Kada ste, poput mene, novinarka koja se bavi rodno zasnovanim nasiljem, mnogo je žena koje od vas traže pomoć. Ako se trudite da dobro i moralno radite svoj posao, daćete sve od sebe da žena prvo potraži svu dostupnu direktnu pomoć, pa ako ništa ne pomogne, onda ide u javnost. Da, ja sam novinarka koja propušta “sočne” priče jer nisu u najboljem interesu žrtve rodno zasnovanog nasilja.
Dešavalo se, tako, da žena trpi proganjanje, pa reši da ga prijavi. Naleti na policajce koji nisu u toku sa tim da je proganjanje krivično delo od 2017. godine, pa joj kažu: ne možemo ništa dok ti nešto ne uradi. Onda se žena okrene ovoj novinarki, a ova novinarka ima Gorjanu.
Gorjana je tužiteljka i, na svu sreću, ta joj funkcija ne može biti oduzeta. Deceniju i po radi na podršci žrtvama, sarađuje sa civilnim sektorom i medijima. Naravno, ona ima i ime i prezime – Gorjana Mirčić Čaluković, koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Ali samo do avgusta. Onda ide negde drugde.
Državno veće tužilaca je Gorjanu Mirčić Čaluković, na poslednjem konkursu za zamenike i zamenice, rangiralo kao 34. po redu od ukupno 43 kandidata.
Tim povodom u ponedeljak je reagovala Mreža Žene protiv nasilja koja sa Gorjanom Mirčić Čaluković sarađuje već više od 15 godina. Mreža Žene protiv nasilja pobrojala je sve što je ova žena do sad postigla:
– bila je članica radnih grupa za izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i za izradu Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici,
– u proteklih šest godina držala je obuke o primeni zakona ne samo za svoje koleginice i kolege, već i za profesionalce iz drugih institucija (policije, suda, centara za socijalni rad, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, nacionalne službe za zapošljavanje…), kao i medije, studente, organizacije civilnog društva,
– obuke koje je Gorjana Mirčić Čaluković držala kao predavačica Pravosudne akademije, Ministarstvo pravde navodilo kada izveštava o aktivnostima koje su preduzete po pitanju nasilja prema ženama u Poglavlju 23 pregovora sa Evropskom unijom,
– urednica je i autorka edukativnih materijala o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici koji se nalaze na sajtu Ministarstva pravde ’’Isključi nasilje’’.
“Svako ko je ikada imao tu čast da upozna zamenicu tužioca Gorjanu Mirčić Čaluković, mogao je da se uveri da ona ima odlične predavačke i govorničke veštine. Stoga se pitamo da li je njena niža ocena sa razgovora nastala kao rezultat ličnih animoziteta članova Državnog veća tužilaštva prema temi kojom se ona bavi, i specijalizaciji za koju se opredelila”, stoji u saopštenju.
Dalje, Mreža koju u Beogradu čine Autonomni ženski centar, Romski centar za žene i decu Daje, Viktimološko društvo Srbije, Astra, Atina i
Iz Kruga Beograd, kaže da Državno veće tužilaštva nije uzelo u obzir da je za osam meseci, koliko se zamenica tužioca Gorjana Mirčić Čaluković nalazi na mestu koordinatorke za rodno zasnovano nasilje, ona:
– organizovala prvi sastanak Višeg javnog tužilaštva u Beogradu sa predstavnicama organizacija civilnog društva koje pružaju pomoć i podršku žrtvama nasilja, na koji način je uspostavljena saradnja koja nikada do sada nije postojala ni u Beogradu, ni u Srbiji,
– unapredila i reorganizovala rad Službe za pomoć i podršku žrtvama pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i povezala je sa kontakt licima za žrtve u svim osnovnim tužilaštvima u Beogradu,
– osposobila prostoriju za ispitivanje posebno osetljivih žrtava u Višem javnom tužilaštvu, putem video linka, koju prostoriju mogu da koriste i osnovna javna tužilaštva,
– doprinela ujednačavanju postupanja osnovnih javnih tužilaštava u pogledu rada 16 Grupa/podgrupa za koordinaciju i saradnju na teritoriji grada Beograda, uz aktivno učešće predstavnika Višeg javnog tužilaštva na sastancima grupa kada se radi o slučajevima koji su u nadležnosti višeg tužilaštva,
– podržala i pomogla da način postupanja Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u pogledu ekonomskog osnaživanja žena žrtava nasilja, preuzmu i ostala osnovna javna tužilaštva u Beogradu, aktivnim uključivanjem predstavnika Gradskog centra za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, i organizacija civilnog društva koje pružaju pomoć i podršku žrtvama, i učestvovala u izradi Smernica za postupanje,
– na inicijativu članice Mreže, organizovala sastanak sa članicama Zagovaračke grupe žena sa iskustvom nasilja i predstavnicima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kako bi zamenici tužioca čuli iskustva žena – oštećenih u krivičnim postupcima i njihove predloge za unapređenje postupanja tužilaštva prema oštećenima.
Sve ovo ne znači da u tužilaštvu više neće biti koordinatora za rodno zasnovano nasilje. Ali! Te službe zapravo ne bi ni bilo bez Gorjane Mirić Čaluković.
Ne znam gde će Gorjana raditi od 1. avgusta, ali gde god bila, znam da će biti čestita i dobra. A od mene hvala za sve naučeno, za svaki savet u situacijama kad sam imala novinarske dileme, kad sam bila pravno neuka. I hvala u ime svih žena kojima sam dala mail adresu [email protected]. Valjda će i dalje imati ko sa nje da odgovara na poruke.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
