Herta Miler iz našeg sokaka

Ako izuzmemo Ivicu Dačića kao političku figuru sa najdužim stažom u vlasti u novijoj istoriji, malo ko može da se meri sa ministarkom za rudarstvo i energetiku i potpredsednicom Vlade Srbije Zoranom Mihajlović. Međutim, razlika između Dačića i Zorane Mihajlović je velika: dok je on često sklon poniznom ponašanju spram vladajuće Srpske napredne stranke, ona je uspela da opstane u svakoj vlasti uprkos činjenici da je teško nabrojati ministre, premijere, koalicione partnere i druge važne osobe iz SNS sa kojima nije ušla u otvoren sukob. Možda je jedini sa kojim se ni oko čega nije sukobila – Aleksandar Vučić.

Najnoviji napadi na Zoranu Mihajlović koji dolaze iz vladajućih krugova idu u dva smera: zato što je dala izjavu za novine “Nova” i zato što je rekla kako je dobro što ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nije uspeo da dođe u Srbiju jer mu nijedna zemlja nije dopustila prelazak preko njene teritorije: “Ako su nam prijatelji, pošto govore da jesu, onda nije trebalo da planira dođe u ovom trenutku, da ne idem u onu krajnost da kažem da je trebalo da nas zamole da im uvedemo sankcije. Mislim da je dobro što ruski ministar sada nije došao u posetu Srbiji, i moramo da razmislimo o našem putu dalje, a Srbija se jasno opredelila za put ka EU, što je rekao i predsednik Vučić”, rekla je ministarka Mihajlović za Juronjuz, upitana da prokomentariše otkazivanje posete Lavrova.

U suštini, ona je problematizovala pitanje iskrenosti ruskog prijateljstva prema Srbiji, a brzo joj je odgovorio Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova. ”Nikada neće biti dobro da nam prijatelj ne dođe, a da sila koja nam preti bude veća od vrednosti slobode koju branimo”, istakao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin u odgovoru ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, navodi se u saopštenju MUP-a.

Kako je istakao, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov je u decenijama iza nas, “na teškim mestima dokazao da je prijatelj Srbije, a kako su to dokazali oni koji su onemogućili njegovu posetu, bombardovanjem Srbije, priznanjem takozvanog Kosova, nesprovođenjem Briselskog sporazuma, zahtevima da napustimo Republiku Srpsku, ignorisanjem srpskih žrtava, učešćem u pokušajima da se sruši predsednik svih Srba Aleksandar Vučić. Ako budemo birali prijatelje po dnevnopolitičkim prilikama i ako dopustimo da nam stranci određuju kako i sa kim ćemo sarađivati, postavlja se pitanje šta je sledeće? Ukidanje izbora i imenovanje skupštine i vlade i napuštanje vojne neutralnosti? Srbija nije ni ruska, ni američka, ni evropska, Srbija je država svih njenih građana i samo njih i zato nikada neće biti dobro da nam prijatelj ne dođe, a da sila koja nam preti bude veća od vrednosti slobode koju branimo”, izjavio je Vulin.

O PRLJAVOM I OSTALOM VEŠU

Zorana Mihajlović odavno (i prilično nepotkrepljeno konkretnim dokazima) slovi za “američkog čoveka” u Vladi Srbije. Ovaj “argument” se najčešće poteže kada prorežimski tabloidi pokrenu hajku protiv nje, pa smo samo u poslednjoj takvoj “igranci” imali nekoliko komičnih naslova. Na primer, “Objektiv” je na naslovnoj strani objavio sledeće: “Ministarka bez morala: dokle više – Zorana opet spletkari protiv Vučića i šlihta se zapadnim mentorima”. Ovo je u slučaju tabloidnih hajki standardni repertoar na račun Zorane Mihajlović – žena bez morala, protiv Vučića, zapadni mentori… Međutim, u moru ovakvih i sličnih naslova pojavio se jedan koji je dobio nezasluženo malo pažnje. Naime, “Srpski telegraf” na naslovnici od 31. maja ima tekst za koji nije baš najjasnije da li je vest, naslov ili mozgalica iz rubrike “enigmatika”: “Zoranin muž u gaćama na bazenu uzimao pare od železnice”.

Fiksacija na gaće u kontekstu pominjanja Zorane Mihajlović prisutna je u medijima i Skupštini Srbije još od 2015. godine kada se ispostavilo da je službenom karticom plaćala mnogo toga (večere, putovanja, kozmetiku), ali su gotovo svi tabloidi preneli kako je plaćala – gaće. Istine radi, službenom karticom jeste plaćala i donji veš, trošenje budžetskog novca jeste tema koja treba da se tiče svih građana, ali fiksacija medija na veš, pa još sa upornim insistiranjem na gaćama, pokazuje jasnu nameru da Zorana Mihajlović bude što više ponižena. Uloga gaća u dezavuisanju Mihajlovićeve bila je u jednom trenutku bitna i u Narodnoj skupštini: u januaru 2020. poslanici Srpske radikalne stranke rešili su da ceo jedan dan posvete napadima na ovu ministarku, pa je poslanik ove stranke Milorad Mirčić u jednom momentu izvadio iz torbe – roze gaće.

