Praznični televizijski program mogli bismo opisati kao kombinaciju muzike i tabanja. Nagomilana društvena tenzija se oslobađa na ova dva ventila, zavisno od okolnosti, količine alkohola i sklonosti aktera.
Počnimo pesmom. Na RTS-u je održana trodnevna manifestacija “Sabor 2023”, gde su se gledaocima predstavili izvođači žanra koji je definisan kao “nova narodna muzika”. Ukoliko ne možete da ga prepoznate, to bi u najkraćem bili pevači, pevačice i grupe koje izdaje PGP RTS i koje viđate u “Šarenici” vikendom u pratnji Narodnog orkestra. Pošto je valjda glupo da ovu muziku zovemo “novokomponovanom”, onda je smišljen taj eufemizam “nova narodna” koja je inspirisana tradicijom, ali nije potpuno savremena kao turbofolk ili turbotrep. Tri dana zaredom se u udarnom terminu emitovao program, dve polufinalne večeri po 16 pesama i konačno finale od 16 najboljih, po mišljenju stručnog žirija. Osim RTS-a, ovaj festival organizuje i SAMUS (Savez muzičko-estradnih umetnika Srbije), koji je iskoristio priliku da nagradi svoje najistaknutije članove. Tako je nagradu za životno delo dobila Svetlana Ceca Ražnatović, koja je najmlađa dobitnica ovog priznanja. U finalu su se sabirali glasovi žirija i glasovi publike i pobedu je odnela kompozicija Dragana Šainovića Šaje Eh, da mogu u izvođenju Aleksandre Ristanović.
Bez obzira na vaš muzički ukus, sigurno ste mogli da se zapitate da li je bilo dovoljno kvalitetnih pesama za tri saborska dana. Izvorna narodna muzika je, po mom mišljenju, do danas imala najbolju prezentaciju u emisijama “Šljivik”, gde smo mogli da vidimo kako se prvenstveno na amaterskoj sceni neguje tradicija. Osim folkloraša, tu su nastupale izvorne pevačke grupe i solisti pokazujući da je taj izvor živ i da zavređuje pažnju javnog servisa.
Umesto toga, “Sabor” pokušava da promoviše ono čega zapravo ima najmanje. Zato se ne mogu složiti sa članom žirija, harmonikašem Banetom Đokićem, koji je RTS-u odao priznanje za čuvanje muzičke tradicije. Na istom “Saboru” nagrada je dodeljena Ceci, koja je simbol te promenjene narodne muzike koja nema veze sa izvornom. Danas se takva narodna muzika svira i peva na takmičenjima poput “Zvezde Granda”, na koje je Sabor na RTS-u veoma ličio.
Kada se pesma utišala, usledila je priprema publike za Prvomajske praznike. U beskrajnim blokovima reklama nudili su nam ćevape, pljeskavice, meso uz mlad lukac i pivo podsećajući kupce da će prodavnice raditi i tokom praznika.
A onda je počelo tabanje. Širom Evrope su održane demonstracije zbog ograničavanja ili umanjivanja radničkih prava. U Francuskoj okršaji sa policijom traju i dok pišem ovaj tekst, a slična situacija je u još nekoliko zemalja. Kod nas su protestne šetnje održane 2. maja jer se tokom godina pokazalo da su proleteri 1. maja neupotrebljivi za socijalnu borbu.
Ono što se nije promenilo jesu sindikalci poput gospodina Orbovića, koji je stigao da bude i na “Saboru” gde se pevalo i na protestnoj šetnji u borbi za pravo naše ugrabljeno. Za to vreme, nesrećni radnici u trgovinama su radili i nedeljom i praznikom da neki potrošač slučajno ne poljubi zatvorena vrata tržnog centra. U privatnom sektoru stanje nikada nije bilo gore, šestodnevna radna nedelja se praktično podrazumeva, dok su investitori zaštićeni poput belih medveda. Tek je nedostatak kvalifikovane radne snage, zbog odlaska na Zapad, povećao cenu nadnica, a ne sindikalna borba.
A onda je i kod nas počelo tabanje.
Prvo je grupa huligana prebila pedijatrijsku ekipu Hitne pomoći na Vračaru. Navodno je pozlilo detetu, huligani su smatrali da je u pitanju epileptični napad, dok je lekar utvrdio da se radi o histeričnom napadu, tantrumu, koji ponekad može da izgleda veoma dramatično. Razumljiva je briga roditelja i razumljiv je svaki strah vezan za zdravlje deteta, ali mi apsolutno nije jasno da se zbog razlike u dijagnozi prebije lekarska ekipa. Objektivno rečeno, svakom roditelju bi laknulo da čuje kako dete ne boluje od teške bolesti, već da je u pitanju razvojni poremećaj mnogo benignije prirode. Otkad se to sa lekarom obračunavate bejzbol palicom?
Od batina nisu bili pošteđeni ni novinari. Tokom izveštavanja o prvomajskim slavljima napadnute su novinarske ekipe TV Prve i RTS-a. Na Adi Ciganliji je mortus pijan momak napao ekipu TV Prve viljuškom za meso. Tek je obezbeđenje savladalo raspomamljenog huligana-roštiljdžiju koji se danas verovatno ne seća sopstvene sramote. Drugi napad, na kolege iz RTS-a desio se u Zemunu, a niko ne zna zašto se neki građanin toliko iznervirao kada je video TV ekipu.
Nekog besa očigledno ima u ljudima, samo imam utisak da niko ne može tačno da predvidi gde će da pukne. Malo to liči na tuču u Madridu kada su se pobili košarkaši Partizana i Reala. Večeras je utakmica u Beogradu i dok ovo pišem, molim se da u Beogradu utakmica prođe pobedom Partizana i bez revanša u tuči na terenu ili na tribinama.
Moram primetiti da se ova tenzija dešava u momentu kada je politika bila na kratkom odmoru, Predsednik je otvarao deonicu pametnog auto-puta na Moravskom koridoru, a to je nahija Bate Gašića. U vožnji panoramskim autobusom vladala je vesela atmosfera, sve sa Drobnjakom u šaragama. Zato, obrni-okreni, bolje nek pevaju nego da se biju, samo da neko povede pesmu “Oj, drugovi, jel’ vam žao…”
