Foto: Tanjug
Beograd će biti vidno manje i kraće osvetljen nego ranijih godina. U Evropi, većina je za štednju, pa će gradovi biti ukrašavani LED svetlima a lampice na jelki će svetleti zahvaljujući biciklistima. U Nemačkoj su se opredelili za sjaj, na radost trgovaca i ugostitelja
Krajem nedelje u Beogradu počelo je postavljanje novogodišnje rasvete kako bi sve bilo završeno do 15. decembra, kada je planiran početak sukcesivnog uključivanja. Svetleći ukrasi biće postavljeni na 65 lokacija, a najavljeno je da će biti pogašeni 15. januara.
Sve ovo je znatno skromnije nego ranijih godina.
Kićenje grada je počinjalo u septembru, rasveta je svetlela od početka decembra do posle Sretenja. Ukrasi su postavljeni na više od 100 lokacija u gotovo svim opštinama, a sve je to koštalo oko 5000 evra. Jelka na Trgu Republike 2017. godine koštala je 83.000 evra, tenderi sa firmom Kip lajt, izbor ukrasa, i ostalo sve u vezi novogodišnjeg ukrašavanja grada bilo je predmet kritike.
U Evropi nema ujednačenog stava da li prištedeti na novogodišnjem osvetljenju, ili osvetliti gradove nakon dve godine božićnih praznika pogođenih pandemijom korona virusa i priuštiti građanima praznično veselje, tokom kojeg bi i trgovci mogli da zarade.
Čini se da je većina za prvu varijantu. U Parizu i Londonu, gradski zvaničnici ograničavaju sate prazničnog osvetljenja, a mnogi su prešli na energetski efikasnija LED svetla ili obnovljive izvore energije.
Avenija Andraši u Budimpešti, duga oko dva kilometra, neće biti osvetljena belim svetlima kao prethodnih godina.
Praznična LED svetla ove godine će biti ugašena od 1.00 sati do 6 časova u starom centru grada Brašova u centralnoj Rumuniji i na drugim mestima.
Inovativan tim štednje biće sproveden u italijanskom planinskom gradu Borno, u Lombardiji: biciklisti na stacionarnim biciklima osvetljavaće gradsku božićnu jelku, a u ostalim delovima grada praznična rasveta neće biti postavljena, kako bi se podigla svest o štednji energije.
Za sad se ne zna da se neki grad u potpunosti odrekao ukrašavanja.
Na suprot navedenim primerima, u Nemačkoj su odlučili da im gradovi svetle za Božić, na dobrobit trgovaca i ugostitelj. Aktivisti za zaštitu životne sredine pozivali su na uzdržanost, ali, bili su preglasani.
S.Ć/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