”Kao pravi džentlmeni, za ovu priliku imamo jedan prigodan poklon resornom ministru pošto je poznata po tome što je nemilice trošila pare na kupovinu ličnih stvari. Mi ćemo joj sad uručiti fin poklon, možda nismo od ukusa vašeg, ali od srca je vama pa bih voleo javnost da se uveri koliko mi imamo širinu za razliku od vas, gospođo Mihajlović”, rekao je Mirčić.

Možda najoštriji napad na Zoranu Mihajlović došao je od njenog stranačkog kolege Vladimira Đukanovića, koji ju je, nakon što je dala izjavu za novine “Nova”, bez imalo obzira nazvao “fukarom”.

Tabloidne hajke odavno su metoda obračunavanja sa političkim neistomišljenicima i nema diskusije o tome da ni bi trebalo da budu dopustive i da ne bi smelo da ih bude. Ipak, drastična je razlika u hajkama protiv kritičara vlasti i onih koji u toj vlasti uporno sede i opstaju. Dok kritičari vlasti obično završe na naslovnicama tabloida samo zato što nisu na istoj liniji sa vlašću, predstavnici vladajućih struktura direktno ili indirektno učestvuju u ovakvim pritiscima na ljude. Makar i samim nečinjenjem ili ćutanjem, bivaju saučesnici. U tom smislu, iako često žrtva tabloida, Zorana Mihajlović deo je establišmenta koji je stvorio atmosferu javnog ponižavanja i sramoćenja i učinio ovakve metode borbe legitimnim.

ZVANIČNA BIOGRAFIJA

Rođena 1970. godine u Tuzli, Zorana Mihajlović osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Nakon fakulteta, radila je u Prvoj ekonomskoj školi i firmi “Premier keramika”. Od 1996. do 2006. godine bila je zaposlena u Elektroprivredi Srbije, odnosno javnom preduzeću za prenos električne energije “Elektroistok”.

U periodu od 2004. do 2007. bila je članica Upravnog odbora EPS-a. Od 2004. do 2006. savetnica je potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa za energetiku i politiku zaštite životne sredine. Posle toga bila je zaposlena u JP Aerodrom Nikola Tesla kao savetnica generalnog direktora. Do 2010. godine obavljala je poslove savetnice za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika. Naučno zvanje naučnog saradnika stekla je 2006. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a zvanje docenta 2008. godine. Od iste godine zaposlena je na Fakultetu za biofarming i Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta.

U aprilu 2010. postala je članica Srpske napredne stranke. Krajem septembra 2012. izabrana je za potpredsednicu stranke, što je funkcija na kojoj je ostala do maja 2016. kada je izabrana za članicu Predsedništva. Za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Srbije izabrana je u julu 2012. Na toj funkciji bila je do aprila 2014. kada je postala potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Istu funkciju obavljala je i u Vladi Srbije izabranoj u avgustu 2016, a potom i u onoj koju je, nakon izbora Vučića za predsednika Srbije, od juna 2017. do oktobra 2020. vodila Ana Brnabić. Kada je u oktobru 2020. formirana nova Vlada Srbije, Zorana Mihajlović je zadržala funkciju potpredsednice, ali je promenila resor – postala je ministarka rudarstva i energetike.

Epitet “američkog čoveka” stekla je najpre zbog članstva u organizaciji “East-West Bridge”. Prema podacima sa sajta ove organizacije, reč je o organizaciji koja se predstavlja kao “nezavisna međunarodna istraživačka i stručna mreža”.

”Radimo u bliskoj saradnji sa vodećim državnim institutima i istraživačkim centrima i nevladinim organizacijama širom sveta na izradi smernica za održivi individualni, društveni i državni razvoj. Rođena kao srpska inicijativa 2009. godine, vrlo brzo i postojano je prerasla u međunarodno priznat pokret za promociju dijaloga, mira i pozitivnih društvenih promena širom sveta. Svrha EWB -a je da obrazuje, prosvetli i posavetuje, da ukaže na važne probleme u društvima i ponudi rešenja”, stoji na sajtu EWB.

Kada se pogledaju partneri ove organizacije, naklonjenost transatlantskim integracijama je više nego očigledna. Zorana Mihajlović na sajtu je navedena kao članica Savetodavnog odbora, uz napomenu da je zamrzla funkciju zbog aktivnosti u Vladi Srbije. Međutim, u odeljku “članovi” nalazi se jedno drugo ime, jedne možda i moćnije političarke nego što je to Zorana Mihajlović, žene kojoj se potpredsednica Vlade Srbije zamerila više puta – Ana Brnabić. Uz njeno ime ne stoji nikakva napomena o sprečenosti zbog aktivnosti u Vladi iako je premijerka. Doduše, obično članstvo verovatno i ne podrazumeva toliko posla kao članstvo u Savetodavnom odboru, ali ukazuje na nešto drugo: mediji koji su napadali Mihajlović zbog članstva u EWB nikada nisu naveli da ima i neku funkciju. Isti mediji Anu Brnabić nisu ni takli zbog iste stvari. Dokaze nemamo, pa možemo samo da nagađamo kako je “East-West Bridge” samo pažljivo odabran detalj iz biografije Zorane Mihajlović koji će joj biti zameran.

