Foto: AP
Vojnici ruske elitne brigade odbili su naređenje da idu u Ukrajinu. Rusija ne može da ih kazni, zato što nije zvanično objavila rat sa Ukrajinom, može samo da ih premesti ili otpusti
Mnogi vojnici ruske elitne armijske brigade odbili su da ratuju u Ukrajini. S obzirom da Rusija nije zvanično objavila rat, njihova odluka nije prekršaj niti je povod za krivično gonjenje.
Brigada iz koje su ti vojnici, stacionirana je na dalekom istoku Rusije. Prvi put poslata je u Ukrajinu početkom rata, a početkom aprila vojnicima je naređeno da se pripreme za drugi odlazak. Devet vojnika je odbilo naredbu.
Jedan od njih koji se predstavio kao Dmitrij, rekao je da hoće da se vrati svojoj porodici ali ne u kovčegu. Njegovi komandati su zbog toga bili besni, ispričao je, ali su bili nemoćni.
On je ubrzo premešten u Belgorod, ruski grad u blizini ukrajinske granice. „U vojsci sam pet godina. Moj ugovor ističe u junu. Ostaću u vojsci do kraja vojnog roka, a onda odlazim. Nema čega da se stidim. Rusija nije zvanično u ratu, i ne mogu da me nateraju da odem u Ukrajinu“ objasnio je.
Slično iskustvo imao je i Sergej Bokov koji je, nakon ratovanja u Ukrajini, krajem aprila odlučio da napusti vojsku. Ispričao je da mu se komandanti nisu suprotstavili zato što su već imali iskustvo sa vojnicima koji su napustili vojsku.
Advokat Mihail Benjaš koji je savetovao vojnike da odbiju naređenje, kaže da prema ruskim vojnim zakonima, oni koji odbiju da e bore u Ukrajini mogu da budu otpušteni, ali ne mogu da budu krivično gonjeni.
Savet kako da izbegnu odlazak u Ukrajinu od njegovog tima je tražilo, kaže Benješ, stotine i stotine vojnika. „Komandanti pokušavaju da vojnicima prete zatvorom, ali mi im kažemo da mogu jednostavno da odbiju. Nema zakonskih osnova za pokretanje krivičnog postupka ako vojnik odbije da se bori dok je na teritoriji Rusije“. Zato su, rekao je, mnogi vojnici izabrali da budu premešteni ili otpušteni a ne da idu u „mlin za meso“.
Do sada nije pokrenut ni jedan krivični postupak protiv vojnika koji su odbili da se bore.
Da je Rusija zvanično objavila rat, objasnio je advokat Benješ, vojnici ne bi smeli da odbiju naređenje zato što bi ih čekala zatvorska kazna.
Vojni stručnjaci zapadnih vlada procenjuju da je ovo samo jedan od problema predsednika Putina u ovom ratu i da ukazuje na ozbiljan nedostatak njegove pešadije. Oni smatraju da je Moskva prvobitno stavila oko 80 odsto svojih glavnih kopnenih borbenih snaga, 150.000 ljudi, na raspolaganje komandantima u Ukrajini.
Špekuliše se da će narednih nedelja Putin doneti odluku o mobilizaciji, zato što Rusiji nedostaju kopnene jedinice sa vojnicima po ugovoru. Analitičar Rob Li ocenjuje da se vojska iscrpljuje i da neće moći još dugo da izdrži i smatra da bi jedna od opcija bila raspoređivanje novih vojnih jedinica, iako je Putin rekao da u Ukrajinu neće slati regrute.
Prema zapadnim izvorima, rusko ministarstvo odbrane pribeglo je očajničkoj strategiji, nudeći ljudima bez borbenog iskustva mogućnost da se pridruže vojsci na osnovu unosnih kratkoročnih ugovora. Neke velike vladine kompanije primile su pisma u kojima se pozivaju da prijave svoje osoblje za vojsku. Takođe, po Ukrajini su raspoređeni i pripadnici Vagnerove grupe, plaćenici, kako bi pomogli vojsci.
Broj vojnika koji odbijaju da ratuju nije poznat.
S.Ć./Gardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ugledni nemački list Frankfurter algemajne cajtung objavio je opširnu analizu u kojoj dovodi u pitanje kredibilitet ključnih izvora za priču o navodnom „Sarajevo safariju“, ocenjujući da film i knjige na kojima se zasniva ne nude dovoljno pouzdane dokaze
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
