Za samo godinu dana službovanja u Srbiji, ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil aktivniji je i vidljiviji od većine učesnika na političkoj sceni zemlje, uključujući i sve ministre iz vlade Ane Brnabić. Time je najverovatnije i opravdao odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena da ga povuče iz penzije i pošalje u Beograd sa jasnim zadacima i očekivanim brzim rezultatima
Kada je pukla vest da Hil dolazi u Beograd, mišljenja poznavaoca prilika su išla od toga da dolazi kraj politike srpskog predsednika Aleksandra Vučića do toga da administracija SAD želi da preuzme primat u ovom delu sveta. Postavljenje novih američkih ljudi – “specijalaca” – u zemlje Zapadnog Balkana upravo govori o tome da je Amerika u dodatnom ubrzanju rešavanja situacije na ovim područjima sa akcentom na otklonu Srbije od Rusije, ali svakako i Kine.
Kada se podvuče crta, Bajden je sigurno zadovoljan Hilovim ambasadorovanjem samo posle godinu dana. Sveprisutni Hil uspeo je da nametne sebe kao izuzetno važnu ličnost na političkom nebu Srbije. I dok su njegovi prethodnici, ali i ambasadori drugih zemalja, uglavnom ostajali ispod radara javnosti, iskusni američki diplomata sasvim sigurno zauzima poziciju jedne od najprisutnijih ličnosti, i to kao kreatora mnogih političkih situacija u zemlji.
TELEFONIRANJE I RAZUMEVANJE
Bogato prethodno iskustvo preporučilo ga je da penzionerske dane zameni ambasadorskim, ali i da Vašington jasno stavi do znanja da nema više čekanja i strpljenja kada je reč o rešavanju gorućih pitanja. Čovek koji je učestvovao u stvaranju Dejtonskog sporazuma i kao poznavalac kosovskog pitanja učestvovao u pregovorima u Rambujeu, izgleda da želi da svoju impresivnu diplomatsku karijeru završi u Beogradu. Čini se, za sada, da teži da je i kruniše dogovorom Beograda i Prištine.
Hil se sa Aleksandrom Vučićem viđa relativno često, dok dobro obavešteni izvori tvrde da su i na svakodnevnoj telefonskoj vezi. Kad predstavnici vlasti u Srbiji kažu da neće biti Evroprajda, Hil je taj koji i to rešava – posle viđanja sa srpskim predsednikom, i to u subotu, pala je odluka da se događaj održi. Na drugoj strani, predsednik Srbije je negirao da ga je američki ambasador ubedio da se održi Evroprajd uz naznaku da su na sastanku pričali najviše o Kosovu.
Upravo je Kosovo tema gde se najviše vide rezultati Hilovog delovanja. Uprkos tome što nema konačnog rešenja, Evropski predlog za Kosovo prvi je vidljiv rezultat ambasadora Hila. Bez snažne podrške SAD teško da bi mogao da “prođe”, a tek ne bi trebalo da se sprovođenje odugovlači. U političkom limbu, sužen je prostor kako Vučiću tako i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju za izbegavanje ranije datih, što pismenih, što usmenih dogovora. Hil iznova i iznova napominje da će morati da se formira Zajednica srpskih opština i nije blagonaklono gledao na izbore na Kosovu koje su Srbi bojkotovali. Postoje tumačenja da odlično razume i Vučićev položaj i odnos većinske populacije koja je okrenuta ka Rusiji, te da mu nije iznenađenje prisutnost velikog ruskog uticaja i delovanja u Srbiji.
foto: dragan kujundžić / tanjugAMERIKANAC U BEOGRADU: Kristofer Hil predaje akreditive Aleksandru Vučiću 2022. godine
“PLATINASTI VUK”
I dok vlast ponavlja da je za zemlju važno da ostane vojno neutralna, sredinom juna čeka nas “Platinasti vuk”, vežba vojski SAD, Srbije i 10 partnerskih zemalja. To je najavio ministar vojni Miloš Vučević tvrdeći da “nema nikakvih skrivenih signala ili probnih balona” i da Srbija ne napušta vojnu neutralnost. Ipak, i to se može upisati u knjigu Hilovih uspeha. Podsećamo, time će biti prekinut moratorijum na vojne vežbe sa stranim partnerima i sa Istoka i sa Zapada koji je Srbija uvela nakon početka rata u Ukrajini.
Odluka je doneta u skladu sa Zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost a na principu vojne neutralnosti Srbije sa akcentom na “strahovite pritiske” kojima je Srbija izložena, kako to najviše ističu predsednik i drugi pojedini nosioci najvećih državnih funkcija.
“Platinasti vuk” će biti zapravo prva multilateralna vojna vežba od početka rata u Ukrajini, koju je pohvalio i viši savetnik Stejt departmenta Derek Šole tako što je zahvalio Vučiću na Tviteru posle, kako je naveo, konstruktivnog angažmana u Ohridu, ali i ponovnog angažovanja sa SAD u odbrambenim vojnim vežbama. Odnosi SAD i Srbije gotovo da nikada nisu bili bolji, a na to sigurno ne gleda blagonaklono Rusija, koja šalje svoje parlamentarce u posetu Srbiji. Hil nema problem da javno negoduje zbog toga, i to prilikom posete Narodnoj skupštini a posle sastanka sa njenim predsednikom Vladimirom Orlićem.
Odličan poznavalac prilika u regionu, Hil ubrzano sprovodi politiku administracije koja ga je poslala u Beograd. Ipak, nema rezultata kada je reč o medijima. Dok je bio kandidat za američkog ambasadora u Beogradu, Hil je isticao i to u Senatu SAD, da će ako bude izabran, podržavati Srbiju u sprovođenju važnih reformi, podržavati civilno društvo, kao i da će isticati značaj slobode medija.
“Raznovrsna politička scena i slobodni i nezavisni mediji su ključni za uspeh Srbije kao evropske demokratije”, istakao je u decembru 2021.
Iako odlično zna medijsku situaciju u zemlji, na tom polju gotovo da ništa nije uspeo da uradi. Pritisci kojima su novinari svakodnevno izloženi, kao da su ostavljeni po strani i da ne dotiču preterano Vašington. Možda je to tema koja za ovih godinu dana nije stigla na red u sveprisutnom Hilovom delovanju sa veoma širokom agendom. A možda će i položaj medija i novinara jednog dana biti pretočen na papir sa preciznim instrukcijama od kojih ova vlast neće moći da pobegne.
U vreme pisanja ovog teksta, stigla je vest da će Bajden ući u novu trku za još jedan mandat. Ako se ne bude značajno menjala američka administracija, ko zna, možda u narednim godinama na red u Srbiji dođu i organizovani kriminal i korupcija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
