Foto: AP Photo
Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je da Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži i upozorio da ne sme doći do nadmetanja u naoružavanju ukrajinske vojske. Prethodno su se zapadni saveznici složili da Ukrajini isporuče tenkove
U intervjuu nemačkom listu „Tagešpigl“ nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da će u narednom periodu biti usredsređen na isporuku tenkova „leopard“ Ukrajini
„Tek što smo doneli odluku o isporuci tenkova ukrajinskoj vojsci, čini mi se neozbiljnim da se u Nemačkoj već pokreće nova debata o slanju novog oružj, pre svega borbenih aviona a u Ukrajinu“, kazao je Šolc.
Posle višemesečnog pritiska saveznika Nemačka se prošle srede obavezala da će Ukrajini isporučiti 14 tenkova „leopard“. U isto vreme su SAD odlučile da Ukrajini isporuče američke tenkove „M1 abrams“. Šolc je dugo oklevao da donese odluku da se nemački tenkovi prvi put posle Drugog svetska rata nađu u borbenoj akciji na istočnom frontu i to protiv Rusa, uslov kancelara za to je bio da i Amerika pošalje svoje tenkove. Popuštanje Vašingtona po tom pitanju nemački mediji smatraju Šolcovom diplomatskom pobedom.
Tek što je odluka o tenkovima doneta, zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrij Melnik pozvao je Zapad da im obezbedi borbene avione – američke F-16 i F-35, Evrofajter, Tornado, francuske Rafale i švedske Gripen.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tom spisku je dodao i rakete dugog dometa, koje mogu da pogađaju ciljeve do 300 kilometara.
Iz Vašingtona je saopšteno da će u četvrtak „veoma obazrivo“ sa Kijevom razgovarati o ideji isporuke aviona, dok zahtev za isporuku raketa nije komentarisan, ali je poznato da Amerika to odbija. Zapadni saveznici striktno vode računa da ne pređu crvenu liniju koja sadašnje sukobljavanje deli od otvorenog rata između NATO-a i Rusije.
Šolc je tako z svaki slučaj ponovio da NATO ne ratuje sa Rusijom, već samo podržava Ukrajinu (čija se, doduše, borbena otpornost temelji na zapadoj ratnoj logistici i obaveštajnim podacima) i poručio da saveznici „neće dozvoliti da dođe do takve eskalacije“.
Potvrdio je šef nemačke Vlade da redovno razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i precizirao da su se poslednji put čuli u decembru. „Neophodno je da razgovaramo“, kazao je Šolc i dodao da je uvek slao jasnu poruku da je napad na Ukrajinu neprihvatljiv i da ova situacija može da se reši samo povlačenjem ruske vojske.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U pokušaju da istakne demokratičnost Srbije, Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije sa Ursulom fon der Lajen rekao da je na protestima u velikim evropskim zemljama bilo 27 mrtvih. Samo što to nije tačno
Troje od šestoro aktivista i studenata iz grupe STAV i Pokreta slobodnih građana (PSG), koji su optuženi za navodno pripremanje državnog udara uoči protesta u Beogradu 15. marta, pušteni su iz kućnog pritvora
Poruke predsednice Evropske komisje Ursule fon der Lajen bile su ovog puta jasne: Srbija je na prekretnici i mora da bira između demokratije i autokratije, između EU i Rusije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je vidno neraspoložen
Iako je uveliko prošlo osam uveče, do kada inače traje nastava, Peta gimnazija je puna. Đaci je čuvaju iznutra, a napolju su im pritekli u pomoć roditelji, veterani, zborovi i građani. Ova škola ponovo je blokirana, ali blokade nisu iste kao lane, kažu njeni đaci za „Vreme“
U Beograd je sinoć doputovala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Prema najavama iz Brisela, jedna od glavnih tema razgovora u Beogradu je Plan rasta za Zapadni Balkan
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Poruke sa predsedničkog nivoa su jasne – vojska se priprema za sukob sa NATO, indirektan kao do sada ili možda direktan ako se prilike promene. Zato nema ograničenja u finansiranju ruskih vojnih potreba, produžiće se sa rastom vojnog potencijala, ali nuklearna trijada (interkontinentalne rakete, strategijski bombarderi i podmornice) biće, kako Putin kaže, garancija suvereniteta
