Ilon Mask, delom plejboj, delom svemirski kauboj i ludilo berze

Ilon Mask, osnivač “Tesle” i biznisa za istraživanje svemira Spejseks, na svom vrhuncu u novembru 2021. godine opisivan je kao pronalazač, slavni privrednik i industrijalac sposoban da velike zamisli pretoči u velike proizvode. Pisalo se da mu je imovina neto vrednosti 340 milijardi dolara, veća od imovine Džefa Bezosa i Bila Gejtsa, nešto manja od 10 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda Ujedinjenog Kraljevstva, a veća od BDP-a, na primer, Portugala, Novog Zelanda ili Irana.

foto: ap photo

Okružen kontroverzama otkako je kupio Tviter, poslednje 52 nedelje gubio je na “Tesli” i postao “rekorder u negativu” – postao je prva osoba koja je izgubila 200 milijardi dolara bogatstva. Po procenama Blumberga, koje su preneli CNN, Foksnjuz i mnogi drugi, bogatstvo Ilona Maska, izvršnog direktora kompanija “Tesla”, Spejseks i Tvitera sada vredi oko 137 milijardi dolara, što ga spušta na drugo mesto na Blumbergovom indeksu milijardera – iza Francuza Bernara Arnoa, najvećeg akcionara francuske luksuzne kompanije LVMH (vlasnika brendova kao što su Dom Perinjon, Henesi i Kristijan Dior). Prema Forbsu, Mask je ipak i dalje najbogatija osoba u Sjedinjenim Državama.

IDEJE NAŠE, NOVAC VAŠ

Rođen 1971, napunio je četiri godine posle ustanka u Sovetu, kada su stotine crnih studenata izginule u protestima protiv belačke vlasti. Odrastao je u Pretoriji u vreme kada je Južna Afrika ključala od napetosti i nasilja, sukoba crnaca i belaca, kao i crnaca iz različitih plemena.

Kao dečak živeo je kao autsajder, knjiški moljac koji je pročitao nekoliko kompleta enciklopedija, koji je kad bi neko u razgovoru pomenuo Mesec mogao iz cuga da izdeklamuje podatke o udaljenosti Zemljinog satelita u vreme apogeja i perigeja, a sa 12 godina programirao video-igru. Njegova rezervisana ličnost i zaluđeničke sklonosti bile su čudne u Pretoriji i okolini, u preovlađujućoj kulturi belih Afrikanera u kojoj je slavljeno supermuževno ponašanje, a grubi sportisti obožavani.

Jednog jutra u školi dečak na koga je Mask slučajno naleteo na smotri prišunjao se Masku s leđa, šutnuo ga u glavu i gurnuo niz stepenice, nakon čega je nekoliko dečaka skočilo na njega, pa su ga neki šutirali, dok je kolovođa udarao njegovom glavom o tlo. “Izgledao je kao neko koga su upravo izvukli iz bokserskog ringa”, pričao je njegov užasnuti brat Kimbal. Ilon je tada završio u bolnici, nedelju dana nije mogao da se vrati u školu, a kasnije je operisao nos da bi otklonio trajne posledice tog premlaćivanja. “Jebote, koja je to bila gomila psihopata”, pričao je Ilon Mask Ešliju Vensu, piscu biografske knjige “Ilon Mask, Tesla, Spejseks, potraga za budućnošću”.

Kada je Ilon ocu Erolu, sa kojim je živeo posle razvoda roditelja, govorio o svojim namerama da kasnije u životu živi u SAD, ovaj izdanak bele porodice koja ima duboke južnoafričke korene uzvraćao je na takve snove naloživši posluzi iz kuće da ode i terao Ilona da obavlja sve kućne poslove, ne bi li ovaj shvatio kako izgleda “igrati se Amerikanca”.

Otac, po profesiji inženjer, Ilonu je obezbedio mnogo knjiga, kompjuter i putovanja, ali nije cenio Ilonove uspehe i podržavao je samo njegovog brata Kimbala. Ilonov odnos s ocem bio je napet. Kad god se pomene otac, članovi Ilonove porodice zaćute, piše Ešli Vens. Saglasni su da on nije prijatan čovek za druženje, ali odbili su da to obrazlože, piše Maskov biograf.

Mask je pet meseci pohađao Univerzitet u Pretoriji, počeo je da proučava fiziku i mašinstvo, ali se nije mnogo trudio, zapravo se zabavljao čekajući vizu.

