foto: tanjug
Promene na čelu LSV
Nakon 32 godine, praktično od osnivanja Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak nije predsednik stranke, a njegov naslednik je odlukom delegata 13. Izbornog kongresa Bojan Kostreš, više od dve decenije najbliži Čankov saradnik i drugi čovek stranke.
Kako se navodi, ligaši ne odstupaju od programa zasnovanog na “demokratskim vrednostima, multikulturalnosti i toleranciji, decentralizaciji, organizovanom razvoju i autonomnom statusu Vojvodine, antifašizmu i proevropskom pravcu”, ali naglašavaju da “ulaze u talas promena sa novim rukovodstvom i novim političkim iskoracima”.
A novi iskorak znači, saznalo se prošle nedelje, napuštanje saveza sa Srpskom naprednom strankom, najvidljivijeg u Novom Sadu gde su ligaši participirali u vlasti od 2016. godine, i prelazak u žestoku opoziciju, o čemu svedoči i poslednja Kostrešova izjava u kojoj optužuje Aleksandra Vučića da želi da prekine evropske integracije Srbije i poziva na okupljanje u borbi “protiv Vučićevog desničarskog i autoritarnog poretka”.
Za mnoge analitičare i političare radi se o zakasnelom zaokretu Lige, jer ih je dugogodišnja saradnja sa naprednjacima u Novom Sadu, a i drugde po Vojvodini, kompromitovala do te mere da će im biti potrebne godine da se povrate, ako se ikada povrate.
Liga je od osnivanja bila jak politički faktor u Vojvodini, naročito posle uspeha u nizu vojvođanskih gradova na lokalnim izborima 1996. godine, a nakon promena 2000. godine samo su jačali organizaciju i infrastrukturu. Ali, pošto su počeli da se sve više “razumeju” sa novom vlašću, naročito pošto su formirali “komunalnu koaliciju”, kako su nazivali učešće u novosadskoj vlasti, počeli su da se osipaju i da beleže iz izbora u izbore ozbiljan pad podrške.
Stranka koja je, na primer, imala dvojicu gradonačelnika Kikinde sada jedva da može da prebaci cenzus u tom gradu, i pred Kostrešom je veoma težak zadatak da povrati članstvo i podršku među vojvođanskim glasačima. Mnogi smatraju i nemoguć zadatak, naročito što ne veruju da se prvi i do pre neki dan jedini predsednik stranke – zaista povukao.
Beseda u akademiji
Na svečanoj sednici povodom obeležavanja Dana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), predsednik Vladimir Kostić najavio je svoju besedu kao “poslednje regularno obraćanje članovima SANU kao predsednika”, što znači da se neće kandidovati sledeće godine na redovnim izborima.
“Nakon osam godina, svojom voljom i bez ikakvih pritisaka, nalazim da bi svaki moj pokušaj produženja vršenja ove funkcije, uz potpunu neizvesnost da li bi me akademici uopšte ponovo uzeli u obzir, bio nametljiv, preteran i bez trunke pristojnosti. Jednostavno, vreme je za druge”, poručio je akademik Kostić i naglasio da je “govorio ono što je smatrao istinom, uprkos krstaškim rezolutnim nasrtajima da mu se to pravo uskrati”.
Kostić je zbog svojih izjava o Kosovu bio na udaru nacionalističke javnosti, često nahuškane od strane vlasti, a iz same Akademije, logično, stizale su brojne kritike i prozivke. Još 2015. godine, kao predsednik SANU izjavio je da je “jedina mudrost kako dostojanstveno napustiti Kosovo”, a potom je još mnogo puta razbesneo “patriote” konstatacijom da “Kosovo defakto i de jure više nije u našim rukama” i da to neko “narodu mora da kaže”.
Kada je u pitanju odnos vlasti prema SANU, Kostiću se nameće utisak “tihog zanemarivanja i nezainteresovanosti”, koje ne smatra slučajnim, i sluti da je sam “postao smetnja i kamen o vratu Akademije”, pa se nada da će se njegovim odlaskom “vrata barem one neophodne saradnje nešto šire otvoriti”.
A čini se da će vlast, to jest Aleksandar Vučić, ovog puta širom otvoriti vrata Akademije i nadgledati pomnije izbore, da se ne omakne neki novi doktor Kostić.
