Foto: Miloš Milivojević/TanjugSvetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru počinje 20. novembra, a Srbija, čija ga reprezentacija iščekuje u izuzetnoj igračkoj formi, i dalje je bez predsednika Fudbalskog saveza jer nije bilo kvoruma za održavanje sednice na kojoj bi se glasalo za izbor jedinog kandidata - Nenada Bjekovića
Predstavnici FIFA i UEFA, koji su došli da prate rad Izborne Skupštine Fudbalskog saveza Srbije koja je trebalo da bude održana juče u prostorijama Saveza u Staroj Pazovi, uzalud su dolazili: na zakazanoj sednici nije bilo kvoruma. Zbog ovakve neozbiljnosti najavljuju ozbiljne posledice ukoliko rukovodstvo nacionalne federacije ne bude izabrano u toku današnjeg dana. Bez obzira na ova upozorenja, Crvena zvezda kupuje vreme i zahteva odlaganje skupštine za tri meseca, a svoj uticaj na delegate pokazala je i u nedelju jer je na sednici bilo prisutno samo 27 od 43 delegata, koliko je potrebno za kvorum.
Čelnici Zvezde smatraju da bi izborom jedinog kandidata Nenada Bjekovića, „jednog od najostrašćenijih Partizanovca“, kako ga je nazvao Zvezdan Terzić, crno-beli imali apsolutni uticaj u Savezu što bi Zvezdu dovelo u nepravedan položaj, u kakvom se, veruju, i ranije nalazila, tačnije, u periodu kada je na čelu FSS-a bio Tomislav Karadžić, nekadašnji predsednik FK Partizan, za vreme čijeg je mandata na čelu Saveza Partizan osvojio sedam titula prvaka države u osam sezona.
Iz Fudbalskog saveza Srbije saopštili su da bi bilo kakvo odlaganje Skupštine prouzrokovalo reakciju evropske fudbalske organizacije koja bi, u tom slučaju, uvela prinudnu upravu postavljanjem „Komisije za normalizaciju odnosa“, što bi, kažu, predstavljalo veliku sramotu za srpski fudbal i Srbiju, na samo dvadeset dana od početka Svetskog prvenstva u Kataru.
Ko je Nenad Bjeković?
Nakon petogodišnjeg mandata Zvezdi bliskog Slaviše Kokeze, Nenad Bjeković je od maja 2021. v.d. direktora Fudbalskog saveza Srbije. Ovaj period obeležio je uspon forme A selekcije srpskog nacionalnog tima koji je preporođen dolaskom pete Zvezdine zvezde – Dragana Stojkovića Piksija na njegovo čelo.
Bjeković je rođen 5. novembra 1947. godine u Lazarevu kraj Zrenjanina, istom onom selu u kome je uhapšen Ratko Mladić. Sa 18 godina debitovao je u FK Proleter iz Zrenjanina u kome se brzo afirmisao kao ubojit napadač. Sa 22 godine prelazi u Partizan gde u sedam sezona, na 379 utakmica postiže 191 gol, a u sezoni karijere 1975/1976 sa Partizanom osvaja prvenstvo Jugoslavije kao najbolji strelac u jugoslovenskoj prvoj ligi.
Nakon Partizana odlazi u Francusku, gde sa velikim uspehom igra pet sezona, da bi konačno, u 35. godini okačio kopačke o klin. Po završetku karijere ne pravi pauzu, već postaje asistent na klupi Partizana legendarnoj „Plavoj Čigri“ Milošu Milutinoviću. Ubrzo postaje i trener prvog tima i osvaja dva prvenstva Jugoslavije, 1986. i 1987. godine.
Iz trenerskog posla se povlači 1990. godine kada postaje sportski direktor FK Partizan. Tokom 17 godina koje je Bejković proveo kao neko ko je zadužen za pojačanja, Partizan beleži stabilan period u kome dolazi do osam titula prvaka Srbije i četiri nacionalna kupa. Ipak, loši rezultati u 2006. i 2007. godini primoravaju ga da podnese ostavku i da nakon 38 godina napusti Partizan.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prošlo je tačno tri godine od oružanog oružanog incidenta u selu Banjska na severu Kosova. Pod komandom Milana Radoičića ubijen je kosovski policajac, a zatimu okršaju i trojica Srba. „Događaj“ u Banjskoj bio je prekretnica nakon koje je urušena dotadašnja politika Beograda na Kosovu
Šta ako Vučić pobedi? „Vreme“ u novom broju piše o „dugoj ruci odmazde“ i prljavoj kampanji koja je dostigla vrhunca… to jest, dno
Članovi komisije koji su učestvovali u prijemu liste Bogoljuba Karića uočili su sumnje u pravnu valjanost pojedinih izjava birača
Glumac Milan Marić u razgovoru za novo „Vreme“ priča o sudaru straha zbog monstruoznosti vlasti i nade koju bude mase građana spremne da pokažu solidarnost
Aleksandar Vučić izjavio je u UN da Srbija treba da ostane slobodna i nezavisna i da u spoljnoj politici prvenstveno vodi računa o sopstvenim interesima
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