Sa 17 godina s rancem na leđima Ilon Mask je ipak krenuo u Kanadu da bi izbegao vojnu službu pod režimom aparthejda, a i da bi pronašao nekoga iz majčine porodice. Maskovi preci po majčinoj liniji, sa švajcarsko-nemačkim prezimenom Haldeman, otišli su iz Evrope u Njujork u vreme revolucionarnog rata, selili se po Americi i borili se na obe strane u Građanskom ratu.

Ilon je imao dobre odnose s majkom Mej, kanadskom dijetetičarkom i manekenkom. Dok je bila mlada, smatrali su je štreberkom koja je volela matematiku i prirodne nauke, kao i pisanje sastava, a kasnije zanosnom, visokom plavokosom lepoticom. Bila je finalistkinja takmičenja za mis Južne Afrike. Mej je nastavila da se bavi manekenskim poslom i u svojim šezdesetim, pojavljujući se na naslovnicama časopisa kao što su “Njujork” i “El”, pa i u muzičkim spotovima pevačice Bijonse.

Došavši u Kanadu, Ilon je prvo studirao na Univerzitetu Kvins u Ontariju, a potom je prešao na Univerzitet Pensilvanije u SAD 1992. godine. Sa diplomom fizike i biznisa nakratko je upisao doktorat iz fizike na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, ali je odustao, da bi u Aveniji Šerman broj 430 u Palo Altu sa svojim mlađim bratom Kimbalom 1995. osnovao onlajn poslovni imenik Zip2, koji spaja poslovne informacije firmi i mape. Zakupili su kancelariju veličine garsonjere – šest sa devet metara – i nabavili malo osnovnog nameštaja. Mask kao da nikada nije odlazio iz kancelarije. Spavao je, gotovo nalik na psa, na lejzi-begu kraj svog radnog stola i tražio od prvih zaposlenih u firmi Zip2 da ga šutnu kada stignu, pa se tako budio i vraćao poslu. “Možda se tuširao vikendom. Ne znam!”, pričao je biografu Džef Hajlman, slobodoumni dvadesetogodišnjak koji je pokušavao da ustanovi šta da radi sa svojim životom i pristigao je kao jedan od prvih regruta u firmu Zip2.

Kada je firmu 1999. za 307 miliona dolara kupio Kompak, Mask je od tog posla dobio 22 miliona dolara. Trebalo mu je manje od decenije da od kanadskog lutalice s rancem na leđima postane multimilioner u dvadeset sedmoj godini. Umesto da i dalje deli stan sa trojicom cimera, kupio je apartman od 180 kvadrata i renovirao ga. Kupio je i milion dolara vredna sportska kola meklaren F1. Dozvolio je da se CNN pojavi u njegovom stanu u sedam ujutru da bi snimio kako se crni šleper zaustavio ispred Maskove zgrade i spustio elegantno srebrno vozilo na ulicu, dok je Mask, kako piše njegov biograf, u preširokom sakou stajao oklembešene vilice i prekrštenih ruku kao neka karikatura uspešnog biznismena. “Na celom svetu postoje šezdeset dva meklarena, a ja ću biti vlasnik jednoga od njih”, kazao je CNN-u. “Auh, ne mogu da poverujem da je zaista tu. Do jaja, čoveče…”

Veoma imućni ljudi skloni su da čuvaju nešto poput meklarena za specijalne događaje ili povremenu vožnju nedeljom. Ali ne i Mask. On ga je vozio po Silicijumskoj dolini i parkirao ga na ulici kod sedišta X.com, firme za e-finansije koju je Mask u to vreme osnovao sa imenom koje je zvučalo pornografski. Njegovi prijatelji su bili užasnuti što vide takvo umetničko delo prekriveno ptičjim izmetom na parkingu.

Mask je preko X.coma krenuo u onlajn bankarstvo sa nemačko-američkim pionirom Silicijumske doline i libertarijancem Piterom Tilom, od čega će nastati platforma za elektronsko plaćanje PejPal, što mu je donelo 180 miliona dolara kada je iBej u oktobru 2002. kupio taj sistem.

Potom je u martu 2002. osnovao Spejseks (SpaceX), tvrdeći da ima ambiciju da kolonizuje Mars koristeći pristupačne rakete. Zato se Mask preselio u Los Anđeles, koji je postao omiljeni grad svemirske industrije od dvadesetih godina dvadesetog veka, kada je avio-kompanija Lokid počela da posluje u Holivudu. Hauard Hjuz, Američko ratno vazduhoplovstvo, Nasa, Boing i mnogo drugih organizacija dobar deo svoje proizvodnje i najmodernijih eksperimenata obavljali su u Los Anđelesu i njegovoj okolini.

