Standardno mirno, ali napeto

Još jedna nemirna nedelja na Severu Kosova – barikade, eksplozije i neizvesnost. Povod za barikade ovog puta bilo je hapšenje Srbina, bivšeg pripadnika Kosovske policije, zbog optužbi za bombaški napad i podrivanje ustavnog poretka Kosova. Ovo je samo epilog krize sa registarskim tablicama koja je počela septembra 2021, a treći je put da Srbi na Severu postavljaju barikade kao odgovor na odluke Vlade u Prištini. Ako bi se situacija na Kosovu u prethodnih godinu dana opisala u nekoliko reči, glasila bi – mirno, ali napeto. Sada je, međutim, samo napeto.

Nakon višemesečnih pokušaja da se iznađe rešenje za KM tablice i jednostranih odluka Vlade Kosova, ostvarile su se pretnje Srpske liste u koje su svi odavno prestali da veruju. Posle suspenzije komandira Regionalne direkcije policije Sever koji se javno usprotivio merama kažnjavanja vlasnika automobila sa KM oznakama, Srpska lista je saopštila odluku o povlačenju Srba iz institucija. Petog novembra Srbi su masovno napustili većinu kosovskih institucija uključujući policiju, lokalnu samoupravu i pravosuđe. Kao uslove za povratak naveli su povlačenje odluke o preregistraciji vozila sa KM tablicama i formiranje Zajednice srpskih opština.

Povuci-potegni, uz jak pritisak međunarodne zajednice, poslednje nedelje novembra u Briselu je postignut sporazum o okončanju spora. Kosovo je odustalo od preregistracije, kao i od izdavanja opomena ili novčanih kazni, dok je Srbija odustala od daljeg izdavanja KM tablica. KM tablice – koje je vlada u Prištini nazivala još i Miloševićevim nelegalnim tablicama – ovim dogovorom prihvaćene su kao legalne do pronalaženja trajnog rešenja.

Međunarodna zajednica je pozdravila ovaj korak ocenivši da je izbegnuta dalja eskalacija i da sada dve strane treba da se u potpunosti koncentrišu na predlog za normalizaciju odnosa, odnedavno poznati francusko-nemački plan, čija sadržina još uvek nije poznata.

HRONOLOGIJA NEMIRA

Foto: AP photo

I dok je međunarodna zajednica odahnula uverena da je eskalacija izbegnuta, sledeća kriza bila je na pomolu. Ulje na vatru dolilo je raspisivanje vanrednih lokalnih izbora i insistiranje Vlade u Prištini da organizuje njihovo održavanje u četiri opštine na Severu i pored bojkota Srpske liste, glavne partije kosovskih Srba – jedine koju Beograd podržava (osvojila je više od 90 odsto glasova u ovim opštinama na prethodnim izborima), kao i apela međunarodne zajednice da za održavanje izbora ne postoje uslovi.

Kao što su i najavili prethodnog dana, u utorak 6. decembra predstavnici Opštinskih izbornih komisija u pratnji Kosovske policije krenuli su u obilazak kancelarija na Severu. U Zubinom Potoku su uspeli da promene bravu pre nego što su se tamošnji meštani okupili u nameri da ih spreče; u Severnoj Mitrovici dočekale su ih dve eksplozivne naprave, od kojih je jedna eksplodirala. Povređenih nije bilo. Do Zvečana i Leposavića nisu ni odlazili, tamo su se već okupili građani.

Beograd i Priština, kao po običaju, razmenjivali su optužbe ko je kriv, a kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je pojačanje prisustva policije na Severu. Kosovski ministar unutrašnjih poslova je saopštio da se radi o ugrožavanju ustavnog poretka i terorizmu, te da se, na osnovu njihovih saznanja, radi o delu kriminalnih bandi pod kontrolom Beograda, a da pojedini od ovih kriminalaca dolaze iz redova bivših pripadnika Kosovske policije iz srpske zajednice.

Kosovo Serbs Tension

Pozivi za odlaganje izbora su se pojačali, međutim, vlasti u Prištini su i dalje tvrdile da imaju kapaciteta za organizovanje i bezbedno sprovođenje izbora na Severu. U sredu veče, 7. decembra, dve šok bombe bačene su u Bošnjačkoj mahali i Mikronaselju, dva multietnička naselja u severnom delu Kosovske Mitrovice. Povređenih nije bilo, a nije pričinjena ni materijalna šteta.

RASPLAMSAVANJE U VELIKOJ HOČI

A onda se desio četvrtak, 8. decembar. Srbi sa Kosova pomno su pratili višečasovnu mučnu dramu u Velikoj Hoči oko zaplene 40.000 litara vina od srpske porodice koja nije imala uredno registrovanu firmu. Akciju je sprovodila kosovska carina uz pratnju Specijalnih jedinica Kosovske policije, a sve to nadgledali albanski pripadnici KFOR-a.