Slučaj mlade Kikinđanke
Pre dve i po godine, na početku vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, domaću javnost je, između ostalog traumatičnog tih nedelja i meseci, uznemirila i sudbina mlade Kikinđanke Jovane Popović, do tada poznate u lokalnim okvirima kao talentovane muzičarke, koja je otpevala protestnu pesmu Bagra. Njeno hapšenje i potom 20 dana dugo zatočeništvo u Zabeli zbog nepoštovanja zabrane kretanja i antikovid mera izazvalo je proteste i peticije, što je rezultiralo prevremenim oslobođanjem, a konačna pravda stigla je pre neki dan pošto je oslobođena optužbi da je prekršila meru samoizolacije posle povratka iz inostranstva.
Ona je pred proglašenje vanrednog stanja gostovala sa povećom grupom muzičara iz Kikinde u Crnoj Gori, bili su deo zvanične gradske delegacije, a po povratku, samo je Jovana uhapšena i ekspresno poslata u zatvor iako nikome iz delegacije nije zvanično saopšteno da su u obaveznoj izolaciji. Objašnjenje za ovakav bezobziran tretman prema mladoj muzičarki moglo se najpre naći u njenom jasnom antirežimskom stavu i mnogi su bili uvereni da je u pitanju osveta naprednjaka, te je mlada Kikinđanka postala heroina borbe protiv moćne vlasti, podivljale sa prvim danima pandemije.
Jovana Popović se u međuvremenu udala i postala majka, i sada joj predstoji da se izbori za nadoknadu od države zbog svega pretrpljenog u proleće 2020. godine.
Najveće kompanije po APR-u
Kineska kompanija “Ziđin majning”, koja drži Rudarski kombinat iz Bora i proizvodi i prodaje koncentrate bakra, najprofitabilnije je preduzeće u u Srbiji u 2021. godini, sa neto dobitkom od 34,35 milijardi dinara, govore podaci Agencije za privredne registre. Iza nje je kompanija “MK grupa” sa neto dobitkom od 26,16 milijardi dinara.
Naftna industrija Srbije (NIS) je druga po poslovnim prihodima (više od 281 milijardu dinara), ali tek peta na listi najprofitabilnijih, sa neto dobitkom od 23,13 milijardi, što je očekivana posledica ogromnih poremećaja na tržištu nafte nakon ruske invazije na Ukrajinu.
A najveće poslovne prihode u 2021. godini, kao i ranijih godina, ostvarilo je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), skoro 320 milijardi dinara, ali je istovremeno ta državna kompanija i najveći gubitaš sa skoro 11 milijardi većim rashodima od prihoda; još gori podaci se očekuju za godinu na izmaku, kada je na naplatu došlo sve neznanje i bahatost dugogodišnjeg naprednjačkog rukovodstva.
Navijačka posla
Partizan je posle osam odigranih kola Evrolige ubedljivo najgledaniji tim u Evropi, sa prosekom od oko 16 hiljada gledalaca po utakmici, a tome doprinosi ogromna posećenost utakmica kod kuće, kada se u beogradsku Arenu po pravilu slije više od 20 hijada navijača “crno-belih”.
Nakon Partizana najgledanija je ekipa Žalgirisa, sa više od 13 hiljada gledalaca u proseku, a i ona takođe puni svoju halu u Kaunasu, dok je iza Litvanaca turski Anadolu Efes, aktuelni evropski šampion. Beogradski klub je posle povratka u Evroligu srušio i rekord izraelskog Makabija u broju godišnjih pretplatnih karata, i sada vodi sa 11.500 prodatih sezonskih ulaznica.
No, nisu Partizanovi navijači protekle nedelje skrenuli pažnju na sebe ogromnom posetom i frenetičnim bodrenjem igrača, već i transparentom dela tribine kojim se daje podrška uhapšenim vođama kriminalno-navijačke grupe.
“Stop francuskoj operaciji Skaj, sloboda za grobare”, poručeno je sa tranparenta, a poruka se odnosi na dešifrovanje komunikacije preko aplikacije Skaj koje je obavila francuska policija, i na osnovu koje su razotkriveni brojni zločini i krivična dela grupe koju su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković. I po tome su, ovaj put nažalost, Partizanove utakmice jedinstvene u Evropi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