I kompanija Spejseks se u početku mučila. Krenulo joj je 2008, nakon što je Mask potpisao ugovor sa Nasom od 1,6 milijardi dolara. Maskov udeo od 48 odsto u kompaniji Spejseks procenjuje se na oko 100 milijardi dolara.

IZNENAĐENJE NADMENOG AMATERA

Godinu dana nakon početka svog kosmičkog biznisa, Mask je uložio šest miliona dolara u “Teslu” u vreme kada ta kompanija još nije bila proizvela prvi automobil. Kasnije je osnovao i Boring kompani, firmu koja kopa velike rupe u zemlji, sa idejom da tunelima kojima će se simultano kretati električni automobili reši pitanja saobraćajnog kolapsa velikih gradova. Kažu da od aprila 2021. između tri stanice u Las Vegasu radi deo takvog sistema električnog sistema podzemnog javnog prevoza bez emisije štetnih gasova, u kome se putnici prevoze direktno do konačnog odredišta bez zaustavljanja na putu dužine 1,7 milja, skraćujući pešačkih 45 minuta na dva minuta vožnje električnim automobilom.

Kompaniji “Tesla” je ponestajalo novca. Razvoj roudstera je koštao oko 140 miliona dolara, mnogo više od 25 miliona prvobitno procenjenih u poslovnom planu iz 2004. godine. Veliki proizvođači automobila u Sjedinjenim Državama hrlili su u bankrot 2008, usred najgore finansijske krize još od Velike ekonomske krize. Mediji su govorili o smrti “Tesle”. Biograf citira tadašnji Maskov komentar: “Pokušaj da zamisliš kako objašnjavaš da investiraš u kompaniju za električna kola, a sve što si pročitao o toj kompaniji zvuči kao da je ona sranje, osuđena na propast, a u toku je recesija i niko ne kupuje kola.”

Mask nikada pre toga nije vodio fabriku kola, i u Detroitu su ga smatrali nadmenim amaterom. Uz trošenje mnogo para i živaca, “Teslu” je izvukao iz te krize. Sredinom 2012. “Tesla motors” je, na iznenađenje kolega u automobilskoj industriji, počeo da isporučuje sedan model S. To električno luksuzno vozilo moglo je da pređe više od 500 kilometara sa samo jednim punjenjem, i da dosegne brzinu od sto kilometara na sat za 4,2 sekunde. Godinu dana pošto je počela prodaja modela S, kompanija “Tesla motors” je postala profitabilna, a kažu i da je vredela koliko i Mazda motors.

PTICA JE OSLOBOĐENA

Iz nekog razloga Mask je 2022. prodao deo akcija u “Tesli”, kako bi finansirao kupovinu Tvitera za 44 milijarde dolara. Posle više peripetija i federalne istrage o tome da li su Mask i njegov brat prekršili zakone o insajderskoj trgovini, Mask je na kraju tvitovao: “Ptica je oslobođena.” Prema britanskoj medijskoj platformi Nešenel vorld, Mask je završio posao uz podršku Larija Elisona, osnivača softverske grupe Orakl, platforme za kriptovalute Bajns, konzorcijuma banaka i finansijskih institucija, uključujući novac iz Saudijske Arabije i Katara.

Viši rukovodioci Tvitera, uključujući generalnog direktora Paragu Agravalu, odmah su otpušteni. Tviter je zaustavio diskrecionu potrošnju i zamrznuo zapošljavanje, otpustio radnike, mada postoje znaci da su neki od tada ponovo angažovani. U otvorenom pismu oglašivačima, Mask je insistirao da Tviter neće postati “besplatan pakao za sve” u kome nema posledica. Ford i Dženeral motors su, ne želeći da reklamiraju proizvode uz poruke jezika mržnje, najavili da se neće oglašavati dok se dodatno ne razjasni u kom pravcu će Tviter ići.

Mask je kasnije priznao da je “očigledno” preplatio Tviter i najavio je da će da se povuče sa mesta generalnog direktora kada pronađe odgovarajuću zamenu, odnosno dovoljno veliku budalu koja je spremna da to prihvati.