I dok je vlasnik priznao krivicu i pokušavao da pronađe rešenje – plati kaznu, samo kako mu dugogodišnji rad ne bi propao, a vino bilo oduzeto i uništeno – zakon je ipak zakon i nije bilo mesta za kompromis. Mnogi su nakon toga na društvenim mrežama vagali i diskutovali kolika je krivica vlasnika. Međutim, pitanje je da li je normalno da naoružane Specijalne jedinice idu da zatvaraju jedan porodični biznis? I to, imajući u obzir mesto o kom se radi – Velika Hoča je mala enklava gde brojne porodice imaju jednog ili više članova porodice koje su za vreme rata kidnapovali i ubili pripadnici OVK. Na ulazu u selo nalazi se spomenik kidnapovanima i ubijenima, njih 84, i često je na meti nepoznatih vandala.

Kosovo Serbs Tension

Srbi u Velikoj Hoči doživeli su ovo kao još jednu poruku da nisu dobrodošli, dok je ostatak Srba širom Kosova besneo zbog nemoći. Oko 20 časova istog dana telefoni na Severu su se usijali. Iz medija su građani saznali da se najavljeno pojačanje prisustva Kosovske policije u severnom delu Mitrovice ostvarilo. Video na kome na desetine pripadnika Kosovske policije u koloni marširaju preko mosta u mešovitim delu Bošnjačka mahala brzo se proširio, kao i glasine da je reč o Specijalnim jedinicama i da se kreću ka gradu. Čulo se i nekoliko eksplozija.

Ubrzo je stiglo i zvanično objašnjenje policije – prisustvo je pojačano u delovima grada gde živi etnički mešovito stanovništvo, među kojima su pre svega Albanci, a nakon pritužbi da se ne osećaju bezbedno. U međuvremenu, na nekoliko lokacija u severnom delu Kosovske Mitrovice okupile su se grupe građana, među kojima i oni sa maskama. Između njih i policije bilo je svega 100 metara udaljenosti. Ipak, to veče u Mitrovici prošlo je bez sukoba.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova je saopštio da su istrage u toku i da veruje kako će uskoro biti privedeni pravdi “svi koji su umešani u huliganska dela ili terorističke akte”. Nešto kasnije te večeri, Kosovska policija je saopštila da su u opštini Zvečan, u selu Srbovac, naoružane osobe dugim puškama izvršile napad u kojem je lakše povređen jedan službenik.

Kosovo Serbia Tensions

Naredni dan je protekao mirno, a Evropska unija se, kao po običaju, oglasila izrazivši svoju zabrinutost, osudivši nasilne incidente i pozvala na deeskalaciju i odgovornost. I pored poziva na odlaganje izbora, pripreme za njihovo održavanje su bile u toku. Konačno, pritisci međunarodne zajednice su urodile plodom, ali je novi požar izbio odmah potom. U momentu kada je predsednica Kosova saopštila da su lokalni izbori na Severu odloženi za april naredne godine, u severnom delu Kosovske Mitrovice uveliko su se čule sirene, a u Zvečanu i Leposaviću postavljale barikade.

Povod – na Jarinju je uhapšen Srbin, bivši pripadnik Kosovske policije, zbog navodnog organizovanja bombaškog napada na kancelariju opštinske izborne komisije. To je bilo treće hapšenje u dva dana gde se osumnjičenom ovog puta pored narušavanja ustavnog poretka Kosova na teret stavlja i “teroristički napad”. Barikade će ostati dok se uhapšeni ne oslobode i specijalne jedinice povuku sa Severa – naveli su predstavnici Srpske liste.

Međunarodna zajednica pohvalila je odluku kosovskih vlasti da odlože izbore, osudila nasilje, pozvala na uklanjanje barikada i dala poverenje kosovskim vlastima kad je reč o procesuiranju odgovornih lica. Lopta je sada u rukama KFOR-a, kojima je kosovski premijer za sad prepustio zadatak uklanjanja barikada.

SVAKODNEVICA NA SEVERU

Kosovo Serbia Tensions

Za to vreme na Severu niko se ne oseća bezbedno. Od ponedeljka je obustavljena školska nastava. U gradu jedino rade prodavnice. Kako počne da pada mrak, počinju da pristižu poruke – da li neko ima informaciju šta će se desiti večeras, da li će pokušati da silom uklanjaju barikade?

U međuvremenu, u etnički mešovitim sredinama prisutne su i Specijalne jedinice koje patroliraju sa dugim cevima, poslate da brane građane od “kriminalnih struktura”. Zvanično, samo redovne jedinice Kosovske policije su prisutne. Građani pričaju i o spiskovima za hapšenje, zabrinuti da li će i njihovo prisustvo na barikadama biti dovoljan dokaz za optužbe o terorizmu i rušenju ustavnog poretka Kosova.

