Foto: Iz privatne arhive
„U ovom veku u Beogradu nije izgrađen ni jedan prostor za izložbe. Poslednji prostor za savremenu umetnost, Muzej na Ušću, podignut je polovinom prošlog veka. Toliko o tome.“
Oktobarski salon počinje večeras, dakle vraća se datumu kad je pre 59 godina osnovan u čast Dana oslobođenja Grada u Drugom svetskom ratu, i kad je prvih decenija tradicionalno otvaran. Ovaj novi-stari datum je u skladu sa ovogodišnjim konceptom preispitivanja dosadašnje prakse kao neka vrsta pripreme narednog, jubilarnog Oktobarskog salona. Autor koncepta ovogodišnjeg Oktobarca je Kulturni centar Beograda (KCB), njegov dugogodišnji organizator, sa umetničkom direktorkom Zoranom Đaković Minniti.
Preko pedeset umetnika izlagaće svuda po gradu u desetak prostora, među kojima mnogi nisu izlagački. Arhitekta Danica Jovović Prodanović, urednik programa KCB i član Odbora OS podseća da je tako već „više od tridesetak godina“.
„Ta činjenica se može posmatrati iz više uglova: da prestonica nema veliki izlagački prostor, tipa kunsthalle, koji bi bio pogodan za veliku izložbu kakav je Oktobarski salon, ali i druge brojne manifestacije i povremene ili gostujuće izložbe, kao i da savremena umetnost uvek traga za novim prostorima i izlazi iz ustaljenih okvira tražeći najbolje mesto da se izrazi. Zato, i kada bi postojao korektan profesionalan izložbeni prostor, uvek postoji i postojaće potreba da se nađu, otkriju neka nova mesta, koja nužno nisu primarno izlagačka ili čak uopšte nisu vezana za kulturu, koja na najbolji način kontekstualizuju neki rad.“
Prvi Oktobarski salon održan je u Umetničkom paviljonu u Masarikovoj koji je namenski zidan za izložbe. Međutim, bio je privremen pa zato i srušen, a umesto njega je sazidana garaža.
Danica Jovović Prodanović kaže da „u ovom veku nije izgrađen ni jedan prostor za izložbe. Retki su, kao na primer Muzej savremene umetnosti, vrlo uspešno obnovljeni. Krajem ovog leta jedan prostor u centru grada pretvoren je u Salon Muzeja grada Beograda, i to je lepa vest. Ali novi, namenski prostor nije izgrađen. Poslednji prostor za savremenu umetnost, pomenuti Muzej savremene umetnosti na Ušću, podignut je polovinom prošlog veka. Toliko o tome.“
U umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ od proletos nema izložbi i čeka rekonstrukciju, kao i zgrada Vojne akademije u Resavskoj i to još od kako je 2006. dodeljena Muzeju grada.
„Tužno je što je tako“, kaže Danica Jovović-Prodanović. Podseća da je zgrada „Cvijete Zuzorić“ spomenik kulture „kao arhitektonski objekat, ali i kao uspomena na jedno vreme i plemenitu inicijativu, kada su se građani, poštovaoci umetnosti, udružili da taj objekat finansiraju i podignu za potrebe održavanja umetničkih izložbi. Zato je nedopustivo da se ne poštuje i ne obnovi na najbolji mogući način.“
Podseća da je prostor u Resavskoj „upravo za potrebe Oktobarskog salona, 2010. godine očišćen, zastakljen i osvetljen. Od tada, pa sve do danas kada se očekuje početak radova, on se koristi za izložbe i to je dragoceno“.
Jedan od programa Oktobarskog salona je umetnik, njegov rad, što nas opet vraća na priču o prostoru. Danica Prodanović-Jovović ocenjuje da „uprkos situaciji, umetnici ne stvaraju prema prostoru ili bar tako ne treba da bude. Na nama koji smo generalno sa druge strane u ulozi organizatora i producenata izložbe, je da pokušamo da nađemo najbolje mesto i način za predstavljanje određenog rada.“
„Uslovi i sredstva naravno određuju mogućnosti i nivo realizacije, ali takođe mora da postoji i svest o tome gde živimo i u kojim okvirima radimo“, kaže Danica Prodanović, i zaključuje: „Trudimo se svi da budemo najbolji što možemo u datim okolnostima.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
