Trojni sastanak u Teheranu: Mimo zapadnih stremljenja

Skupovi lidera zemalja udruženih u ratu sankcijama protiv Rusije i finansijskoj i vojnoj pomoći za Ukrajinu redovno se održavaju. Zbog zatvorenog neba za ruske avione i ciljanih sankcija protiv pojedinaca u vrhu ruske političke i ekonomske hierarhije, liderima Rusije je ograničen prostor za kretanje. Poseta Vladimira Putina Iranu u utorak bila je njegovo prvo putovanja izvan postsovjetskog prostora od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

I sam svrstan u kateogoriju „neprijatelja Zapada“, prevashodno Amerike, Iran se u ratu Rusije protiv Ukrajine drži neutralno, ali ne krije simpatije prema Kremlju. Teheran je za Vladimira Putina bio pogodna međunarodna pozornica da se sastane sa predsednicima Turske i Irana Tajipom Redžepom Erdoganom i Ebrahimom Raisijem i Zapadu poruči da i te kako ima još manevarskog prostora.

Kad Putin čeka Erdogana

Zvanično je pre svega bilo reči o poboljšanju situcije u Siriji koja u zapaćku medijskog interesovanja i dalje grca u građanskom ratu. Ali je reči bilo i o Međunarodnom nuklearnom ugovoru, koji se tiče Irana, i obnovi izvoza žitarica iz Ukrajine i, naravno, ratu u Ukrajini kao takvom.

Erdogan, koji slovi kao neka vrsta posrednika između Putina i zapadne embargo-koalicije, je na samom početku sastanka Putinu uradio ono, što inače Putin radi svim svojim sagovornicama – ostavio ga je da ga čeka na fototerminu na očigled predstavnika svetskih medija, piše nemački „Špigel“.

I pored toga, Putin je delovao naglašeno dobro raspolpožen. Za razliku od slika kako u Kremlju dočekuje goste za više metara dugačkim stolom i drži ih na distanci, nikakve distance nije bilo za vreme razgovora sa Raisijem i ajatolahom Alijem Hameinijem – ni fizičke, a ni političke.

Utemeljeno savezništvo

Putin je u zvaničnu posetu Iranu došao nedugo pošto je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden boravio u sunitskoj monarhiji Saudijskoj Arabiji, regionalnom rivalu šiitske Republike Iran. Sukob interesa SAD i Rusije na Bliskom istoku je decenijska konstanta spoljne politike dve zemlje.

Savezništvo između Rusije i Irana u ovom trenutku je višestruko utemeljeno: obe zemlje su podvrgnute zapadnim sankcijama, broj saveznika im je ograničen, a SAD je zajednički neprijatelj. I u Siriji su Rusija i Iran na istoj liniji, podržavaju režim Bašara el Asada, dok Turska drži stranu opozicije.

Rusija je Americi više puta pomrsila konce u Siriji u kojoj je izvojevala svojevrsnu pobedu: uprkos svim pokušajima Zapada da ga svrgnu kao Sadama Huseina u Iraku ili Gadafija u Libiji, Bašar el Asad se zahvaljujući podršcci Kremlja i dalje drži na vlasti. Svoju ulogu u toj igri moći je odigrao i Iran.

Iranski dronovi za ruski rat

Nedavno su predstavnici američke Vlade uzburkali svetsku javnost tvrdnjom da postoje indicije da bi Iran mogao da isporuči Moskvi borbene dronove. Iran je to tada demantovao, ali u utorak o tome zvanično nije bilo reči.

Zvanično jeste bilo reči o tome da ruski Gasprom i iranska državna naftna kompanija hoće da uspostave stratešku saradnju u oblasti eksploatacije gasa u Iranu, proizvodnje tečnog gasa, izgradnje gasovoda, a reči je bilo i o produbljivanju naučno-tehničke saradnje. Iran spada u zemlje sa najvećim gasnim poljima na svetu.

Otvaranje drugog fronta

Zbog sumnje da svoj atomski program umesto isključivo u civilne svrhe, za proizvdnju električne energije, koristii i za razvoj nuklearanog oružja, Iran je bio i jeste podvrgnut sankcijama Zapada, otkada je Donald Tramp izvukao SAD iz Međunarodnog nukeranog sporazuma sa Iranom i vratio ga na spisak „osovine zla“. To je dodatno doprinelo jačanju vojno-tehničke saradnje između Rusije i Irana.

U ovom trenutku čitava svetska politika se vrti oko Ukrajine. Za gotovo pola godine u konfliktu Zapada i Rusije nije bilo ni jednog jedinog koraka koji ide ka deeskalaciji. Moguće je da je ona tačka, od koje više nema povratka, već pređena.

Pored zvaničnih izjava, Putinov odlazak u Teheran otvara mnoga pitanje iz palete „a šta ako“, a ključno je: a šta ako Putin sateran u ćošak hoće da otvori drugi svetski front, na primer tako što će Rusija pružiti pomoć Iranu u razvijanju nukleranog oružja? U tom slučaju bi Iran i te kako bio u stanju da proizvede nuklerano oružje, makar neko ograničene razorne moći. Pomisao je jednako nezamisliva kao da Rusija napadne Ukrajinu, da čitav Zapad Rusiju podvrgne u istoriji jedinstvenim sancijama, da se svet vrati na hladnoratovsku podelu, da se Finska i Švedska priključe  NATO-u…

Član uticajnog Odbora za nacionanu bezbednost i spoljnu politiku iranskog Parlamenta Fada Hosein Maleki je Rusiju opisao ka „strateškog partnera“ Irana.

Planovi Erdogana

Turska jeste članica NATO-a, ali Erdogan nije pouzdan partner Zapada. Sistem Erdoganove vladivine je u suprotnosti sa gotovo svim standardima zapadnih demokratija. Njegova prvobitna blokada učlanjenja Finske i Švedske u NATO zbog njihovog odnosa prema „teroristima“ (Kurdima koje Erdoganov režim proganja) je samo jedan od pokazatelja stanja pragmatičnog savezništva.

Baš kao što Putin sanja snove o uzdizanju Rusije do veličina sovjetskog carstva, tako i Erdogan teži povratku međunarodnog uticaja Turske, možda ne baš u gabaritu Osmanskog cartva, pa je i posrednička uloga Erdogana u konfliktu Rusije i Zapada upitna, a u Teheranu svakako nije bila izražena, makar ne javno.

Sa Raisijem je Erdogan razgovarao o povećanju trgovinske razmene sa sadašnjih 7,5 na 30 milijardi dolara. Bilo je reči o produbljivanju vojno-tehničke, finansijske i saradnje u oblasti nafte i gasa. Vašington na sve to gleda sa negodovanjem, ali zvaničnih reakcija do objavljivanja ovog teksta nije bilo.

Erdogan je od svog ruskog i iranskog kolege tražio podršku za novu masivnu vojnu intervenciju „protiv terorista“ (Kurda) na severu Sirije, gde pod svojom kontrolom drži pograničnu oblast. Ajatolah Ali Hamnei je zvanično rekao da bi vojna akcija Turske „samo ojačala teroriste“, te da Iran na bezbednost Sirije gleda kao na svoju sopstvenu bezbednost i da bi i Turska to trebalo tako da posmatra. Turska, Rusija i Iran se već duže vreme dogovaraju o sudbini Sirije.

Sve u svemu: ovo je bio trojni sastanak lidera tri regionalne sile usred svetskog sukoba koji se vodi oko Ukrajine, koje mimo Zapada imaju svoje planove i poglede na regionalne i svetske probleme.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com