Poverenje u kosovski pravosudni sistem ionako je veoma tanko, a u situaciji kada nema srpskih sudija u panelima, tek sad je okopnelo.

Za to vreme u javnosti se vode debate o tome da li je reč o organizovanim barikadama i da li su ljudi naterani da pružaju otpor. Spontane barikade kao takve ne postoje. Svaka od mnogobrojnih barikada, u protekloj deceniji na Severu, bila je organizovana sa smenama i dežurstvima, a ljudi su na njih išli nekad sa više, a nekad sa manje elana. U ovom trenutku podrška stanovništva postoji jer kao veću pretnju doživljavaju prisustvo Specijalnih jedinica, kao i to kako kosovski premijer vidi vladavinu prava na Severu.

Kosovskim Srbima se čini da je kosovski premijer Aljbin Kurti od prošle godine odlučio da vodi unutrašnji dijalog sa njima prvenstveno dugim cevima. Pozivajući se na Ustav, zakone Kosova i vladavinu prava kao vodeći princip, odlučio je da Priština nema potrebe da vodi dijalog sa Beogradom o integraciji Severa, jer je to “unutrašnje pitanje Kosova”. Ne priznaje Srpsku listu kao legitimne predstavnike srpske zajednice na Kosovu, već produženu ruku Beograda. Teško da ima Srba na Severu koji bi pružili podršku njegovim akcijama, tako da se razgovor mahom svodi na slanje Specijalnih jedinica.

Slično je bilo i septembra prošle godine kada su poslate Specijalne jedinice na prelazak Brnjak i Jarinje, pa dve nedelje nakon toga kada je u akciji protiv šverca pokušan pretres pojedinih objekata u Mitrovici i Zvečanu… Inače, ulazak Specijalnih jedinica Kosovske policije na Sever među Srbima se uvek doživljava kao političko pitanje, između ostalog zato što njihov sastav ne odražava etničku strukturu stanovništva na Severu, što je (još) jedna ustavna obaveza koja se ne poštuje.

O DVOSTRUKIM ARŠINIMA

Kosovski premijer se poziva na Ustav i vladavinu prava onda kada mu to odgovara. Šta srpska zajednica na Kosovu želi, zna bolje od Srba sa Kosova. Zajednicu srpskih opština ne žele, to je zahtev Beograda. Poziva se na odluku Ustavnog suda Kosova da delovi sporazuma nisu u skladu sa ustavom, a zaboravlja deo gde isti sud ističe da je njeno formiranje međunarodna obaveza Kosova. Odbija da učini išta o sprovođenju odluke o upisu imovine manastira Visoki Dečani u katastar, jer sud to nije dobro procenio. Kada ga opozicija kritikuje što ne šalje pripadnike Kosovskih bezbednosnih snaga na Sever, seti se da postoji sporazum koji mu to onemogućava bez ozbiljnih posledica, pa mu je prigodno da tu obavezu sprovede. Inače, kada se tražilo iseljenje srpske povratnice u Đakovici i kada su odbijali da je usluže u lokalnom marketu, nije ništa komentarisao.

Iako je OEBS u periodu od jula 2015. do decembra 2019. godine zabeležio 1621 bezbednosni incident koji je potencijalno uticao na bezbednosnu percepciju manjinskih zajednica u datim opštinama, Kosovska policija ima drugačiju statistiku – kažu da je u periodu od 2017. do 2019. bilo 37 slučajeva.

I dok se Srbi ekspeditivno procesuiraju zbog širenja etničke mržnje i netrpeljivosti, isti aršini ne važe i za većinsku zajednicu. Brojne izjave pripadnika većinske zajednice ne samo da nisu istovetno procesuirane, već nisu naišle ni na osudu. Nedavno je poznati prištinski advokat Tome Gaši upozorio “škije” da su zaboravili na “Oluju” i da im se isto može desiti. Sigurno će ostati bez posledica. Pored toga, brojni su dokumentovani problemi sa kojima se srpska zajednica na Kosovu suočava kad je reč o povraćaju imovine, povratku raseljenih, pravu na upotrebu jezika, procesuiranje odgovornih za zločine počinjene nad Srbima na Kosovu i potrazi za nestalim licima.

Uz to, već nekoliko godina Srbi sa Kosova su prinuđeni da švercuju lekove, udžbenike, knjige, mlečne proizvode… Po vakcine protiv korona virusa morali su da idu u centralnu Srbiju, zabranjeno je održavanje sportskih turnira na Kosovu u okviru Sportskog saveza Srbije…

U svetlu svega navedenog, Srbi na Kosovu ne veruju izjavama kosovskog premijera da slanjem policijskih jedinica želi da ih zaštiti od “kriminalaca” i da su sve odluke kosovskih institucija u njihovom najboljem interesu.