UZBUNA “TESLINIH” AKCIONARA

Dok se Mask bavio Tviterom, međutim, u 2022. godini akcije “Tesle” su pale za 65 odsto, a vrednost kompanije, godinu dana ranije procenjene na 1,2 biliona dolara, spuštena na oko 357 milijardi dolara. Dugogodišnji investitori su pozvali “Teslin” upravni odbor da natera Maska da se ponovo fokusira na kompaniju za električna vozila.

Izgleda, ipak, da kriza “Tesle” nije nastupila (samo) zbog uznemirenja berze izazvanog Maskovim transakcijama radi preuzimanja Tvitera. Prodaja “Teslinih” automobila prošle godine smanjena je za 21 odsto, a kako konstatuje Rojters, cene svih verzija “Teslinog” modela 3 i modela I smanjene su za između šest i 13,5 odsto, jer je u međuvremenu pojačana konkurencija etabliranih proizvođača električnih automobila.

Kini, koja je do tada apsorbovala oko 40 odsto “Tesline” prodaje, u decembru je isporučeno za 44 odsto manje električnih vozila nego u novembru. Isporuke u četvrtom kvartalu su smanjene verovatno zbog najnovijeg pika epidemije kovida, ali i zbog kraja više od decenije duge kineske politike subvencija za kupce električnih automobila.

LOŠA GODINA ZA KRUPNI BIZNIS

Ali, nije samo Mask imao lošu godinu. Uglavnom zbog rastućih kamatnih stopa, rastuće inflacije i ekonomske krize milijarderi u SAD izgubili su oko 660 milijardi dolara. Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, koji je bio na šestom mestu Blumbergovog indeksa milijardera u 2021. godini, ispao je iz prvih 20. Bivši osnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin (kalifornijski tehnološki konglomerat Alfabet), koji su bili na petom i sedmom mestu 2021. godine, pali su na deseto i jedanaesto, a osnivač “Amazona” Džef Bezos pao je sa drugog na šesto mesto. Vlasnik Majkrosofta Bil Gejts zadržao je četvrto mesto na listi, iako je njegova neto vrednost pala sa 138 na 108 milijardi dolara.

Neki visokoprofilni moguli su potpuno ispali sa liste milijardera 2022. godine. Reper Kanje Vest, koji se sada zove Je, ispao je nakon što je Adidas prekinuo veze sa njim 25. oktobra zbog njegovih stalnih antisemitskih primedbi. Osnivač i bivši izvršni direktor platforme za trgovinu kriptovalutama FTX Sem Bankman-Frid je od zvezde sa naslovnice časopisa “Forčjun” postao potencijalni prestupnik, koji je optužen za prevaru. Njegova neto vrednost takođa je opala nakon što je FTX podneo zahtev za bankrot 11. novembra.

Stefan Roš-Ruče, izvršni partner konsultantske firme EI u Švajcarskoj, kaže: “Nagli porast kamatnih stopa, inflacija, rat u Ukrajini, problemi u lancu snabdevanja i rastuće cene energije ostavili su trag na svetskim berzama u 2022, kažu najgoroj godini za trgovinu akcijama od finansijske krize 2008.”

Španski “Pais” piše da je bogatstvo 500 najvećih svetskih milijardera 2022. umanjeno ukupno za 1,4 biliona dolara. Mnoge tehnološke kompanije koje su zabeležile rekordno visok profit tokom pandemije kovida 19, tokom 2022. su osetile pad akcija i bile su prinuđene da smanje osoblje i troškove. Prema Forbsu, za samo 52 nedelje 100 najvećih svetskih javnih kompanija je izgubilo ukupno 7,2 biliona dolara tržišne kapitalizacije. Epl je izgubio više od četvrtine svoje tržišne kapitalizacije u 2022. godini, ali je i dalje ostao na vrhu.

Dok je tehnološki sektor bio u velikoj meri pogođen padom akcija na berzama, tokom 2022. godini energetski i industrijski sektori su se pokazali kao otporniji. Iako su pritisak na dekarbonizaciju i porast alternativnih goriva kao što je zeleni vodonik najavljivali početak kraja naftnog sektora, u prvih 20 probila su se tri prepoznatljiva imena – saudijski Aramko i dve američke kompanije, Ekson mobajl i Ševron.

A Ilon Mask? U pokušaju da ublaži zabrinutost akcionara “Tesle” on je, kako piše španski “Pais”, poslao elektronsku poruku za kraj 2022. godine radnicima, među kojima neki primaju deo plate u “Teslinim” akcijama: “Ne dozvolite da vas previše uznemirava berzansko ludilo!”