Srpska kruna, svekrvin jezik, đulovi i ostali ćilimi

Nedavno, a u vreme kad se očekuje da će pirotski ćilim biti upisan na Uneskovu listu svetske kulturne baštine (“Vreme” br. 1652), Laguna je objavila monografiju Ornamenti Srbije, pirotski ćilim, na srpskom i na engleskom jeziku.

Njena autorka je Milica Živadinović, slikarka, ali i praunuka pisca Bore Stankovića, što je za nastanak ove knjige o pirotskom ćilimu bilo presudno.

Diplomirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Versaju, odbranila doktorat na Univerzitetu u Parizu, i posle slika na kojima su bili kosmički predeli, planete, sateliti, dubine irisa oka, počela da stvara umetnički nakit. Ispostavilo se da se na medaljonima, ogrlicama, narukvicama i minđušama sve češće pojavljuju geometrijske, simetrične forme koje, kaže, nije namerno zazvala.

Jer, u Vranje, u spomen-kuću svog pradede Bore Stankovića, kročila je prvi put 2020. godine i, kaže, osetila da se otkrivaju odgovori na pitanja koje je godinama sebi postavljala.

Na dovratku kuće bio je ćilim. “Šara, u ćilimarskom jeziku poznata kao sofra, nalazi se gotovo identična u formi i u bojama na jednoj od mojih slika. U baba Zlatinoj sobi, koja je odgojila slavnog pisca, zatekla sam gvozdeni krevet prekriven ćilimom, pored koga stoje razboj i preslica. Tkanine u kući i na terasi koje prekrivaju minderluke, stočiće, tronošce, podove, ispunjene su gotovo identičnim ornamentima koji su naizgled spontano ispunili moja platna. Da li je to samo koincidencija ili je arhetipsko nasleđe proradilo u meni?”

MNOSTVO 2

Poznanstvo sa Ljiljanom Radović, profesorkom matematike na Mašinskom fakultetu u Nišu, kaže Milica Živadinović, otkrilo joj je etnomatematiku. “Osnovna teza je da postoje zajednički motivi i određeni ornamenti koji se pojavljuju gotovo u svim kulturama, bez obzira na to koliko su one vremenski i prostorno udaljene. Etnomatematika je dokazala da su različite kulture otkrile iste osnovne elemente i kreirale slične ili čak iste ornamente koristeći modularnost. U tom smislu, šare i detalji sa ćilima iz Pirota mogu se smatrati i riznicom nekih veoma starih sačuvanih znanja. Nazivi šara na pirotskom ćilimu, njihov oblik i boja, ukazuju na veliku starost, ali i na uticaj drugih kultura. Tako se sličnosti u ornamentici u folklornoj umetnosti naroda iz Evrope, Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike mogu pratiti kroz vekove još od praistorije.”

Knjiga Ornamenti Srbije – pirotski ćilim posvećena je Zlatiborki Gavrilović.

Kornjace 1

“U prvom telefonskom razgovoru Zlata me je saslušala i odmah rekla da o ćilimu ne može da priča preko telefona ili putem interneta, i dodala: ‘Milice, dođi u Pirot, bićeš moj gost’. Takav predlog nisam mogla da odbijem. Njena kuća je pravi mali muzej ćilima. Zlata je fascinantna osoba, majka četvoro dece i baka četvoro unučadi. Po zanimanju je bila geolog i radni vek je provela na izgradnji hidroelektrane Pirot. Sa porodicom i svekrvom Slavinom Gavrilović, poznatom pirotskom ćilimarkom, osnovala je ‘Comdoru’, preduzeće za tkanje pirotskog ćilima koje je dobitnik Zlatne košute za kvalitet ćilima na Sajmu mode u Beogradu 2000. godine. Zlata je jedan od autora teksta Elaborata i pokretača postupka ustanovljavanja geografske oznake porekla ‘Pirotski ćilim’, čime su utvrđeni precizni kriterijumi za izradu pirotskog ćilima, način tkanja, izgled šara i elemenata (sakupljeno je 95 šara i 125 elemenata). Nesebično je sa mnom podelila svoje znanje, pokazala mi ćilime iz porodične zbirke kojima se ne zna broj, objašnjavala mi postupak nastanka ćilima, ispričala mi sve što je znala.”

