Foto: Milovan Milenković
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije. U ukupnom finansiranju kroz oglašavanje sa 63 odsto učestvuju firme iz EU, SAD ili Švajcarske, iz Nemačke sa gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije i za to od njih dobijaju milione evra, a prenosi DW.
Nemačka televizija na portalu centralne savezne informativne emisije Tagesšau, dodaje da „iza toga dobrim delom stoji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je medijsku scenu u državi velikim delom stavio pod dvojnu kontrolu“.
Pozivajući se na beogradsku nevladinu organizaciju CRTA, ARD prenosi da oko 63 odsto svih prihoda u toj oblasti potiče od preduzeća iz EU, SAD ili Švajcarske i navodi da je više od deset nemačkih preduzeća koja posluju u Srbiji prošle godine na oglašavanje potrošilo više od milion evra.
Preduzeća iz Nemačke u ukupnom finansiranju kroz oglašavanje imaju udeo od gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto.
Prednjači LIDL sa oko 54 miliona evra, zatim Bajerdsdorf sa 10,3 miliona, a zatim Glovo, koji je deo kompanije Deliveri Hiro, sa pet miliona, i firma Berlin Hemi AG sa 3,7 miliona. Više od milion evra dali su i dm, Tajs, Bajer i METRO.
„Svi mediji sa velikim dometom, bilo da je reč o televizijama, onlajn ili štampanim medijima, su na istoj liniji. Postoje samo neke gradacije“, smatra dugogodišnji šef regionalnog biroa agencije DPA za jugoistočnu Evropu, Tomas Bra.
„Nije u interesu zapadnoevropske politike da se sa više od 20 miliona evra podržavaju ruski narativi“, rekao je Boris Mijatović. poslanik u Bundestagu vladajućih Zelenih.
Upitane zašto pomažu prorusku politiku reklamirajući se u proruski orjentisanim medijima, firme su odgovorile televiziji ARD da je njihov jedini kriterijum gledanost odnosno čitanost tih medija, i da saradnja sa njima ne odražava politički stav preduzeća.
Tomas Braj je rekao da je za rusku propagandu u srpskim medijima odgovorna i EU zato što zatvara oči pred činjenicom da je predsednik Vučić gotovo u potpunosti stavio medije pod svoju kontrolu. „Mnogi srpski mediji su samo megafon Vučića“, ocenio je Tomas Braj, ukazujući da u Srbiji „opozicija ne dolazi do reči“.
„Ne postoji jedna jedina nezavisna državna istitucija. Mediji su centralizovani i cenzurisani, a privredom dominiraju država i privatni oligarsi bliski državi“, ocenio je Braj.
S.Ć./DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Rečenica koju je prvi napisao na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Bolje Ćaci nego Naci" osvanula je i na Niškoj tvrđavi sa sve kukastim krstom
Do sada je uhapšeno 18 osumnjičenih zbog napada na studenta Miloša Pavlovića. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da „policija nastavlja rad na identifikaciji i privođenju drugih učesnika incidenta”
Zastava koja godinama stoji ispred kabineta javne tužiteljke Bojane Savović uklonjena je nakon intervjua za „Vreme”
„Nas borce za demokratiju prozivaju fašističkim banditima“, poručili su studenti
Srbija ima obavezu da reguliše i nadgleda proizvodnju, nabavku i upotrebu opreme koju koristi policija i organi reda, a da je poseban oprez potreban prilikom upotrebe eksperimentalnog naoružanja
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
