenica, ona o grobovima i ustašama.
Ovo zazivanje smrti, ili bolje reći javno poigravanje sa sopstvenom smrću, je najnoviji odgovor predsednika svih građana na građanske proteste „Srbija protiv nasilja“. Ono za cilj ima da pokaže da su ti nenasilni protesti zapravo nasilnički, da je njihov potmuo motiv rušilačke prirode, a da jedino on, Aleksandar Vučić, stoji na putu silama haosa kojima rukovode zapadne tajne službe koje su u sprezi sa antisrbima iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore i sa Kosova, a koji podržavaju domaće izdajnike koji rade za Šolaka čiji je cilj da dobije nacionalnu fekvenciju.
Građani prepadnuti ovakvim ubistvenim scenarijem, koje su obelodanili predsednik lično, njegovi saradnici, njihovi tabloidi i televizije, valjda bi trebalo da zbiju redove oko Aleksandra Vučića pa da zajednički brane njega i „našu Srbiju“ od svog ovog zla koje se nadvilo nad njegovom ucenjenom glavom. Ugroženost funkcije izjednačuje se sa ugroženosti života. Pa ako prođe – prođe.
A dosadašnje parole kojima se pariralo nenasilnim masovnim demonstracijama nisu prolazile, jer je broj ljudi na ulicama iz protsta u protest bivao sve veći i veći, a podrška predsedniku nije baš delovala ubedljivo. Pa se tako iz repertoara izvukao novonastaloj situaciji prilagođen nastup o atentatima na predsednika.
Ovi performansi o ubicama koje vrebaju priliku da likvidiraju Aleksandra Vučića i njegovu porodicu na mnoge deluju tragikomično, više komično nego tragično, ali njih izvode ljudi na najvišim državnim funkcijama, o tome da neko hoće da ga ubije predsednik Republike neretko govori u prisustvu ministra unutrašnjih poslova.
A zna se kako bi državni organi trebalo da reaguju kada je ugrožen život šefa države.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