Najveći deo fotografija ove izuzetno bogato ilustrovane knjige Milica Živadinović je napravila na terenu, u Pirotu, na Staroj planini i u manastirima Sukovo i Poganovo, dok je arhivske snimke objavila zahvaljujući Istorijskom arhivu u Pirotu i kolekcionaru fotografija Milošu Jurišiću iz Beograda.

kuveri

“Uspostavila sam saradnju sa Muzejom Ponišavlja koji se nalazi u kući čuvenog pirotskog trgovca Hriste Jovanovića. Muzej je najznačajniji primer upotrebe ćilima u enterijeru i baštini jednu od najvećih i najvrednijih kolekcija pirotskih ćilima. Na licu mesta imala sam priliku da razgovaram, ali i da probam da tkam na originalnom pirotskom vertikalnom razboju sa iskusnom tkaljom koja je posetiocima demonstrirala autentičnu tehniku tkanja.” Nabraja da je uspostavila saradnju i sa Muzejom primenjene umetnosti u Beogradu, Muzejom grada Beograda, Istorijskim muzejom Srbije, Muzejom Krajine u Negotinu, koji imaju izuzetne primerke pirotskih ćilima, kao i da joj je zadužbina manastira Hilandar omogućila da dobije fotografije pirotskih ćilima iz njene riznice i iz kelija monaha. Posebno ističe da Etnografski muzej u Beogradu poseduje “najznačajniju i najstariju kolekciju u Srbiji sa 165 ćilima nastalih od 1792. do 1932. godine. Upisani su u registar zbirke narodne umetnosti kao kulturno dobro, različitih funkcionalnih, likovnih i tehničkih karakteristika. Najvredniji artefakti kolekcije su dva ćilima s beskrajnom šarom, izrađena 1792. godine, i 24 batala – ćilima velikih dimenzija, kompleksne ornamentalne kompozicije i izuzetnih likovnih i tehničkih odlika.”

Posebno ju je zaintrigirala priča o kraljevskom ćilimu. “Naišla sam na podatak da je najveća zabeležena porudžbina u istoriji bio pirotski ćilim monumentalne veličine, naručen povodom venčanja kraljice Marije i kralja Aleksandra Karađorđevića u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu 1922. godine. U istoriji Beograda ovaj događaj je upamćen kao “venčanje iz bajke” kome je prisustvovalo 20.000 zvanica. Među njima su bili brojni izaslanici iz celog sveta, a organizacija je bila poverena Branislavu Nušiću, u to vreme upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Kraljevski ćilimi su takođe korišćeni i za krštenje njihovog sina prestolonaslednika Petra II Karađorđevića 1923. godine.”

soveljka

“Izrada ove narudžbine je bila pravi podvig s obzirom na njegove impozantne dimenzije od preko 100 kvadratnih metara. Napravljeni su posebni razboji do tada nezapamćene veličine, na kojima je radilo deset najiskusnijih ćilimarki i dve osobe koje su danonoćno nadgledale izvedbu u zgradi Okružnog načelstva koja je jedina imala salu sa dovoljno visokom tavanicom. Ovaj velelepni ćilim čuva se u riznici Saborne crkve u Beogradu. Princeza Danica i princ Filip Karađorđević su mi omogućili da reprodukujem fotografiju sa njihovog venčanja 2017. godine na kojoj se vidi ovaj ćilim kraljevske nebeskoplave boje.”

Primer da pirotski ćilimi ne žive samo u muzejskim kolekcijama i na ceremonijalnim događajima jeste proslava porodice Nikolić iz Pirota kojoj je, priča Milica Živadinović, prisustvovala.

đul

“Tokom tri dana svog slavlja Nikolići su okupili veliki broj ljudi iz celog sveta i omogućili im uvid u najznačajnije segmente kulturnog nasleđa svog kraja. Čarolija je upotpunjena retkim i pažljivo odabranim primercima pirotskih ćilima iz njihove kolekcije, koji su krasili balkon, zidove i kojima su bili zastrti podovi njihove kuće. Vanvremenska simbolika je jasna već iz njihovih naziva: Srpska kruna, Lav, Svekrvin jezik, Venci, Đulovi, Ruski spomenik, Kondićeva šara, Poslužavnici… Prisutni su mogli da se upoznaju i sa procesom izrade originalnog pirotskog ćilima, uz vertikalni razboj, raznobojno predivo, preslicu, tupicu i vredne ruke pirotske tkalje koja na licu mesta pokazuje kako nastaju šare. Na ćilimima se potom pričalo, igralo, pevalo, sviralo, sklapala se nova i oživljavala stara poznanstva…”

Milica Živadinović kaže da decenija otkrivanja i proučavanja pirotskih ćilima koju je pretočila u monografiju nije kraj priče o njima. Po njenim rečima, pirotski ćilimi su tajna koja poziva na odgonetanje i vrednost koja poziva na izučavanje.