Osim ministarske i potpredsedničke funkcije, Zorana Mihajlović je i na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Šta je učinila i postigla kao šefica ovog tela, teško je izmeriti jer se sa ove funkcije najčešće samo – oglašava. Na jeziku koji koristi i izjavama koje daje nema mnogo šta da joj zameri bilo ko ko se u Srbiji bavi rodnom ravnopravnošću. Ali, kada je o rezultatima reč, stvari ozbiljno škripe. Od 2013. do danas na planu rodne ravnopravnosti u Srbiji postignuto je nekoliko konkretnih stvari: ratifikovana je i (donekle) implementirana Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), počela je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, donete su i primenjuju se hitne mere za sprečavanje porodičnog nasilja, a stupio je na snagu i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Ništa od nabrojanog nije zasluga Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Osim toga, iako se Zorana Mihajlović makar na rečima snažno zalaže za rodnu ravnopravnost, to važi samo onda kada reši da se oglasi. Indikativno je da povremeno odluči da ćuti, a ćutala je kada su se u javnosti pojavile indicije da Dragan Marković Palma u Jagodini organizuje žurke na kojima se podvode maloletne devojke. Ćutala je i kada su se pojavile optužbe na račun člana SNS i tadašnjeg predsednika Opštine Brus Milutina Jeličića Jutke za seksualno uznemiravanje zaposlenih. Progovorila je o Jutki tek kada je pravosnažno osuđen na tri meseca zatvora zbog seksualnog uznemiravanja Marije Lukić.

Oglašavala se Zorana Mihajlović i stajala na stranu žrtava u slučajevima Miroslava Aleksića, Branislava Lečića, slučaja Petnica, oglasila se i kad je Ministarstvo kulture raspisalo konkurs za slogane koji treba da motivišu rađanje i kritikovala odabrane slogane (”Rađaj, ne odgađaj”, “Dosta reči, nek zakmeči”…). Svakog Osmog marta prisutna je u medijima i na tematskim konferencijama, ali je na glasanju u Vladi Srbije podržala Zakon o finansijkoj podršci porodicama sa decom koji je doveo do skandalozno malih naknada za porodiljsko bolovanje, a mnoge kategorije porodilja i u potpunosti ostavio bez naknada.

SVI NJENI SUKOBI

Spisak onih s kojima je Zorana Mihajlović ulazila u otvorene sukobe podugačak je. Tu su bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, bivši ministar za socijalna pitanja Zoran Đorđević, ceo SPS sa naglaskom na Ivicu Dačića i Dušana Bajatovića, te stalna napetost između nje i (još uvek) predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

Možda najzabavniji, a opet zaboravljen jeste sukob sa pokojnim patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejem, i to oko – nataliteta. Sve je počelo na Sajmu knjiga 2017. godine na kom je patrijarh izjavio kako su žene “dužne da rađaju”: “Dužni smo da obnovimo naš narod, i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po božijem blagoslovu, i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali.”

Zorana Mihajlović je novinarima koji su je pitali za reakciju odgovorila: “Svaki dan me iznenadi ono što mogu da pročitam, a kažu crkveni velikodostojnici. Jedni kažu da su žene ubile više dece od Hitlera, sa druge strane, patrijarh kaže da treba da rađamo decu da bismo očuvali srpstvo”, rekla je ona i naglasila kako je njeno mišljenje da žene treba pustiti da same odlučuju kada će rađati.

A onda joj je odgovorio drugi Irinej, episkop bački, pisanim saopštenjem u kom je rekao: “Reči, koje su izraz decenijama sticanog duhovnog iskustva patrijarha bile su povod gospođi Zorani Mihajlović da patrijarhove reči stavi u kontekst ratova i stradanja i time je potpuno svesno podržala nemačku književnicu i dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Hertu Miler”. Ali, napravio je razliku: “Motivacija Herte Miler zasnovana je na istorijskim kompleksima i porodičnom vaspitanju, jasna je i neupitna, a motivacija Zorane Mihajlović da izvrće reči o deci i blagoslovu i radosti rađanja lične je prirode, a ne politička i treba joj pomoć duhovnika”.

Ima li Zorana Mihajlović duhovnika ili ne, nikako ne treba da se tiče javnosti. Međutim, bilo bi zdravo da saznamo koja je tačno njena uloga u političkom životu Srbije, ali ne u smislu pitanja da li je ona žena Istoka ili Zapada, nego kako toliko dugo opstaje u vlasti, a toliki joj javno i otvoreno rade o glavi i žele da joj vide leđa. Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je možda verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge, te je sada nešto jasnije da je politička budućnost Zorane Mihajlović stabilna.