Oktobarski salon počinje večeras, dakle vraća se datumu kad je pre 59 godina osnovan u čast Dana oslobođenja Grada u Drugom svetskom ratu, i kad je prvih decenija tradicionalno otvaran. Ovaj novi-stari datum je u skladu sa ovogodišnjim konceptom preispitivanja dosadašnje prakse kao neka vrsta pripreme narednog, jubilarnog Oktobarskog salona. Autor koncepta ovogodišnjeg Oktobarca je Kulturni centar Beograda (KCB), njegov dugogodišnji organizator, sa umetničkom direktorkom Zoranom Đaković Minniti.
Preko pedeset umetnika izlagaće svuda po gradu u desetak prostora, među kojima mnogi nisu izlagački. Arhitekta Danica Jovović Prodanović, urednik programa KCB i član Odbora OS podseća da je tako već „više od tridesetak godina“.
„Ta činjenica se može posmatrati iz više uglova: da prestonica nema veliki izlagački prostor, tipa kunsthalle, koji bi bio pogodan za veliku izložbu kakav je Oktobarski salon, ali i druge brojne manifestacije i povremene ili gostujuće izložbe, kao i da savremena umetnost uvek traga za novim prostorima i izlazi iz ustaljenih okvira tražeći najbolje mesto da se izrazi. Zato, i kada bi postojao korektan profesionalan izložbeni prostor, uvek postoji i postojaće potreba da se nađu, otkriju neka nova mesta, koja nužno nisu primarno izlagačka ili čak uopšte nisu vezana za kulturu, koja na najbolji način kontekstualizuju neki rad.“
Prvi Oktobarski salon održan je u Umetničkom paviljonu u Masarikovoj koji je namenski zidan za izložbe. Međutim, bio je privremen pa zato i srušen, a umesto njega je sazidana garaža.
Danica Jovović Prodanović kaže da „u ovom veku nije izgrađen ni jedan prostor za izložbe. Retki su, kao na primer Muzej savremene umetnosti, vrlo uspešno obnovljeni. Krajem ovog leta jedan prostor u centru grada pretvoren je u Salon Muzeja grada Beograda, i to je lepa vest. Ali novi, namenski prostor nije izgrađen. Poslednji prostor za savremenu umetnost, pomenuti Muzej savremene umetnosti na Ušću, podignut je polovinom prošlog veka. Toliko o tome.“
U umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ od proletos nema izložbi i čeka rekonstrukciju, kao i zgrada Vojne akademije u Resavskoj i to još od kako je 2006. dodeljena Muzeju grada.
„Tužno je što je tako“, kaže Danica Jovović-Prodanović. Podseća da je zgrada „Cvijete Zuzorić“ spomenik kulture „kao arhitektonski objekat, ali i kao uspomena na jedno vreme i plemenitu inicijativu, kada su se građani, poštovaoci umetnosti, udružili da taj objekat finansiraju i podignu za potrebe održavanja umetničkih izložbi. Zato je nedopustivo da se ne poštuje i ne obnovi na najbolji mogući način.“
Podseća da je prostor u Resavskoj „upravo za potrebe Oktobarskog salona, 2010. godine očišćen, zastakljen i osvetljen. Od tada, pa sve do danas kada se očekuje početak radova, on se koristi za izložbe i to je dragoceno“.
Jedan od programa Oktobarskog salona je umetnik, njegov rad, što nas opet vraća na priču o prostoru. Danica Prodanović-Jovović ocenjuje da „uprkos situaciji, umetnici ne stvaraju prema prostoru ili bar tako ne treba da bude. Na nama koji smo generalno sa druge strane u ulozi organizatora i producenata izložbe, je da pokušamo da nađemo najbolje mesto i način za predstavljanje određenog rada.“
„Uslovi i sredstva naravno određuju mogućnosti i nivo realizacije, ali takođe mora da postoji i svest o tome gde živimo i u kojim okvirima radimo“, kaže Danica Prodanović, i zaključuje: „Trudimo se svi da budemo najbolji što možemo u datim okolnostima.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com